ПЕНЗИОНО И ЗА ДАДИЉЕ: Електронска дневна пријава сезонаца могла би да заживи у неколико делатности
СИСТЕМ електронске дневне пријаве сезонских радника у пољопривреди је, како се процењује, преполовио рад на црно у овој области.
Фото Depositphotos
Уз одређена прилагођавања, овај модел би могао да заживи и у неким другим привременим пословима. Летос је формирана радна група која треба да осмисли начин пријаве у делатностима са највише непријављених радника - туризму, угоститељству, грађевинарству и помоћи у кући.
Пре увођења електронске дневне пријаве радника у пољопривреди претпостављало се да око 80.000 људи на сезонским и повременим пословима ради без икаквих права, плаћених пореза и доприноса.
- Након реформе у овој области ситуација се значајно променила - истакла је у понедељак Тиса Чаушевић, шефица Јединице за храну и пољопривреду у НАЛЕД-у. - Током 2018. године само 3.500 сезонских радника у пољопривреди је било пријављено, а прошле године чак 27.000 радника. За годину и по, од када је уведен овај систем у пољопривреди, број пријављених сезонаца је порастао више него 10 пута - са 3.500 на око 42.500 радника, речено је на скупу. Сада око 50 одсто од процењеног броја сезонских радника у пољопривреди преведено је у легалне токове увођењем једноставне пријаве радника, а пољопривреда је само један од сектора где је препозната ова потреба.
Послодавци и не размишљају о пријави, најчешће због великих трошкова, компликоване процедуре и недовољно флексибилног начина уговарања, показала је анализа НАЛЕД-а и Немачке развојне сарадње. Од укупног броја запослених у Србији, сваки пети ради на црно. Процене су да би електронском дневном пријавом осигурање стекло око 20.000 радника у угоститељству, 40.000 у грађевинарству, док је најтеже проценити колико их помаже у кући. Према званичној статистици око 17.000 људи, али с друге стране, нека истраживања показују да је помоћ лане ангажовало 55.000 домаћинства у Србији.
СУБВЕНЦИЈЕ ЗА САКУПЉАЧЕ
АНАЛИЗА показују и да у Србији има између 35.000 и 55.000 сакупљача секундарних сировина и сви раде неформално, али између оператера и њих не постоји класичан однос послодавца и радника. Зато НАЛЕД и ГИЗ препоручују да се успостави посебан регистар индивидуалних сакупљача, уз увођење подстицаја - радници не би губили статус незапослених, могли би да добију 20 одсто увећану социјалну помоћ, а да им држава уплаћује пензијско осигурање.
Препоручујемо
КОЛИКО ВРЕДЕ НЕПЛАЋЕНИ ПОСЛОВИ: Женама ни "хвала" за рад у кући вредан 546 евра
26. 07. 2020. у 18:00
ДНEВНИЦА 2.500 ДИНАРА: Ове сезонске послове можете радити у Србији иако је корона
24. 07. 2020. у 11:17
ЗЛАТО У СРБИЈИ ПОСТАЛО ГЛАВНА ТЕМА: Спајају се два светска рударска гиганта
09. 01. 2026. у 17:54
ТРАМП УПУТИО ПИСМО ОРБАНУ: Ево шта му је поручио
ПРЕМИЈЕР Мађарске Виктор Орбан објавио је на друштвеној мрежи Икс писмо које је добио од Доналда Трампа, у којем председник Сједињених Америчких Држава истиче да су односи САД и Мађарске јачи него икада и да се заснивају на заједничким вредностима.
09. 01. 2026. у 10:22
ПОКРЕНУТА ДВОСТРУКА ДИПЛОМАТСКА ОФАНЗИВА: Страх због Гренланда преплавио Европу, лидери сада имају нову тактику
ЕВРОПСКЕ владе покренуле су двоструку дипломатску офанзиву како би убедиле председника САД Доналда Трампа да одустане од својих претензија према Гренланду - кроз лобирање у Вашингтону и притисак на НАТО да отклони безбедносне забринутости америчког председника.
09. 01. 2026. у 13:11
ВОДИТЕЉКА ОТКРИЛА ИСТИНУ О ЦЕЦИ И ЧЕДИ: Умешан и Александар Кос - шта се дешавало између политичара и певачице
БЛИЗАК пријатељ и сарадник Чедомира Јовановића, Александар Кос, последњих месеци нашао се у жижи интересовања јавности. О његовом професионалном ангажману, али и приватном животу, у последње време све се чешће спекулише, док је јавности и даље мало познато чиме се заправо бави и какав је његов пут био до позиције на којој се данас налази.
09. 01. 2026. у 08:42
Коментари (0)