Одоговоран однос према климатским променама: Србија јасним циљем и знањем у борби са најважнијим глобалним изазовима

КЛИМАТСКЕ промене, из године у годину, са собом доносе велики број изазова са којима се савремени човек среће. Екстремно високе температуре које се све више повећавају утичу негативно како на природу, тако и на свет око нас.

Foto: Nenad MIHAJLOVIC / AFP / Profimedia

Велики број научних истраживања указао је на претњу пораста екстремних временских појава у виду поплава и суша у последњих неколико година. Управо су такве или сличне временске неприлике нанеле огромне проблеме милионима људи широм света.

Да би се разумела сама срж проблема климатских промена треба истаћи и то да до убрзаног загревања планете управо долази покретањем гасова са ефектом стаклене баште који су настали људским деловањем. Тиме се нарушава осетљива равнотежа која омогућава повољне услове за живот, што изазива озбиљне последице по природу.

Такође, последицу климатских промена осећамо и у Србији. За само пет година, у нашој земљи средња температура је порасла за 2.5 степена, а прогнозе најављују да томе није крај. О овом забрињавајућем податку говорила је и министарка за заштиту животне средине Сара Павков:

„Наш одговор мора бити усмерен на прилагођавање и ублажавање утицаја климатских промена, кроз конкретне мере. Последице климатских промена осећамо сви – у последњих пет година средња температура у Србији порасла је за 2,5 степени, а прогнозе показују да ће загревање наставити, са могућим порастом од 4,5 до 5,8 степени до краја века. Верујем да ћемо заједничким радом, и кроз сарадњу са колегама из „Србијаводе“ одговорити на најважнији изазов нашег времена, изазов који захтева јасну визију и одговорно деловање Зато, позивам све да заједно делујемо - за Србију која ће бити пример одрживости, иновација и одговорног управљања природним добрима“, рекла је Павков.

Да бисмо боље разумели колика је опасност од повећања средње температуре за само неколико година требало би истаћи још неке ствари.

Париски споразум је први међународни споразум којим је изричито утврђена граница загревања, а државе су се договориле да ће сарађивати како би спречиле да глобални пораст температуре премаши 2°Ц, а пожељно и 1,5°Ц.

Преговори о борби против климатских промена довели су до усвајања Париског споразума 2015. године. Овај историјски, правно обавезујући међународни споразум поставио је основе за супротстављање климатским променама на светском нивоу и обавезао државе да усвоје циљеве у погледу ублажавања климатских промена и прилагођавања на њих.

Научници упозоравају да је неопходно ограничити глобални пораст просечне температуре на 1,5°Ц у односу на прединдустријско доба да би се спречили најштетнији ефекти климатских промена и да не бисмо дошли до тачке без повратка.

Екстремно повећање темпетатуре јесте свакако један од важних задатака и проблема који су пред нама, иако нажалост није једини. Борба против суша и поплава је друга велика битка коју Србија такође мора да добије.

Стручњаци у нашој земљи, али и широм света упозорили су да злоупотребом фосилних горива, чиме се појачава ефекат стаклене баште, али и депоновањем разног отпада и шута, крчењем шума, изградњом објеката у сливу, и другим људским активностима, смањује проточност корита река нпр. чиме лако долази до поплава.

Сећамо се поплава протеклих година и огромне штете. Само у Србији од 2000. године настала штета прелази пет милијарди евра, а за 70 одсто губитака заслужне су поплаве и суше с високим температурама. Нажалост, и људски животи су неповратно изгубљени.

Министарка је нагласила да управо зато одговор на климатске изазове мора бити снажан и усмерен ка активностима које ће ублажити њихов утицај.

„Само заједничким радом и сарадњом на свим нивоима можемо адекватно одговорити на климатске изазове и последице које ове промене доносе. У времену када климатске промене доносе све израженије екстремне временске појаве у виду суша и поплава, адекватан одговор на њих и одговорно управљање водним ресурсима постаје један од најважнијих задатака, али и предуслов дугорочног одрживог развоја.  Управо због тога, заштита вода је један од приоритета Министарства, који је обухваћен и националном стратегијом “Србија 2030”. По први пут смо започели важне пројекте у циљу заштите вода, а само у протекла три месеца кренули у реализацију седам пројеката у овој области“, рекла је Павков.

Министарка је нагласила да у следећој години, када ће наша земља угостити цео свет на ЕXПО 2027 и бити домаћин Светског дана заштите животне средине, имамо јединствену прилику да покажемо да Србија има знање, капацитет и одговорност за решавање најважнијих глобалних изазова.

Препоручујемо

Економија

0 0

АУТОМОБИЛИ ПОСКУПЉУЈУ ОД 7. ЈУЛА: Без ове опреме неће моћи ни да се региструје

06. 05. 2026. у 17:56

Економија

0 0

Телеком Србија добио унапређење кредитног рејтинга после рекордних резултата у 2025. години

06. 05. 2026. у 16:42

Економија

0 0

БОГАТИ ИНВЕСТИТОРИ НАПУШТАЈУ ДУБАИ: Расте интересовање за ове две земље

06. 05. 2026. у 16:10

Економија

0 0

ПРИЈАВА ВОЛОНТЕРА ЗА ЕXПО 2027 ПОЧИЊЕ 15. МАЈА: Студентима и до три ЕСПБ бода за учешће

06. 05. 2026. у 15:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације