ОВАКО ИЗГЛЕДА ПОСАО ДИСПЕЧЕРА: Плата и до 1.400 €, а радног времена нема

ОНИ су диспечери међународног друмског саобраћаја, а радно време им често траје и када се канцеларије затворе. Камиони су на путу 24 сата, непредвиђени проблеми су свакодневица, па од брзине њихове реакције често зависе трошкови и квалитет услуге.

Arhiva Novosti

Један застој на граници, квар или кашњење могу да поремете читав план, па се управо зато од диспечера тражи одлична организација, концентрација и да брзо доносе одлуке. Последњих година ово занимање привлачи све више пажње, пре свега због прича о добрим зарадама и релативно брзом уласку у транспортну индустрију.

Осим у великом броју домаћих компанија, диспечери друмског саобраћаја, посао могу да пронађу и у страним филијалама које покривају европско или америчко тржиште. Саговорници „Инфостуда“ из праксе, образовања и удружења, слажу се да је посао перспективан и да зараде често премашују просек, али упозоравају да иза тога стоје велика одговорност и да се индустрија у којој диспечери раде последњих година суочава са озбиљним изазовима – од мањка професионалних возача и задржавања на границама до ограничења боравка возача у земљама Шенгена.

Пракса је најбоља школа

Будући саобраћајни инжењер, студент Саобраћајног факултета Михаило Исаиловић, већ три године ради као диспечер у фирми “ТрансПром„. Почео је без икаквог предзнања, али је уз помоћ и подршку колега постепено учио посао и постао самосталан. Посао је лако пронашао, а верује да за његову тренутну браншу долазе још боља времена.

– Суштина мог посла је да роба што брже и ефикасније стигне од тачке А до тачке Б. У мом случају, то значи организацију транспорта на релацији Италија-Србија. Испред мене су мапе, руте, различита документација, телефони који стално звоне и све то треба држати под контролом. Компанија располаже са 20 камиона који робу из Србије траснпортују у Италију, Немачку и Холандију и назад, каже Михаило и додаје да је у ходу научио много додатних задатака као што су шпедиција, финансије и техничко одржавање.

Радни дан му формално траје од осам до 16 часова, али у пракси посао ретко стаје када оде из канцеларије. Камиони су на путу 24 сата дневно, а проблеми се не могу предвидети – кварови, задржавање на граници или компликације са документацијом, крађе робе… Зато диспечер међународног друмског саобраћаја треба да буде спреман да му телефон зазвони и усред ноћи.

– Посао је врло динамичан. Канцеларија делује као Wall Street, сви смо на телефонима, уговорају се послови, решавају ситуације. Никада није мирно и стално се нешто дешава, прича наш саговорник и додаје да је за његов посао потребна сналажљивост и размишљање “изван граница”, као и познавање страних језика за комуникацију са добављачима из иностранства, а енглески се подразумева.

Како каже, за овај посао, факултет је пожељан, али није обавезан, али образовање отвара простор за брже напредовање и шири избор позиција у логистици и транспорту.

– Индустрија транспорта је у експанзији у Србији. Већ има доста страних фирми које су отвориле своја представништва, а зараде диспечера зависе од обима посла и броја клијената и у просеку се крећу од 800 до 1.400 евра. Посао бих препоручио младима јер верујем да свако ко проведе неколико година у транспортној фирми, након тога сваки посао радиће са лакоћом.

Након посла диспечера више не може ништа да изненади нити уплаши, закључује кроз смех Михаило.

Логистика и транспорт послови будућности

Да интересовање за ову област не расте само међу младима који траже први посао, већ и међу будућим студентима, потврђују и подаци Саобраћајног факултета у Београду. У прву годину основних студија упише се 350 студената, на мастер – још око 150 студената, а на докторске 20.

Основне студије у просеку заврши половина уписаних студената, а мастер 100 студента. Декан проф. др Милорад Килибарда каже за „Инфостуд“ да последњих година посебно расте интересовање за логистику.

– То усмерење пружа широк спектар знања и могућности запослења у логистичким, шпедитерским и транспортним компанијама, трговинским ланцима и системима, производњи, различитим услужним системима, али и компанијама које се баве информационо комуникационим технологијама и софтверским алатима у логистици и ланцима снабдевања.

На факултету постоји и посебно усмерење Друмски и градски транспорт, на којем се изучавају различити предмети посвећени организацији друмског транспорта робе и пословима диспечера, за којим такође влада интересовање, каже проф. др Килибарда. Он додаје да потреба тржишта за логистичким стручњацима годишње расте у просеку 12–15 одсто, а да се од модерних кадрова тражи и рад са софтверским алатима, разумевање економије, права и комуникације, као и познавање страних језика.

- Тренутно на нашем тржишту недостаје око 20 одсто инжењера из области логистике, транспорта и саобраћаја. Наше инжењере чека сигуран посао и сви који заврше студије на Саобраћајном факултету одмах се запосле. Кроз богату сарадњу са привредом развијамо програме стручне праксе и практичне наставе, а добар део наших студената се запосли већ на завршним годинама студија и пре самог дипломирања. Логистика и транспорт су професије будућности, а наши стручњаци су конкурентни и на домаћем и на светском тржишту рада, поручује проф. др Килибарда.

Задаци, вешине и изазови посла

Кристина Јездић Бекчић из Пословног удружења „Међународни транспорт“ потврђује да је потражња за овим кадром велика.

– Према подацима Удружења, 3.251 фирма учествовала је у расподели дозвола за међународни превоз 2026. године, а укупан број фирми које обављају домаћи и међународни превоз сигурно је већи.

Како каже, осим свакодневног праћења возила и возача, посао диспечера захтева и организацију рада возача, праћење утовара и истовара робе, припрему документације и стратешко планирање ресурса како би транспорт био што ефикаснији и економичнији.

– Организационе и комуникационе способности су обавезне, као и брзина и прецизност у раду. Често морају да реагују на више проблема истовремено – од кашњења на граници, преко промена у документацији, до реорганизације туре када возило није доступно, објашњава она и додаје да су диспечери који имају велико радно искуство овој делатности, врло цењени.

Саговорница сматра да су највећи изазови недостатак професионалних возача, велика задржавања возила на граничним прелазима и стално доношење нових обавеза по земљама. Ипак, друмски транспорт је незаобилазна привредна грана на коју се ослања домаћа привреда, па професију препоручује младима који воле динамичан посао.

(Каматица)

Препоручујемо

Економија

0 1

БЕСПЛАТАН СТАН И ПЛАТА ОД 27.000 ЕВРА: Посао који не захтева претходно искуство

01. 04. 2026. у 12:02

Економија

0 0

БОРБА ЗА ПОСАО ИЗ СНОВА: Чак 170.000 људи конкурисало за плату од 7.000 евра

13. 03. 2026. у 10:33

Економија

0 0

ДМИТРИЈЕВ УПОЗОРАВА: Европске бензинске пумпе би могле да остану без горива већ око 20. априла

04. 04. 2026. у 16:38

Економија

0 0

ЕУ У БОРБИ СА ЕНЕРГЕТСКОМ КРИЗОМ: Од смањења акциза и ограничења до редова и несташица

04. 04. 2026. у 15:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације