ГРАНИЦЕ српске књижевности одређене су својствима литерарности текстова писаних на језицима српске културе као симболичком основом успостављања српске нације, која је установљавањем академске дисциплине историје књижевности повратно интерпретативно концептуализовала српску књижевност као националну књижевност.
Најновије из рубрике
КАКО ЈЕ ЛИНГВИСТА СПАСАО ДИСЕРТАЦИЈУ НАШЕГ НОБЕЛОВЦА: У Музеју у Бачкој Паланци, посебно место заузима мало позната прича (ФОТО)
ЖЕЉА знаменитог Обровчанина, проф. др Антона Шерера (Обровац 1922 - Грац 2015) да се једнога дана врати у родни завичај, одакле је у вихору Другог светског рата отишао не желећи да се прикључи Трећем рајху, и ни по коју цену да остане "хонвед", најзад је испуњена.
01. 05. 2025. у 20:00
КЊИЖЕВНА ДИПЛОМАТИЈА, ИЛИ СЛУЧАЈ КОМЕДИЈАНТ: Андрић, “Проклета авлија” и Михиз - мала историја једне велике књиге
ОВЕ године навршена је половина века од смрти Иве Андрића.
30. 04. 2025. у 17:29
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ, ПЕСНИК: Лубардине боје у сенци гаврана
КАД Вид добије други ритам / За чула то је награда / И над сваком се сликом питам / Што ме призива Лубарда .
30. 04. 2025. у 15:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Месечева кћи
ДО 30. априла у Галерији Задужбине Илије М. Коларца траје једна несвакидашња изложба.
30. 04. 2025. у 14:00
ГЛАС ПЕСНИЧКЕ ПОБУНЕ ПРОТИВ ПОЛИТИЧКИ КОРЕКТНИХ ИДИОТА: Стогодишњица рођења Робера Мартоа, песника, романописца, ерудите...
Робер Марто, француски песник, романописац, преводилац, ерудита, есејиста, познавалац езотерије и сликарства, рођен је 1925. године у Поатуу у близини Ла Рошела, на западу Француске, те је ове 2025. стогодишњица његовог рођења. Преминуо је 2011. у Паризу.
30. 04. 2025. у 12:00
Коментари (0)