КОЛИКО СЕ РАДИ У ЕВРОПИ: Србија на врху листе са 40,6 сати недељно

ДОК у једном делу Европе радни дан завршава после нешто више од седам сати, у другом се редовно прелази осам, а понегде се иде и знатно преко тога.

КОЛИКО СЕ РАДИ У ЕВРОПИ: Србија на врху листе са 40,6 сати недељно

Фото: Photo by Israel Andrade on Unsplash

Разлике нове листе откривају како функционишу економије, тржишта рада и свакодневни живот милиона људи - а Србија се налази на страни оних који раде дуже од европског просека.

Према подацима о стварном радном времену у Европи, просечна радна недеља у Европској унији износи око 35,9 сати.

Ипак, из тог просека се не виде огромне разлике између земаља, јер се у неким државама ради мање од 32 сата недељно, до код других радно време прелази 40 сати.

Србија се налази на трећем месту, у групи са најдужим радним недељама.

Ради се око 40 сати недељно, што је знатно изнад просека и практично значи пуно радно време без много простора за скраћене моделе рада који су у западној Европи све чешћи.

Земље са најдужим и најкраћим радним недељама

На самом врху по дужини радне недеље налазе се Турска, Босна и Херцеговина и Србија. У Турској се ради у просеку преко 42 сата недељно, у БиХ око 40,9, а у Србији око 40,6 сати. Ове бројке значе да се у пракси често ради више од осам сати дневно током пет радних дана.

Одмах иза њих су Грчка, Северна Македонија и Бугарска, које такође бележе релативно дуге радне недеље.

Интересантно је да се у овој групи углавном налазе балканске и југоисточне европске земље, што указује на регионални образац.

На супротном крају листе је Холандија, са око 31,9 сати недељно.

Тамо је рад са скраћеним радним временом изузетно распрострањен и чини скоро половину укупне запослености, што значајно спушта просек.

Следе Немачка, Данска и Норвешка, где се такође ради око 33 до 34 сата недељно, као и Аустрија, Белгија и Финска, које су све испод или око границе од 35 сати.

Разлика између најкраће и најдуже радне недеље у Европи тако достиже више од десет сати - као читав додатни радни дан.

Зашто постоје овако велике разлике и шта то говори о Србији

Кључни разлози за разлике у радном времену не леже само у законима, већ у структури економије и начина на који тржиште рада функционише.

У земљама западне и северне Европе већи је удео рада са скраћеним радним временом, али и боља продуктивност по сату рада, што омогућава да се исти економски резултат постигне за мање радних сати.

У Србији и делу региона ситуација је другачија.

Рад са непуним радним временом је мање заступљен, а структура запослености више је ослоњена на секторе у којима је потребно више радних сати да би се остварио исти учинак. 

У оквиру сваке земље постоје велике разлике - поједини сектори, попут пољопривреде, шумарства и рибарства, као и одређених менаџерских и теренских послова, имају значајно дуже радне недеље од просека.

Насупрот томе, административни и услужни послови често имају краће радно време, преноси "Јуроњуз".

Колико се ради у Русији

Према подацима руске статистичке службе Ростат, просечна дужина радног дана у првом кварталу 2026. године износила је 7,66 сати.

То представља пораст од око 1,7 одсто у односу на исти период прошле године.

Овај раст радног времена тумачи се као одраз напетости на тржишту рада.

Руски послодавци и даље се суочавају са недостатком радне снаге и високом потражњом за радницима у бројним секторима.

У условима ниске незапослености, компаније се све ређе одлучују за нова запошљавања, па се оптерећење све више преноси на постојеће раднике.

Истовремено, као компензација за већи обим посла, запосленима се нуде и више плате.

(РТ Балкан)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

РАМПА ОД ТРАМПА ЗА МАКРОНА: Дипломатски скандал на помолу, Вашингтон спрема невиђени ударац Паризу

РАМПА ОД ТРАМПА ЗА МАКРОНА: Дипломатски скандал на помолу, Вашингтон спрема невиђени ударац Паризу

СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе разматрају одлагање, или чак блокирање, именовања следећег француског амбасадора у Вашингтону, што је потез без преседана који прети да продуби јаз између два дугогодишња савезника, наводе четири извора упозната са ситуацијом.

29. 07. 2026. у 19:12

ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда

ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда

НА сајту система НЕПРО објављен је опозив два модела путничких возила марке Nissan због безбедносних ризика који могу довести до повреда корисника, односно повећаног ризика од пожара.

24. 07. 2026. у 16:00

Коментари (0)

ЈЕЗИВО ОТКРИЋЕ ПОСЛЕ СМРТИ РОЂАКА: У замрзивачу пронашли људске остатке, полиција покренула истрагу