АМЕРИЧКИ ПЛАН ЗА БАЛКАН: Србија важна Трамповој администрацији у четири кључне области

ПРОШЛЕ недеље америчка политика према Западном Балкану направила је значајан корак напред.

Foto: Tanjug/MSP (HO)/

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић и државни секретар САД Марко Рубио 17. јула званично су покренули стратешки дијалог између две земље, иницијативу која се припрема више од годину дана.

Иако детаљи овог процеса још нису у потпуности познати, амерички аналитичари оцењују да би овај потез могао да има велики значај за интересе Вашингтона у региону.

Према њиховим оценама, Србија је важна за САД у најмање четири области: енергетици, стратешким минералима, модернизацији војске и сарадњи на Блиском истоку.

Енергетска безбедност и смањење зависности од Русије

Прва област је енергетска безбедност.

Администрација америчког председника Доналда Трампа поставила је диверсификацију енергетских извора на Западном Балкану као један од приоритета.

У оквиру тог плана САД сарађују са Бугарском, Грчком, Молдавијом, Румунијом и Украјином на развоју такозваног Вертикалног гасног коридора, пројекта који треба да омогући допремање америчког течног природног гаса (ЛНГ) и азербејџанског гаса ка централној и источној Европи и Балкану.

Циљ овог пројекта је смањење зависности Европе од руске енергије.

Србија у том плану има важну улогу јер се налази на овој енергетској рути и већ поседује инфраструктуру која би могла да је претвори у значајно регионално енергетско чвориште.

Поред тога, Београд ради на изградњи гасних интерконектора са Румунијом и Северном Македонијом, што би омогућило већи увоз енергената који не долазе из Русије.

Посебна пажња посвећена је компанији НИС, у којој руски ГАЗПРОМ има контролни удео. Према оцени америчких аналитичара, Москва је годинама користила енергетски сектор као инструмент политичког утицаја у Србији.

Вашингтон је у октобру прошле године увео санкције НИС-у у оквиру ширих мера против руског енергетског сектора. Након тога, мађарска компанија МОЛ започела је процес преузимања руског удела, али је договор и даље у фази решавања.

Српска влада је, како се наводи, показала спремност да смањи зависност од руског енергетског сектора.

Буџетом за 2026. годину издвојено је 164 милијарде динара, односно око 1,6 милијарди долара, за енергетску безбедност, а та средства би могла бити искоришћена и за решавање питања власништва у НИС-у.

Према оцени аутора анализе, јачи стратешки дијалог са Вашингтоном могао би да помогне Србији да се чвршће повеже са западним енергетским ланцима и смањи руски утицај у региону.

Литијум као стратешки ресурс

Друга важна област су стратешки минерали.

Аутор анализе наводи да Србија поседује највеће резерве литијума у Европи, а да је налазиште Јадар у западној Србији међу најзначајнијим у свету.

Према проценама које се наводе у анализи, јадарско лежиште могло би да покрије велики део европских потреба за литијумом, кључним ресурсом за производњу батерија и развој електричне индустрије.

Србија је, како се додаје, одлучила да развој овог ресурса повезује са Европском унијом, а не са Кином.

Београд и Брисел су 2024. године потписали стратешко партнерство у области сировина и производње батерија, након чега је Јадар уврштен међу значајне пројекте у оквиру европског Закона о критичним сировинама.

Према оцени аутора, Вашингтон има интерес да се глобално снабдевање литијумом диверсификује и смањи зависност од Кине.

Војна модернизација и сарадња са Западом

Трећа област је модернизација Војске Србије.

Србија последњих година улаже у обнову војне технике, набављајући борбене авионе од Француске, транспортне авионе од Шпаније, хеликоптере од Немачке и системе одбрамбене опреме од Израела.

Америчка администрација је, међутим, традиционално била опрезна када је реч о продаји оружја Србији, делом због реакција појединих држава у региону.

Аутор анализе сматра да би промена тог приступа могла да буде корисна за Вашингтон, јер би опремање српске војске америчким системима повећало њену компатибилност са НАТО стандардима и смањило ослањање на руску војну технологију.

Србија као партнер САД на Блиском истоку

Четврта област је улога Србије као партнера САД у питањима везаним за Блиски исток.

У анализи се наводи да је Београд развио блиске односе са два важна америчка савезника, Израелом и Уједињеним Арапским Емиратима.

Србија је, како се додаје, била једна од ретких европских земаља које су наставиле сарадњу са Израелом након напада 7. октобра 2023. године.

Као пример продубљивања сарадње наводи се израелска компанија Елбит Сyстемс, која у Србији гради фабрику за производњу дронова вредну две милијарде долара.

Истовремено, Уједињени Арапски Емирати постали су један од најзначајнијих неевропских економских партнера Србије.

Током последњих година уложили су у различите пројекте, од енергетике до дигиталне инфраструктуре.

Према оцени аутора, ова сарадња Србији доноси економске користи, док Емиратима обезбеђује стратешко присуство на Балкану.

Шта следи после стратешког дијалога?

Покретање стратешког дијалога између Вашингтона и Београда отвара простор за сарадњу у четири кључне области: енергетици, стратешким минералима, одбрани и регионалним партнерствима.

Ипак, конкретни резултати наредних месеци показаће да ли ће овај политички сигнал бити претворен у дугорочне стратешке договоре између Србије и Сједињених Америчких Држава.

(forbes.com)

Препоручујемо

Политика

0 11

СРБИЈА ОТВОРИЛА НОВО ПОГЛАВЉЕ СА САД! Стејт департмент објавио детаље, ово су најважније тачке договора

18. 07. 2026. у 08:21

Политика

0 1

ПРВИ СТРАТЕШКИ ДИЈАЛОГ СРБИЈЕ И САД СУТРА У ВАШИНГТОНУ: Шта о томе каже Стејт департмент?

16. 07. 2026. у 09:57

Политика

0 11

СТРАТЕШКИ ДИЈАЛОГ СРБИЈЕ И САД УВЕЛИКО У ТОКУ: Историјски дан у Вашингтону, погледајте како изгледају разговори (ФОТО)

17. 07. 2026. у 15:55 >> 17:17

Свет

0 5

ВАШИНГТОН ПРОГЛАСИО НОВОГ НЕПРИЈАТЕЉА! Рубио: Америка креће у обрачун са крајњом левицом

16. 07. 2026. у 19:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације