ПАО ДОГОВОР ПОСЛЕ 14 ГОДИНА: Србија добија нови ауто-пут до Румуније, ево куда ће проћи траса

СРБИЈА се налази у фази интензивног инфраструктурног развоја, са више од 800 километара нових ауто-путева и брзих саобраћајница који се тренутно налазе у фази пројектовања.

Фото: Ekaterina Kobalnova / Alamy / Profimedia

Међу четири будуће ауто-путске везе, посебан стратешки значај носи правац од Београда, преко Панчева и Вршца, па све до границе са Румунијом.

Да је реализација овог деценијског сна коначно извесна, потврдио је и председник Републике Србије Александар Вучић током посете Владимировцу у општини Алибунар. Председник је том приликом поделио историјске вести са грађанима Јужног Баната.

"Разговарао сам са председником Румуније, замолио сам га да нам кажу могу ли да коначно урадимо брзу саобраћајницу. Први пут сам у последњих 14 година добио одговор да. Велика вест за све нас, али и за Јужни Банат, брза саобраћајница Београд - Вршац, кад се заврши ауто-пут Београд - Зрењанин. То су ствари које мењају будућност".

Ову визију регионалног умрежавања потврђује и Миодраг Поледица, помоћник директора Путева Србије, који је изјавио:

"Нама је циљ да повежемо Србију са свим земљама у региону ауто-путским везама и Румунија је једна од тих земаља".

Траса и опције ауто-пута А9: Две варијанте коридора

Будући ауто-пут кроз Јужни Банат, званично категорисан као државни пут ИА реда са ознаком А-9, представљаће жилу куцавицу овог дела земље. Укупна дужина трасе која повезује Јужни Банат са главним коридорима износи око 130 километара, док дужина саме трасе од Панчева до граничног прелаза Ватин износи приближно 65 километара. Саобраћајница је пројектована за рачунску брзину од 130 км/х.

Техничка документација, коју је израдио Саобраћајни институт ЦИП, предвиђа пун профил ауто-пута. Физичка изградња почеће након завршетка радова на ауто-путу Београд-Зрењанин. Обе предложене варијанте крећу са југоисточне стране Панчева, где се ауто-пут надовезује на будући Сектор Ц Београдске обилазнице, пружајући се до прве заједничке петље "Качарево". Према писању портала еВршац, од те тачке, коридор се грана на две потенцијалне опције:

Северна варијанта (око 58 км): Траса пролази северније, лоцирана између насеља Алибунар и Банатски Карловац. На њој су предвиђене петље "Алибунар" и "Локве". Петља "Вршац" планирана је северозападно од самог града, у рејону Вршачких ритова.
Јужна варијанта (око 63 км): Ова траса прати постојећи међународни пут. Креће се ка петљи између Владимировца и Банатског Карловца, води ка петљи "Уљма", док је чвориште "Вршац" позиционирано знатно повољније за привреду – на магистралном правцу Вршац–Пландиште, у непосредној близини Индустријске зоне "Север".

Обе варијанте се поново спајају у тачки новог граничног прелаза Ватин. Паралелно са овим пројектом, у јулу ове године покренута је и израда Стратешке процене утицаја на животну средину за модернизацију и електрификацију пруге Београд-Вршац-државна граница (за брзине до 160 км/х), чиме Јужни Банат постаје јединствен логистички чвор.

Веза са престоницом: Комплексни Сектори Ц и Д

Ауто-пут ка Вршцу има директну економску и логистичку везу са обилазницом око Београда, тачније са њеним Секторима Ц и Д.

Сектор Ц (Бубањ Поток - Винча - Панчево)

Ова деоница дуга 31 километар представља кључну везу за измештање тешког теретног саобраћаја. Саобраћајни институт ЦИП тренутно израђује детаљни Просторни план за ово подручје. Влада Србије је почетком ове године усвојила решење о утврђивању јавног интереса за експропријацију земљишта у катастарским општинама Бели поток, Лештане, Болеч, Винча, Ритопек, Старчево, Војловица и Јабука, што је предуслов за почетак радова.

Најкомплекснији инжењерски подухват на траси биће друмско-железнички мост преко Дунава код Винче, као и изградња два велика тунела, "Бубањ поток" и "Лештане".

Сектор Д: Потпуни прстен око Београда

Сектор Д је одвојени северни правац Обилазнице око Београда, дугачак око 38 километара. Његов задатак је спајање Панчева са Батајницом. Траса почиње од Северне индустријске зоне у Панчеву, пролази иза Крњаче, Овче и Борче, сече саобраћајнице код Пупиновог моста и завршава се потпуно новим друмским мостом преко Дунава код Батајнице.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре уврстило је израду документације за овај сектор у планове јавних набавки (процењена вредност 1,2 милијарде динара). Радови ће бити активирани тек по завршетку Сектора Ц. Када се споји са ауто-путем А9, саобраћај из Вршца ка Новом Саду више неће морати да пролази кроз Београд нити преко Панчевачког моста, а од Батајнице до Бубањ потока стизаће се за само 23 минута.

Напредак радова у Румунији

Са румунске стране, пројекат је у знатно напреднијој фази. Румунска национална компанија за инфраструктуру (ЦНАИР) поделила је трасу од 72,9 километара на два лота. Траса је изузетно комплексна и скупа (процењена на 14 милијарди леја), пројектована за брзину од 140 км/х, са 46 мостова и вијадуката, те 6 великих петљи. Финансирање је обезбеђено из националног "Транспортног програма" са ослонцем на ЕУ фондове.

Lot 2 (Jebel – Moravița, 33,49 km): Ова деоница се директно спаја са српском границом. Победник тендера је компанија ПОРР Цонструцт СРЛ, а вредност уговора је близу 2,97 милијарди леја. Рок реализације је 48 месеци (12 за пројектовање, 36 за изградњу).

Lot 1 (Remetea Mare – Jebel, 35,67 km): Повезује будући А9 са постојећим ауто-путем А1 код Темишвара. Евалуација понуда грађевинских фирми је тренутно у току, а рок за изградњу биће такође 48 месеци од потписивања.

Иновативни гранични прелаз: Интегрисани терминал Ватин - Моравица

Министарства Србије и Румуније потписала су заједничко техничко решење за изградњу потпуно новог, интегрисаног граничног прелаза. Ово ће бити први "One-Stop Shop" терминал у историји две земље, смештен на румунској територији око 1,55 километара од постојећег прелаза.

Трошкове изградње платформе на својој територији сносиће Румунија. Комплекс ће се простирати на огромних 29 хектара и имаће преко 10 улазно-излазних трака. Гранична полиција и царине обе државе делиће исту централну зграду и контролне кабине, па ће се провера докумената вршити на истом шалтеру, што драстично скраћује време чекања. Званични 3Д рендери приказују масивну челичну надстрешницу над тракама, огроман паркинг за камионе са фитосанитарним и ветеринарским објектима, као и изолационе еколошке зелене појасеве око терминала, што га чини једним од најмодернијих у овом делу Европе.

(Курир)

Препоручујемо

Економија

0 2

СВЕ О ИСПЛАТИ 6.000 ДИНАРА ЗА ПУНОЛЕТНЕ ГРАЂАНЕ: Ко добија дупли износ, када леже новац и зашто се хитно мења закон?

25. 07. 2026. у 16:27

Економија

0 0

ПЛАТЕ НАСТАВЉАЈУ ДА РАСТУ: Ево ко има највећа примања и који је просек зараде

25. 07. 2026. у 13:13

Економија

0 0

ДОКАЗИВАЊЕ КУПОВИНЕ БЕЗ ФИСКАЛНОГ РАЧУНА: Ево каква су ваша права ако желите рекламацију а изгубили сте фискални рачун

25. 07. 2026. у 10:56

Економија

0 0

ИСТА РОБА, ИСТИ ЛАНАЦ, ДРУГА ЦЕНА: Ево зашто роба у две продавнице истог ланца маркета кошта различито

25. 07. 2026. у 10:40

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације