БРИГА О ЈЕЗИКУ: XIX конгрес Савеза славистичких друштава Србије

ОД 23. до 25. августа 2023. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду одржан је XIX конгрес Савеза славистичких друштава Србије "Савремено проучавање српског језика и књижевности и других словенских језика и књижевности као матерњих, инословенских и страних".

Фото Приватна архива

Председник Програмског одбора XIX националног конгреса слависта била је проф. др Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, а председник Организационог одбора Конгреса био је проф. др Вељко Брборић.

Организатори Конгреса били су Савез славистичких друштава Србије и Филолошки факултет Универзитета у Београду.

Одржана су три пленарна предавања на свечаном отварању Конгреса, два пленарна предавања на свечаном затварању Конгреса и осам секција на којима је прочитано по десет реферата. Другог дана Конгреса организована су два округла стола "Актуелни проблеми наставе српског језика и књижевности и "Актуелни проблеми наставе словенских језика у Републици Србији са по три уводна излагања и дискусијом. Трећег дана Конгреса одржана је изложба књига славистичких институција, а затим и представљање издања Савеза славистичких друштава Србије, Друштва за српски језик и књижевност Србије, Славистичког друштва Србије, Матице српске, Института за српски језик САНУ и Међународног славистичког центра. Учесници Конгреса били су слависти запослени у школама, на факултетима и институтима широм Србије.

На затварању Конгреса проф. др Рајна Драгићевић изложила је закључке и главна запажања о којима се расправљало током Конгреса.

Закључци и запажања са XIX конгреса слависта

Од општих тема у вези са српским језиком највише се расправљало о тзв. родно осетљивом језику.

Учесници конгреса сложно су стали против облигаторности употребе тзв. родно осетљивог језика и било каквог уплитања идеологије у норму српског стандардног језика.

Пажња учесника била је посвећена и питањима наставе Српског језика и књижевности, као и образовања уопште.

Истакнуто је да се мотивација и пажња ученика драматично смањује из генерације у генерацију.

Указано је на све већу потребу за информатичким (дигиталним) алатима и информационо-комуникационим технологијама у настави и науци.

Скренута је пажња на значај визуелизације наставних садржаја којима би се они приближили ученицима.

Указано је на значај игре и хумора у наставном процесу.

Наглашена је потреба за израдом школског речника јер су постојећи описни речници ученицима неразумљиви и скоро неупотребљиви.

Велика пажња посвећена је значају пројектне наставе, под којом се подразумева удруживање ученика приликом израде заједничких, обично интердисциплинарних пројеката, повезивања више различитих научних и уметничких области, поља и дисциплина.

Скренута је пажња на значај међународних пројеката и умрежавања наставника и ученика из Србије, региона и света путем интернет платформи.

Указано је на важност и ургентност институционалног и личног ангажовања на очувању, настави и промоцији српског језика и књижевности у иностранству.

Истакнута је потреба да се повећа број часова Српског језика и књижевности у основним и средњим школама (да би се наставни програми могли у целости реализовати).

Постоји потреба за реорганизацијом обавезних и изборних предмета у основној школи, путем којих би се могао повећати и број часова српског језика, што би довело до успешније реализације наставних садржаја, али и до развоја читалачких компетенција.

Чини се потребним да се у оквиру округлог стола понуди дискусија поводом новина у програмима књижевности у настави основних и средњих школа, а посебно поводом тога колико су одређена књижевна дела по темама, мотивима, стилу, проблемима којима се баве одговарајућа за узраст којем су намењена, као и колико у неким периодима образовања у односу на постојеће програме недостају дела која би још више подстицала стваралачке компетенције ученика и генерално позитивније сагледавање света.

Предложено је да се организује стручни скуп о такмичењима из српског језика и књижевности (са подтемама као што су методика и методологија израде тестова, рад наставника на припреми ученика за такмичење, праћење резултата награђених ученика након такмичења итд.

У вези са универзитетском наставом, примећено је следеће:

Расправа се водила о разлозима који су довели до драматичног пада броја студената на катедрама за српски језик у целој Србији.

Методика универзитетске наставе је веома запостављена и треба је развијати.

Примећено је да је озбиљно нарушено достојанство докторских студија и докторских дисертација и да су преко потребне озбиљне реформе у тој области.

Учесници су расправљали и о ситуацији у вези са другим словенским језицима.

У вези са словенским језицима у Републици Србији предложено је да држава осмисли стратегију у вези са наставом страних језика, како се не би форсирали неки језици на штету других.

Истакнути су различити облици проблема у међународној сарадњи због руско-украјинског сукоба.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 4

БЕСЈЕДА О КОСОВУ: У српском језику постоје две речи препознатљиве у целом свету

04. 07. 2023. у 14:19

Додатак Култура

0 2

ГРАНИЦЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Текст Декларације која је усвојена на IV интеркатедарској србистичкој конференцији у Тршићу

29. 06. 2023. у 09:13

Додатак Култура

0 0

МАТИЋЕВЕ РУКЕ И ЊИМА СТВОРЕНО: Сећање на великог песника поводом 125 година од његовог рођења

28. 06. 2023. у 17:00

Додатак Култура

1 1

ПУТ КРОЗ ЧИТАВ ВЕК: Роман Исабел Аљенде "Виолета"

29. 06. 2023. у 15:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације