КОЛИКО ВРЕДЕ НЕПЛАЋЕНИ ПОСЛОВИ: Женама ни "хвала" за рад у кући вредан 546 евра

ЖЕНА у Србији, од 12 месеци у години, готово читав један месец проведе у кувању, прању, пеглању, чишћењу и бризи о другим члановима породице.

Фото: Depositphotos

На неплаћени рад у Србији "иде" чак 21,5 одсто националног бруто друштвеног производа, док је у развијеним земљама он између седам и девет процената. У тим земљама су припаднице лепшег пола поштеђене пегле и усисивача и уместо њих послове обављају кућне помоћнице или специјализовани сервиси.

Да им ни партнери баш не прискачу много у помоћ, говори и податак да даме у Србији дупло више времена троше на бригу о домаћинству и његовим члановима него мушкарци. Док они издвоје једва два сата, њихове лепше половине утроше - четири. Брига о деци и о старијим болесним или зависним члановима породице је, такође, параметар који је између две националне студије о утрошку времена драстично порастао и то за готово 1,5 сати на штету наших дама.

РОДНА анализа економске вредности неплаћених послова у области старања, спроведена у оквиру пројекта "Родно одговорно управљање - прерасподела неплаћеног рада", који су недавно заједнички реализовали Координационо тело за родну равноправност Владе Србије и Канцеларија Уједињених нација Women, имала је за циљ да израчуна невидљиви допринос неплаћених послова у бруто домаћем производу и расту Србије. Детаљно су прегледани родни обрасци расподеле времена за плаћени и неплаћени рад и активности које се не односе на рад и додељена је монетарна вредност различитим активностима рада у друштву и домаћинствима.

- Та монетарна вредност утврђена је коришћењем просечне зараде која би се исплатила уколико би домаћинство унајмило специјализованог радника, на пример, кувара, медицинску сестру, учитеља - кажу у Координационом телу за родну равноправност.

ПРЕМА њиховом објашњењу, време које жене и мушкарци проведу радећи неплаћене послове старања у домаћинству познато је захваљујући истраживању које је Републички завод за статистику спровео 2010. и 2015. године. Овим пословима додељена је монетарна вредност множењем датог времена и просечне нето зараде према делатности, водећи притом рачуна о типу посла који је урађен. На тај начин се дошло до износа од 546 евра, који је нето вредност коју би жена која је радила неплаћене послове могла да стави у џеп да је била на тржишту и да је за њих плаћена.

- Утврђена сума односи се на период од месец дана и не обухвата плату коју жене зарађују својим радним ангажовањем на послу - кажу наши саговорници. - Откривањем количине неплаћеног рада омогућавамо сагледавање обима и суштине присутних неједнакости између мушкараца и жена у расподели времена, активности, економских ресурса и друштвене одговорности. Стога је циљ ове анализе да се неплаћени рад препозна и вреднује кроз обезбеђивање адекватних јавних услуга, инфраструктуре и политике социјалне заштите, те кроз промовисање заједничке одговорности у домаћинству и породици.

Новости

Како наводе у Координационом телу, на овај начин би требало да се успостави равноправнија расподела одговорности за неплаћени рад и за бригу о члановима породице између жена и мушкараца. Његовом адекватнијом прерасподелом даме би добиле више слободног времена за активности које би побољшале квалитет њиховог живота - од стручног усавршавања, адекватног запошљавања, до слободног времена за хобије, спорт, културне или друге друштвене активности.

ОСВЕШЋИВАЊЕ друштва о обиму неплаћеног рада доводи до постепеног превазилажења неједнакости која постоји када је у питању неплаћени рад, који се до сада није ни сагледавао на одговарајући начин јер нису постојали егзактни подаци који га вреднују, а које нам ова анализа даје.

Жене су се налазиле у неповољнијем положају у односу на мушкарце и пре наступања пандемијске кризе, а она је додатно негативно утицала на постојећи јаз у родној равноправности. Разлози за то су бројни, пре свега њима је теже да организују рад од куће, јер их тамо чекају бројне обавезе око одржавања домаћинства, бриге и помоћи деци која не иду у школу, старијим члановима домаћинства...

- Жене углавном раде и слабије плаћене послове, у "сивој зони", па чешће остају без посла у ситуацији кризе и без извора прихода - кажу истраживачи.

Да ли због васпитања или средине, већина припадница лепшег пола у Србији прихвата послове у домаћинству и не размишља о томе да би то ангажовање неко требало да плати. За социолога Драгана Крстића, такав став жена је заснован на традицији српског друштва у коме је мајка она која брине о кући и деци, а отац доноси новац.

- И сада, у 21. веку, у многим нашим срединама постоји подела на мушке и женске послове - каже Крстић. - Тако је у неким породицама срамота да тата кува ручак или спреми вечеру, а о пеглању и прању веша и да не говоримо. Мужевност се код њих мери одбијањем женских послова.

Он наводи да постоје социолошка истраживања која су се бавила тиме да ли оба пола подједнако примећују, рецимо, неред у кући. Установљено је да и једнима и другима он подједнако смета, само су мушкарци мање друштвено условљени да га почисте:

- Такође, ако је жена на послу, а ми рецимо упаднемо у стан њеног партнера и затекнемо неред, већина неће њега окривити за такво стање, већ жену, без обзира на то што она реално није била у могућности да га почисти.

Препоручујемо

Економија

0 0

РАДНИЦИ "ПУЦАЈУ" ПРЕКО НОЋИ: Да ли сте чули за феномен "осветничких отказа" - Нови тренд шокира послодавце

12. 01. 2026. у 08:52

Економија

0 0

ЖЕЛИТЕ ДА УЛОЖИТЕ У НЕКРЕТНИНУ? Град у који Срби обожавају да одлазе најбољи је за ову куповину

12. 01. 2026. у 08:49

Економија

0 4

ПОПУСТ НА СТРУЈУ И ГРЕЈАЊЕ ЗА бар 200.000 ДОМОВА: Држава је и ове године обезбедила помоћ за енергетски угрожене породице

12. 01. 2026. у 07:00

Економија

0 0

МАЛО КО ОВО ЗНА: Сваки банкомат има тајно дугме које вас одмах штити од крађе

11. 01. 2026. у 21:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације