ПОРЕЂЕЊЕ САМО УЗ ИСТУ МЕТОДОЛОГИЈУ: Реакција НБС на тумачење података о платама
ПРЕМА саопштењу Народне банке Србије,претходних дана у јавности се водила дискусија везана за ниво и вишегодишњу динамику зарада у приватном и јавном сектору. Подаци Републичког завода за статистику указују да је у периоду од јануара до септембра 2020. године, просечна нето зарада у приватном сектору износила 55.729 динара, док је просечна нето зарада у јавном сектору била 67.345 динара.
Фото Танјуг
Наиме НБС је одреговала на поређење података о платама пре и после 2018. године, када су како објашњавају, у РЗС користили различите методологије. Како објашњавају, када се и на период пре 2018. године примени иста методологијаи, ти подаци упореде са нивоом просечне нето зараде у периоду јануар - септембар 2020. године, види се да да је просечна зарада у приватном сектору повећана за 42,9 одсто, а просечна зарада у јавном сектору за 28,4 одсто, чиме је смањена разлика у нивоу зарада у приватном и јавном сектору.
- Када је реч о поређењу тог податка са подацима у ранијим годинама, треба имати у виду да је почетком 2018. године, РЗС почео да примењује нову методологију, према коме се зараде прате према месецу за који су обрачунате, а не, као до тада, према месецу у коме су исплаћене - објашњавају у НБС.
- Уведен је обрачун просечне зараде на основу еквивалента пуног радног времена, што је стандард који се користи у међународним оквирима. Побољшан је и обухват запослених лица која улазе у обрачун просечне зараде, па су укључени и запослени по основу уговора о привременим и повременим пословима, као и запослени у снагама безбедности Србије.
Обрачун просечне зараде од тада се ради, објашњавају, према месту становања, а не, као до тада, према седишту послодавца, чиме је добијена прецизнија слика о зарадама по општинама.
- Републички завод за статистику у јавно доступној бази података о зарадама, јасно и прецизно означава да подаци пре 2018. године нису директно упоредиви због постојања "прекида у временској серији - тврде у НБС. - Уколико желимо да упоредимо тренутне просецне зараде у Србији, са зарадама у ранијим годинама, пре промене методологије, неопходно је да применом статистичких техника и процедура што приближније оценимо ниво зарада који би био објављен у претходним годинама да је примењивана нова методологија.
Тако прерачунати подаци показују да је овако оцењена просечна нето зарада у приватном сектору у 2014. години износила 38.998 динара, док је просечна нето зарада у јавном сектору износила 52.463 динара.
како кажу, конкретно, 2014. године, просечна зарада у приватном сектору чинила је 74,3 одсто зарада у јавном сектору, док је у периоду јануар - септембар 2020. године то учешће износило 82,8 процената. Додатно, када је реч о разлици у нивоу зарада у јавном и приватном сектору, треба имати у виду да, због саме природе посла, проценат високо образованих људи у јавном сектору износи око 46 одсто, док је тај проценат у приватном сектору двоструко нижи и износи око 22 одсто што утиче и на виши ниво просечне зараде у јавном сектору.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)