КЛЕЛА САМ СЕ ОСВЕТИЋУ СИНА: Исповест мајке Зорана Голеа убијеног у Инђији, у подкасту "Приче из хронике"

ЗОРАН је преминуо предамном. Доктори су ме оставили у соби са њим. Гледам на апарату једна коцкица стоји, у минут, два завибрира. Молим се Богу да васкрне, оживеће, Божић је. Али, само те вибрације и коцкице можеш да видиш. Чујем вештачка плућа, шумове. У 9.52 су искључили апарат, али није он толико живео, можда до осам и неки минут. Време је мени стало.

Новости

Ово у подкасту "Новости" - "Приче из хронике" прича нам Снежана Поповић Радовић, мајка Зорана Голеа (44), који је на Бадње вече 6. јануара 2025. године, док је палио бадњаке са сином и децом из комшилука, избоден ножем испред своје куће у Инђији. Преминуо је сутрадан ујутру у болници у Сремској Каменици.

За његово убиство суди се у Вишем суду у Сремској Митровици Милошу Шушуловићу Костићу, а тројица момака, који су тада били са њим, оптужени су за насилничко понашање, а један и за помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела. Они су те вечери прво напали друге младиће, који су пaлили бадњак неких километар и по даље у насељу, а онда аутомобилом наишли улицом испред Зоранове куће у моменту када је прелазио, па је и он постао мета.

Његова мајка у болној исповести даље каже да је била са сином на умору све док је медицинска сестра у болници није замолила да изађе из собе, да не чује ропац свога детета, када му искључе вештачка плућа.

- Зоран је преко пута своје куће палио бадњак, а уз своје двориште изнео је шпорет "смедеревац" и пекао гирице. Изнели су и остало послужење, ту је било друштво његовог сина. Прелазио је улицу да проџара ватру код бадњака, а они су нишли брзо аутом. Рекли су му: "Шта прелазиш, не раде кочнице". Одговорио им је: "Момци лакше, овде има и деце". Излетели су из кола, тај Милош Шушуловић Костић прво га је ударио тупим делом секире у груди. Онда и ножем. Кажу да све није трајало ни два минута. Доктор ми је после објаснио да му је слезина пукла и то су му били оперисали - каже нам Снежана.

Она објашњава да је обичај на Бадње вече да се свуда у Инђији на 200 до 300 метара у цик-цак на улици пале "бадње варте" и да све породице изађу и окупе се.

- Ја нисам тада била тамо и мислим да нећу више никада ни отићи, само на гробље - каже Зоранова мајка. - Зоран је дошао до капије и ту је пао. Снајка и унук су му пришли. Унук је то све гледао. Он је још под великим стресом и шоком. Унукови другари су се разбежали, а тада стиже и полиција, која је нападаче јурила због претходних инцидената.

Снежана каже да јој је жао што јој се син није потукао са нападачима.

- Имао би шансу да се одбрани, а не овако мучки да га убију из чиста мира. Зоран је био снажан, ловац, висперен, хитар. Подмукло су га убили - са болом прича Снежана. - Дошли смо са Косова 1999. године. Као дете од 15, 16 година је са друговима ишао кроз шипратска села, могли су да их побију као зечеве, а овде су га убили испред његове куће. Није било свађе, нису се ни познавали. Неколико минута раније они су направили инцидент и повредили два момка, који су исто са друштвом палили бадњак и пуштали музику. Једног су послекли по врату.

Како нам прича мајка, Зорана је Хитна помоћ одвезла и два пута у колима реанимирала.

- У Ургентни у Новом саду је дошао доктор са грудног из КБЦ Сремска Каменица да га оперише. Ја сам после видела да је са бочне стране имао два убода ножем. Напред нисам видело од завоја. Оба плућна крила су му била пресечена и десна комора срца. Онда су га пребацили у сремску Каменицу и ми смо тамо дошли док је још био на операцији. У 7.10 су га извели из сале. Дозволили су ми да уђем. Био је покривен преко главе, а у мени нада, Божић је, преживеће. Подигла сам чаршаф, био је на вештачким плућима, са тубусима. Газа на очима, из газе липти крв. Из ушију и из уста крв. Глава отечена, не бих могла рукама да је обухватим. Тако сам га видела. На монитору 38 откуцаја срца, на пет откуцаја снајка је изашла из собе. Чујем само шумове, видим живот мог сина се гаси. Клела сам се осветићу га, али ја сам једна жена сама, немоћна - каже нам Снежана.

Зоранова мајка каже да је он био традиционалиста, верник, да се причестио у суботу или недељу, а то се десило у понедељак вече.

- Био је патриота, волео је своју Србију. Једини је из нашег села када смо избегли са Косова служио војни рок. Хтео је да иде, за своју државу. Код њега смо се сви окупљали, а сада се и растурила породица, јер њега нема. Не желим никоме да ово као мајка доживи. Чим се пробудим помислим на њега. Сањам га. Био ми је као старалац, бринуо, говорио: "Кево док можеш сам ћеш да живиш, а када не можеш код мене". Сваки дан ми је све гори и тежи. Мислила сам три месеца ћу моћи да преживим ову тугу и бол, али не, ево и даље сам жива - каже нам Снежана Поповић Радовић.

Снежанину исповест погледајте у подкасту "Приче из хронике": 

Препоручујемо

Несреће

0 0

ПОГИНУЛА ДВА МУШКАРЦА И ЖЕНА: Идентификоване жртве стравичне несреће у Новом Саду

22. 07. 2026. у 20:02

Хапшења и истрага

0 0

ШАМАРАО ОШТЕЋЕНОГ, ПА ГА УДАРИО ПИКСЛОМ ПО ГЛАВИ: Треће ОЈТ у Београду тражи притвор за насилника због наношења тешких повреда

22. 07. 2026. у 19:25

Несреће

0 0

ПАО СА СКЕЛЕ И ОСТАО НА МЕСТУ МРТАВ: Трагедија у Лозници, погинуо радник (47)

22. 07. 2026. у 17:30

Несреће

0 6

УЖАС КОД КУРШУМЛИЈЕ, ШЕСТ ОСОБА ЗАВРШИЛО У БОЛНИЦИ: Међу повређенима и новорођенче

22. 07. 2026. у 14:42

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације