Додатни порез за богаташе? Ево зашто га државе не уводе

К. Деспотовић

19. 04. 2026. у 11:07

МАЛО је оних који радо плаћају порез. Ипак, многи бирачи не виде проблем у томе да се такозвани супербогаташи додатно опорезују и плате свој "праведни део“.

Додатни порез за богаташе? Ево зашто га државе не уводе

Фото: Francisco Morgado Cuello de Oro / Alamy / Profimedia

Један од начина је повећање пореза на доходак. Постоји и опција годишњег или једнократног пореза на све што неко поседује изнад одређене границе, пише DW.

Неке владе желе да опорезују екстремно богатство како би смањиле порезе за средњу класу или ублажиле друштвену неједнакост. Друге желе да попуне буџетске рупе. Трећи, пак, из филозофских разлога тврде да прекомерно богатство треба ограничити, јер оно више не доприноси благостању тих појединаца.

Дефиниција богатства зависи од посматрача. Али генерално, врло богатима се сматрају особе са нето богатством од најмање 30 милиона долара (25,9 милиона евра), док супербогаташи имају на располагању 300 милиона долара или више.

Рупе у пореском систему 

У Сједињеним Америчким Државама, Mitt Romney, бивши гувернер савезне државе Масачусетс, сенатор и председнички кандидат, види велики проблем у пореским "рупама“ које се односе на капиталну добит.

- Дошли смо до тачке у којој ће свака комбинација решења за економске проблеме наше земље укључивати то да најбогатији Американци допринесу више - написао је у тексту под насловом "Опорезујте богате попут мене“ у листу New York Times у децембру 2025.

Zohran Mamdani, нови градоначелник Њујорка, предложио је повећање градске стопе пореза на доходак са 3,9 на 5,9 одсто за приходе веће од милион долара годишње. Почетком марта законодавци у савезној држави Вашингтон усвојили су прописе којима се уводи нови порез на лични приход већи од милион долара. Та мера чека потпис гувернера. И други разматрају сличне потезе.

Ови предлози су важни јер су САД највећа економија на свету и имају највећи број милионера и милијардера, према проценама часописа Форбес.

Ко се плаши пореза на богатство?

- Опорезивање супербогатих је праведно, економски ефикасно и у неким земљама унапређује друге важне циљеве, као што је јачање демократије - рекао је Брајан Гал, професор на Правном факултету Калифорнијског универзитета.

У многим земљама супербогати контролишу толики део друштвених ресурса да могу да утичу на политичке и економске исходе, каже Гал. Упозорава да то може довести до нездраве политике и катастрофалних економских последица.

Шта ако би се уместо пореза на добит сабрала сва нечија имовина и затим опорезовао тај износ – порез на богатство? Према подацима Кристине Еначе и Алекса Менгдена из организације Tax Foundation, непрофитног истраживачког центра за пореску политику, од 1965. године 13 земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) увело је порез на нето богатство. Међутим, до данас су га у Европи задржале само Норвешка, Шпанија и Швајцарска.

Укупно гледано, ти порези донели су мало прихода и изазвали административне проблеме, кажу Еначе и Менгден. Још један проблем били су правни спорови.

Тако је немачки Савезни уставни суд 1995. пресудио да порез на богатство крши начело једнакости и прогласио га неуставним. Као резултат тога, Немачка је 1997. укинула тај порез. Врховни суд Холандије пресудио је 2021. да порез на богатство у тој земљи крши европске прописе који се односе на права на имовину и забрану дискриминације.

Порез на богатство тешко је израчунати

Када је реч о порезу на богатство, велики проблем је утврђивање нечијег укупног богатства. Готовину је лако избројати, али шта је са кућама, аутомобилима, приватним авионима и инвестицијама? Да не говоримо о уметничким колекцијама или садржају сефова у банкама. То постаје још теже и скупље ако се мора радити сваке године.

Порез на богатство дестимулише штедњу и инвестирање, што дугорочно штети предузетништву, према истраживању организације Tax Foundation. Поред тога, порез на богатство "могао би довести до одлива капитала и пресељења богатих појединаца у суседне јурисдикције“, рекли су Менгден и Еначе.

- После повећања пореза на богатство у Норвешкој за 0,1 одсто, земља је забележила исељавање појединаца са великим богатством у државе попут Швајцарске и Уједињеног Краљевства.

Брајан Гал не верује да ултра богати могу једноставно преместити своје богатство како би избегли плаћање пореза.

- Добар правни оквир, на пример, може знатно отежати богатим инвеститорима избегавање пореза - рекао је Гал.

Може ли Калифорнија постати пример?

Када је реч о новом порезу на богатство, Калифорнија можда показује пут са предложеним једнократним порезом од 5 одсто за приватне особе чије богатство прелази милијарду долара. Да ли ће бити уведен, видеће се након планираног референдума и избора у новембру.

У 2024. години снажан економски раст учинио је ту савезну државу четвртом највећом економијом на свету, иза Сједињених Америчких Држава као целине, Кине и Немачке.

Присталице кажу да ће нови порез повећати буџетске приходе. Критичари тврде да ће отерати богате који ће се преселити у Тексас, Флориду или Неваду.

Гувернер Гевин Њусом противи се тој идеји, као и челници великих компанија и вероватно многи од око 200 милијардера у тој америчкој савезној држави. Њихова највећа брига је то што порез узима у обзир неликвидно богатство и нереализоване добити. То значи да би, теоретски, "папирни добици“ на акцијама или некретнинама били опорезовани. Критичари страхују да би то могло приморати неке људе да продају своје домове или уделе у компанијама само да би платили порез.

Владе имају много инструмената када је реч о опорезивању, али они морају бити мудро коришћени ако је циљ праведно опорезивање.

(Курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Умрла хрватска политичарка (39): Позната по срамним изјавама о Србима

Умрла хрватска политичарка (39): Позната по срамним изјавама о Србима

БИВША градска одборница Ријеке Ивона Милиновић изненада је преминула синоћ у Ријеци у 39. години. Вест о њеној смрти објављена је на Фејсбук групи Ријечка енциклопедија, а потврдио ју је портал Хрватски гласник са којим је Милиновић сарађивала, као и Нови лист.

17. 04. 2026. у 13:13

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.

24. 03. 2026. у 20:17

Коментари (0)

Шешељ о Петеру Мађару: Политичка еуфорија траје кратко као заљубљеност, па после сурова реалност показује своје зубе