НАСЛЕДНИКЕ ЧЕКАЈУ ДВА СЦЕНАРИЈА: Кредит не нестаје после смрти, а један случај потпуно ослобађа дуга!

СМРТ корисника кредита не значи да дуг аутоматски нестаје, али ни да банка може неограничено да наплаћује обавезе из личне имовине његове породице. Наследници одговарају само до вредности онога што су наследили, док их одрицање од целокупног наследства може потпуно ослободити дугова.

Фото: South West Images Scotland / Alamy / Profimedia

Губитак блиске особе доноси тежак емотивни период, али се породица убрзо може суочити и са питањима кредита, хипотеке, осигурања и оставинског поступка.

Једна од најчешћих заблуда јесте да се кредит аутоматски гаси смрћу корисника. То није правило. Обавеза улази у заоставштину заједно са имовином, док хипотека остаје уписана на непокретности.

Народна банка Србије наводи да банка, уколико наследници не отплаћују уредно кредит обезбеђен хипотеком, може да наплати потраживање продајом заложене непокретности.

То, међутим, не значи да банка може једноставно да преузме стан преко ноћи. Наплата се спроводи у законом прописаном поступку.

Наследник одговара само до вредности наслеђене имовине

Најважнија заштита наследника јесте ограничење њихове одговорности.

Према Закону о наслеђивању, наследник одговара за дугове преминулог само до висине вредности имовине коју је наследио. Наследник који се одрекао наследства не одговара за дугове оставиоца.

На пример, ако укупна вредност наследства износи 80.000 евра, наследник за дугове може одговарати највише до тог износа, чак и када су дуговања преминулог већа.

У рачуницу се не узима само стан под хипотеком, већ вредност целокупног наследног дела који је одређена особа примила.

То значи да дугови покојника не могу без ограничења да се наплаћују из имовине коју је наследник раније стекао својим радом или куповином.

Шта се дешава када има више наследника?

Ако иза преминулог остане више наследника, сви могу одговарати за његове обавезе.

Према правилима наслеђивања, они према повериоцима одговарају солидарно, али сваки само до вредности свог наследног дела. Након поделе наследства, дуг се између њих распоређује сразмерно наследним деловима, осим када из тестамента произлази другачије.

Због тога није довољно проверити само колико је рата остало до краја кредита.

Пре доношења одлуке потребно је утврдити:

• укупну вредност наследства;
• преостали износ главнице;
• доспеле и неплаћене рате;
• друге дугове преминулог;
• вредност непокретности;
• постојање и садржај полисе осигурања.

Рате се не заустављају аутоматски

Смрт корисника кредита сама по себи не уводи мораторијум нити паузу у отплати.

Ако рате не буду плаћане, могу наставити да се обрачунавају камата и други уговорени трошкови. У зависности од одредаба уговора, дуже кашњење може довести и до тога да банка захтева наплату целог преосталог дуга.

Зато породица не би требало да чека завршетак оставинског поступка пре него што контактира банку.

Банка често нема аутоматско сазнање да је клијент преминуо док је наследници или друга овлашћена лица о томе не обавесте.

Од банке треба затражити прецизне информације о:

• преосталој главници;
• доспелим обавезама;
• висини месечне рате;
• средствима обезбеђења;
• постојању осигурања;
• могућностима наставка или превремене отплате.

Два главна сценарија за наследнике

Наследници се у пракси најчешће налазе пред две могућности.

Први сценарио: Прихватају наследство и обавезе

Уколико прихвате наследство, наследници добијају имовину, али прихватају и одговорност за дугове преминулог, до висине вредности наследства.

Тада могу да покушају да:

• наставе отплату кредита;
• са банком закључе нови договор;
• превремено исплате дуг;
• продају стан и из купопродајне цене затворе кредит;
• активирају животно осигурање, ако оно постоји и покрива смрт корисника.

Наставак отплате не значи нужно да наследници само настављају идентичан уговор и исте рате. Правни однос са банком мора бити уређен у складу са оставинским решењем, уговором и договором са банком.

Други сценарио: Одричу се наследства

Ако су дугови већи од вредности имовине или наследници не желе да преузму ризик, могу да се одрекну наследства.

Наследник који се ваљано одрекао наследства не одговара за дугове оставиоца.

Међутим, одрицање не може да буде делимично.

Није могуће одрећи се кредита, а задржати стан, новац, аутомобил или другу имовину из заоставштине. Наследник се одриче целог наследног дела, односно и имовине и обавеза које уз њу долазе.

Опрез код одрицања у корист другог наследника

Посебну пажњу треба обратити на изјаву да се неко одриче наследства „у корист“ другог наследника.

Таква изјава се правно не третира исто као чисто одрицање. Она у суштини може представљати прихватање наследства, а затим уступање свог дела другој особи.

Због тога особа која жели да избегне одговорност за дугове не би требало да даје било какву изјаву без претходног разговора са јавним бележником или адвокатом.

Такође, наследник који је већ располагао имовином из заоставштине може изгубити могућност да се касније одрекне наследства.

Животно осигурање може да затвори кредит

Други начин да дуг буде потпуно или делимично исплаћен јесте полиса животног осигурања.

Ако је кредит осигуран за случај смрти корисника, осигуравајуће друштво може банци исплатити преостали износ кредита, у складу са уговореним покрићем. НБС наводи да банка, када је кредит обезбеђен животним осигурањем, може после смрти корисника захтевати исплату преосталог износа од осигуравајуће куће.

Ипак, само постојање неке полисе не значи аутоматски да ће дуг бити затворен.

Потребно је проверити:

• да ли полиса покрива смрт корисника;
• до када важи;
• колика је осигурана сума;
• да ли су премије редовно плаћане;
• који су ризици искључени;
• да ли је полиса винкулирана у корист банке.

Винкулација значи да се осигурана сума, у уговореном обиму, прво исплаћује банци ради намирења кредита.

Ако је осигурана сума нижа од преосталог дуга, непокривени део обавезе остаје. Исто важи и када осигуравајућа кућа основано одбије исплату због неког уговореног искључења.

Осигурање стана није исто што и животно осигурање

Породице често чују да је „кредит осигуран“, али не знају на шта се осигурање односи.

Осигурање непокретности углавном покрива штету на стану услед уговорених ризика, као што су пожар, поплава или друге несреће.

Таква полиса по правилу не отплаћује кредит када корисник премине.

За покриће дуга у случају смрти потребна је одговарајућа полиса животног осигурања или друго посебно уговорено осигурање корисника кредита.

Одлучујући је садржај уговора и полисе, а не само назив производа.

Може ли да се прода стан под хипотеком?

Стан оптерећен хипотеком може да буде продат, али хипотека не нестаје аутоматски променом власника.

Таква продаја се најчешће спроводи у сарадњи са банком.

Уобичајени модел јесте да се део купопродајне цене директно уплати банци ради затварања преосталог кредита. Банка након наплате издаје документ потребан за брисање хипотеке, док преостали део новца припада продавцима, односно наследницима.

Ако стан има више наследника, један од њих не може самостално продати целу непокретност. За продају и располагање заједничком имовином неопходан је договор свих лица која су стекла одговарајућа права.

Банка не може само да „узме све“

Честа је и супротна заблуда да банка након смрти дужника може одмах да наплати дуг из било које имовине чланова његове породице.

Чланови породице који нису наследници, судужници, јемци или потписници неког другог обезбеђења не одговарају за кредит само зато што су били у сродству са преминулим.

Наследници одговарају у законским границама, односно до вредности наслеђене имовине.

Код кредита обезбеђеног хипотеком, банка има могућност да се наплати продајом заложене непокретности ако обавезе не буду измириване.

Први потези које би породица требало да предузме

Након смрти корисника кредита потребно је што пре:

• обавестити банку о смрти корисника;
• затражити потврду о тачном стању дуга;
• проверити све уговоре и средства обезбеђења;
• пронаћи полису животног осигурања, ако постоји;
• пописати целокупну имовину и дугове;
• не располагати заоставштином пре одлуке о прихватању наследства;
• консултовати јавног бележника, адвоката и банку пре давања наследничке изјаве.

Кредит не престаје смрћу корисника, али одговорност породице није неограничена.

Наследник који прихвати имовину прихвата и одговорност за дугове, али само до вредности свог наследног дела. Онај ко се потпуно одрекне наследства не одговара за дуг, али истовремено не може да задржи ни стан ни другу имовину покојника.

Трећа важна могућност јесте полиса животног осигурања, која може потпуно или делимично да покрије преостали кредит.

Одлука о прихватању наследства са стамбеним кредитом захтева озбиљну финансијску процену.

Наследници би требало да упореде тржишну вредност целокупне имовине са преосталом главницом, доспелим ратама, другим дуговима, трошковима поступка и стварним покрићем осигурања.

Најскупља грешка може бити пасивно чекање, јер кредитне обавезе и хипотека не нестају док траје оставински поступак.

(Ало)

Препоручујемо

Економија

0 1

НОВАЦ СТИЖЕ 20. ЈУЛА: Важна вест за шест група грађана

18. 07. 2026. у 11:41

Економија

0 4

ЛЕЖЕ ЈОШ НОВЦА И ПОРЕД ПАКЕТА НОВИХ МЕРА: 25.000 у септембру, па 65.000 од 1. октобра!

18. 07. 2026. у 11:15

Економија

0 0

ЈЕФТИНИЈА КИРИЈА ИЛИ ЗАМКА? Једна грешка са цимерима може вас скупо коштати

18. 07. 2026. у 10:30

Економија

0 0

У КОЈОЈ ЗЕМЉИ СЕ НАЈДУЖЕ РАДИ? Ево ко је на врху листе ЕУ

18. 07. 2026. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације