ЂУРИЧИН: Пакет мера од 584 милиона евра неће угрозити буџет Србије, фискална правила остају сигурна

ПРОФЕСОР Економског факултета Драган Ђуричин изјавио је данас да пакет нових мера за побољшање животног стандарда грађана, који се односи пре свега на социјално најугроженије слојеве становништва и пензионере, неће представљати велики терет за буџет, као и да не очекује да ће због тога бити нарушена фискална правила.

Foto: Printskrin/Tv Prva

- Ради се о мери побољшања стандарда становништва која прати антиципиране фискалне приходе, који опет иду из раста и пропорције расподеле, тако да се може очекивати да неће овом мером, чија је вредност око  584 милиона евра, бити нарушена фискална правила. Ја сматрам да би то и требало да се и деси имајући у виду чињеницу да Међународни монетарни фонд предвиђа да ће БДП на крају ове године у Србији бити 112 милијарди долара, односно око 98 милијарди евра - рекао је Ђуричин за Танјуг.

Истакао је да зато тих нешто више од 580 милиона евра не би требало да представљају велики терет за буџет који је значајан део нашег БДП-а.

- Нормално, све је за такозвану 'ЕЗИ ситуацију', ако буде екстерних асиметричних шокова и других шокова који су карактеристични за ово време, мораћемо да рачунамо са неким новим мерама, али видећемо шта ће се дешавати. У овом тренутку, према садашњем сагледавању, Србија је спремна да у септембру ово учини и да онај део трајних мера остане као трајно финансирана позиција из буџета - рекао је Ђуричин.

Он је рекао да охрабрује и чињеница, која повећава оптимизам код грађана и код инвеститора, да ће влада при крају године повећати номинално пензије.

- То значи да су сагледавања нивоа прилива средстава у буџет таква да ће то и моћи да се оствари. На тај начин, влада ће наставити не само са апсолутним повећањем пензија већ и са релативним повећањем пензија које је у прошлом периоду било значајно. По мени, то је водећи индикатор квалитета економије у овом тренутку - истакао је Ђуричин.

Како је навео, фундаментална одговорност сваке политичке елите је да обезбеди раст и запосленост с једне стране и да одржи социјалну кохезију.

- Главно питање које нарушава социјалну кохезију је концентрација богатства и дохотка, што значи да се та концентрација на неки начин мерама економских политика мора умањити како би друштво функционисало на одрживој путањи. Ово су мере у правцу смањења концентрације богатства и повећања удела најсиромашнијих слојева становништва у створеној вредности - рекао је Ђуричин.

Подсетио је да се ради о пакету мера које су једнократне и трајне и да је њихова вредност око 584 милиона евра и додао да ће буџет морати да генерише тај трошак на приходној страни.

Каже да се мере, пре свега, односе на најугроженије, социјално најугроженије слојеве становништва.

- Пре свега на пензионере са најмањим нивоом прихода, затим на пензионере са нешто већима, још увек малим нивоом прихода, и на све пензионере. Значи, то је прва структура. Једнократно, пензионери који имају 31.500 динара месечну пензију добиће једнократну помоћ од 35.000. Затим ће та помоћ падати у зависности од слојева становништва према нивоу прихода, на 27.500 и на 20. 000 динара за пензионере са највећим приходима. Друга категорија примаоца ових средстава су угрожени становници, њих је иначе око 2.074. 000, који ће кроз одговарајуће врсте социјалних помоћи добити значајан ниво средстава који треба да смањи њихову социјалну угроженост - рекао је Ђуручин.

Подсетио је да су ту људи који примају социјалну помоћ, дечији додатак и борачки додатак и додао да се једнократна помоћ за ове групе људи креће од 25.000 до 10.000 динара.

Пакетом мера предвиђено је, додаје, да се смањи и партиципација грађана у цени лекова и то на два начина, кроз смањење доплате за лекове, што је мера орочена на 12 месеци, али и индиректно кроз стављање нових лекова на рецепт, што ће бити и трајна мера.

- Укупна доплата грађана за лекове, а има их 742 на листи, сада ће бити од 10 до 50 одсто, а у претходном случају је била од 10 до 90 одсто. На овај начин наша држава настоји да повећа степен хомогенизације у друштву - рекао је Ђуричин.

Како је навео, вероватно најбољи критеријум за мерење степена концентрације дохотка и богатства је такозвани Палма индекс, који мери учешће 10 одсто најбогатијих у односу на 40 одсто најсиромашнијих.

- Уколико је Палма индекс један и више, ради се о високој концентрацији дохотка и богатства. У случају Србије, Палма индекс је изнад један. Србија не спада у земље високе концентрације богатства и дохотка, али је тај индекс изнад један када је у питању бруто доходак, дакле доходак без опорезивог дела дохотка. Тај индекс је негде преко три, а уколико је у питању нето доходак, он је око два, али у сваком случају изнад један - рекао је Ђуричин.

Према његовим речима, влада и политичко лидерство наше земље су донели тај скуп мера да смање распоне у богатству и олакшају живот најсиромашнијим и социјално угроженим. 

Додао је да има ту још неких других индиректних мера, као што су мере везане за продужење рока за енергетски угрожене кориснике, као и дељење ваучера за годишњи одмор за грађане који имају до 80.000 динара месечног прихода.

- У сваком случају, држава се мора држати фискалних правила која су прецизно дефинисана. Дакле, три одсто је буџетски дефицит, учешће дуга у бруто домаћем производу гравитира око 40 одсто, и инфлација која је три плус - минус 1,5 одсто од таргета. Ми се сада налазимо у ситуацији да ове мере,  према пројекцији прихода, можемо да исплатимо, ове једнократне у септембру, а ове које ће бити трајно оптерећење буџета на бази пројекције прихода, не нарушавајући фискална правила - навео је Ђуричин.

Подсетио је да је ММФ нешто смањио нашу стопу раста последњом пројекцијом у јуну и да она за ову годину сад изности 2,8 осто.

- Али наша влада и Народна банка сматрају да би стопа раста могла бити од 3,2 до 3,5 одсто до краја године, чиме би Србија настојила да буде једна од најбрже растућих европских економија. Дакле, што се тиче раста, он ће бити у позитивној зони. Што се тиче инфлације, ММФ предвиђа инфлацију од 3,6 до 5,2 одсто. То је ова горња граница и нешто је виша изнад горњег коридора, три плус-минис 1,5 одсто, али се надамо да ће НБС успети да инфлацију одржи у границама циљане инфлације - додао је Ђуричин.

Препоручујемо

Економија

0 3

НА РАЧУНЕ И НА РУКЕ: За тачно пет дана стиже новац за 1.419.795 пензионера

05. 07. 2026. у 18:16

Економија

0 0

ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЛОВНОГ ТУРИЗМА: Покрајина бесповратно додељује 80 милиона динара

05. 07. 2026. у 17:55

Економија

0 1

СЛАВИНА ЗА НАФТУ СЕ ОТВАРА: ОПЕК+ се спрема да преплави тржиште

05. 07. 2026. у 16:12

Предузетник

0 0

МАРКО ЧАДЕЖ: Европска конференција о преговарању 2027. у Београду!

05. 07. 2026. у 16:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације