У ЗАТВОРУ СИЛОВАЊА И ТОРТУРЕ ЧЕСТИ, А ЖРТВЕ ПРИМОРАНЕ ДА ЋУТЕ: Сведочење бившег управника у Падинској Скели на суђењу чуварима

Слађана Матић

19. 03. 2026. у 17:12

ЗА Станимира Брајковића сам први пут чуо када су ме позвали и рекли да је преминуо у затвору око 22.30 часова. На послу сам ујутру добио информацију да је највероватније преминуо од излива крви у мозак.

У ЗАТВОРУ СИЛОВАЊА И ТОРТУРЕ ЧЕСТИ, А ЖРТВЕ ПРИМОРАНЕ ДА ЋУТЕ: Сведочење бившег управника у Падинској Скели на суђењу чуварима

Фото: Фејсбук

Позвао сам докторку Весну и она ми је рекла да је био лошег здравственог стања када је дошао у затвор, да је раније имао мождани удар и да се отежано кретао. Рекла је да је имао повреде на телу и донела ми је фотографије. Оно што сам на њима видео је деловало безазлено, огреботина на глави, масница код лакта и модрица код ребара. Казала ми је да је узрок повреда пад и да је човек био склон падању.

Ово је сведочећи данас у Вишем суду у Београду на суђењу затворским чуварима у Падинској Скели Слађану Ковачевићу, Душану Комазецу, Стефану Павловићу, Зорану Крстићу и докторки Весни Средојевић испричао тадашњи управник Владимир Буквић. Ови запослени у затвору се терете за несавестан рад, чија је последица смрт затвореника Станимира Брајковића 4.2.2024. године. Брајковића су тројица млађих цимера из ћелије, који су у међувремену првостепено осуђени за тешко убиство, данима злостављали и пребијали, па је од нанетих повреда преминуо.

Фото: Фејсбук

Буквић је казао да је невезано за овај случај тада тражио премештај на друго радно место - заменика управника за други објекат и да је цео март био на одмору ван Београда, а да је 13. маја отишао у пензију. Да је Брајковићева смрт била насилна сазнао је, како каже, када га је позвала колегиница из КПЗ Ваљево 22.3.2024. године и рекла да ће због тога бити суспендован.

Одговарајући на питање зашто су прекршајно осуђени били у затвореном делу затвора, Владимир Буквић је рекао да је њихово кретање по затвору, када је дошао 2018. године на место управника, било апсолутно неконтролисано.

- Били су свуда, ишли су где су хтели, а ја на тако нешто нисам пристајао. Позвао сам стручни тим да у затвору направимо ред. Све категорије затвореника по закону морају да буду одвојене и нема дружења међу њима. У Б павиљону је био само један командир и одлучили смо да прекршајно осуђене ставимо у затворени део. Делује да су прекршајно осуђени најлакши затвореници, али није тако. Велика већина њих су мигранти без икаквих података или лица са више кривичних казни пре те прекршајне. Изузетно су склони насиљу. Када год смо отварали собе миграната дошло је до туче, цигаретама су нападали командире. Има и лакших прекршајних затвореника, али у коју ће собу да их ставе је на запосленима, који су приликом рада у додиру са њима - испричао је бивши управник.

НИЈЕ СРЕО СИНА

БИВШИ управник Буквић је негирао да се видео са Брајковићевим сином, када је дошао у затвор по очеве ствари. Казао је да се начелник за третман у таквим ситуацијама сретао са породицама. Зоран Брајквић рекао је у суду да се тада срео са високи, седим човеком, који се представио као Буквић и рекао му да му је отац преминуо од срца.

Објашњавао је да се гледа да у собу заједно сместе људи сличних година и друштвеног живота, али ако ставе заједно све старије људе, њима нема ко да помогне и да им нешто дода или примакне када треба. Због тога су знали да старије ставе са млађима, како би имали помоћ.

Он је рекао да није имао никакве информације о дешавањима у соби у којој је био Станимир Брајковић.

- Кажњавао сам запослене за сваку ситницу, а како не бих да су прикривали да се нешто овако дешава. Да су то крили, не би смели да ме сачекају. Не видим код њих разлог да нешто крију. Никада раније нису крили. Зашто би запослени бранио осуђена лица? Не видим ни намеру докторке да крије повреде. Зашто би то чинила? Или ја да ћутим три месеца пред пензију. Шта ће ми се десити? - коментарисао је сведок, наводећи да он никада није одустајао од поштовања процедура и зато није био омиљен као управник.

Фото: Фејсбук

Казао је и да је се можда једном годишње деси да затвореник премине, али никада се није десила тако ружна ствар као у случају Брајковића.

На питање браниоца какав је био оптужени Слађан Ковачевић, Буквић је одговорио да му не би ништа замерио, осим да мало више енергије уложи у посао.

- Реч је о поштеном човеку. Једном сам са њим имао проблемчић, јер је тврдоглаво бранио право осуђеника на шетњу, а ја сам је прекинуо, јер се десио напад за који он није знао - казао је управник.

За оптуженог Крстић је рекао да је био пред пензијом, да је радио коректно шта је могао и у складу са годинама. Није се очекивало да трчи за осуђеницима, али је било важно да неко искусан буде на блоку. За Комазеца и Павловића је навео да су у питању млади момци, који имају другачији начин рада, миран и сталожен и да су поштено радили посао. Нису му се никада супротстављали када им нешто наложи и радили су како се од њих очекивало.

Фото: Фејсбук

Казао је и да је од једног запосленог добио усмену информацију да надзорник Нишић и Лазаревић после смрти Брајковића на поједине оптужене врше притисак да промене своје исказе о томе шта су знали, где су били, шта су радили.

Навео је и да је редовно спроводио надзор запослених и више пута него што је прописано.

- То су били обиласци затеченог стања. Постоји књига обилазака у коју се то уписује и у половини случајева сам затекао неправилности. Мислим да сам 4. фебруара добио обавештење да је надзорник Нишић ванредно обишао затвор и да је све у реду. Начелнику службе за обезбеђење сам 6. фебруара написао допис да не могу да схватим да кад обилазим блок увек имам неку примедбу, бар нешто ситно, да нису упалили светла, а надзорник који је радио са њима и потекао из те пословне средине никада није имао никакву примедбу и стање му је увек било редовно. Крајем јануара или почетком фебруара имали смо и обилазак Комитета за спречавање тортуре и њима је стање било редовно - казао је Буквић.

Он је навео да није лако открити шта се дешава у собама, да су у затвору тортуре и силовања чести, а да жртве о томе ћуте.

Фото: Фејсбук

- Жртве тих насиља су приморане да ћуте и зато га је тешко детектовати и открити. Када идете ходником морате то прикрити да бисте чули шта се дешава у соби. Када чују командире да иду, да причају или шкрипу обуће, сви се утишају, ућуте и залепе уво за врата. Имали смо небројено случајева силовања у затвору, а да командири то не чују. Затвореници су проблематични и безобзирни, иначе не би били ту. Злостављање је у затвору јако тешко спречити и зато сам спречавао да се прекршајци слободно крећу по кругу затвора од четири хектара - казао је бивши управник наводећи да је Брајковић сигурно био преплашен, али да не зна да ли је можда покушавао неком нешто да каже.

Одговарајући на питање Буквић је казао да Брајковић није требало да буде у тој соби и да је могао да буде смештен у болесничку соби, ако већ није могао да се креће. Казао је да је начелник службе за третман контролисао здравствене картоне осуђених и да није било већих замерки на рад докторке и медицинског техничара.

- Било је ситуација да командири дневне догађаје не опишу довољно детаљно, јер су били лењи, али нису прикривали озбиљне догађаје. Дешавало се да напишу само једну реченицу о нечему и увек сам сугерисао да треба детаљније да опишу, али нисам видео злу намеру у томе, већ само да су лењи да пишу - казао је Буквић. - Није ванредан догађај то што је за време поделе терапије докторка Брајковићу рекла да лежи и да не иде на шетњу, али то командир може да прибележи. Или ако цела соба одбије шетњу, то може да се евидентира, али то је и даље редовно стање. Ако осуђеник има повреду од пада, командир није дужан да наведе да је то ванредни догађај, јер није у питању напад. Ако је докторка констатовала да је пад и ако је фотографисала повреде, командир може да напише само да је то било.

На питање судије шта ако је Брајковић у 15 дана три пута био код лекара на прегледу и имао повреде за које је рекао да су од пада, Буквић је казао да је докторка ако је посумњала у погоршање здравственог стања могла да га пошаље у болницу или у затворски стационар. Да га пребаце у други собу могли су под претпоставком да се није прилагодио или да трпи нешто.

Фото: Фејсбук

На питање судије шта ако четири дана не излази у шетњу, Буквић је рекао да то већ представља проблем и указује да се нешто дешава, да треба да се обрати пажња и утврде стварни разлози зашто не излази.

Рекао је и да су затвореници у собама имали телевизоре док их нису полупали. Онда су им купили транзисторе, али су и њих полупали.

Казао је и да су му се лекари Хитне помоћи жалили да их командири зову безвезе, за безазлене ситуације.

- Кад није било докторке и техничара у смени, командири нису могли да разлуче да ли осуђеници фолирају или не. Било је десет фолираната, који прогутају нешто и боли их стомак или лажу да им је лоше, па се доктори Хитне помоћи љуте на мене и говоре да не зовемо више због глупости. Ја сам то пренео начелницима - испричао је сведочећи Буквић.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.

17. 03. 2026. у 19:10

Коментари (0)

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ? Откривено: трошкови ФК Црвена звезда у 2025. - 91 милион евра! А зарада...