Да ли је "waste to energy" модел економски исплативо решење?

Енергане, односно постројења за претварање отпада у енергију, представљају једно од најперспективнијих начина за решавање проблема акумулације комуналног отпада, док истовремено обезбеђују драгоцену енергију.

Д.Н.

Ова постројења не само да ефикасно ослобађају природу и урбане средине од загађујућих дивљих депонија, већ преостали нерециклабилан отпад трансформишу у изузетно вредан ресурс, чинећи их кључним стубом одрживог развоја великих градова. Њихов економски модел је предмет многих студија, али се већина слаже да енергане могу бити високопрофитабилне и инвестиционо и те како оправдане ако се испуни неколико суштинских услова.

Раст глобалне економије доводи до повећања количина отпада. Популација на је све бројнија и Светска Банка процењује да ће до 2050. године бити произведено 3,4 милијарде тона. У том контексту, али и у контексту климатске агенде, важно је свако решење које ће допринети смањењу отпадних материја на планети, а спаљивање отпада у енерганама, односно метода wасте-то-енергy је корисна опција.

Енергетска ефикасност и дугорочни приходи

Савремене енергане су права инжењерска чуда која генеришу огромну вредност. Применом модерних когенеративних технологија, оне из сваке тоне комуналног отпада могу да произведу до 650 кWх електричне енергије, уз додатну производњу од импресивних 1.000 до 1.100 кWх топлотне енергије по тони. Произведена топлотна енергија служи за даљинско грејање градова и индустријске потребе, док се електрична енергија испоручује потрошачима и уноси у националну мрежу кроз дугорочне уговоре о откупу, гарантујући стабилне и економски оправдане приходе деценијама.

Поуздан модел финансирања

Иако ове иновације захтевају озбиљна почетна улагања која се процењују на десетине или стотине милиона евра, економски модел који омогућава њихову изградњу је изузетно снажан. Главни покретач изградње ових пројеката је паметан модел пројектног финансирања, чија је улога значајно порасла последњих година.

Овај модел пружа знатну флексибилност и сигурност. Његов кључни принцип је одвајање инвестиционог пројекта од имовине његових спонзора путем компаније посебне намене (СПВ), објашњава Зеро Препаид. На овај начин, финансијери се ослањају искључиво на снажне, стабилне новчане токове саме енергане као на главни извор за отплату и обезбеђење кредита, што јасно доказује колико су ови пројекти комерцијално исплативи сами по себи. Овај механизам такође омогућава рационалну расподелу ризика између власника, кредитора и извођача радова, чинећи инвестицију изузетно стабилном и атрактивном.

Још једна предност је доступност капитала. У моделима пројектног финансирања, удео позајмљених средстава обично износи од 70% до 90%. То значи да компаније и општине могу започети изградњу енергане са минималним сопственим улогом од свега 10% укупне вредности пројекта.

Периоди финансирања, у виду дугорочних кредита који трају од 10 до 20 година, усклађени су са радним веком постројења, остављајући простор да пројекти у периоду од 25 и више година донесу поврат инвестиције и задовоље интересе свих учесника. Некоме тај период може деловати предуго, али посматрано из климатске визуре, то је релативно кратко време, а бенефити су дугорочни. Главни разлог за тај дужи временски оквир повраћаја инвестиције лежи у томе што су иновативне технологије које се користе у преради отпада изузетно капитално интензивне, односно захтевају велика почетна финансијска средства у раним фазама развоја пројекта.

Уз професионално финансијско инжењерство, подршку држава и механизме попут субвенција и пореских олакшица, изградња енергана представља исплативи адут циркуларне економије.

Који фактори утичу на трошкове енергане?

Трошкови енергане подразумевају капиталне издатке, трошак по мегавату инсталисане снаге и оперативне трошкове. Другим речима, ту спадају изградња, турбине, куповина/закуп земљишта којем се гради, транспорт отпада, висококвалификована и оперативна радна снага, филтери, одржавање. Примера ради, за једноставне технике у енерганама трошак је 15 до 20 евра, а за напредне 55 до 60 евра. Ако се ради по високим стандардима, почетни трошкови се мере у стотинама милиона евра. Зато многе развијене економије у великим градовима одавно имају по неколико енергана.

Због тога, али и због дугог периода отплате, успех и профитабилност енергане директно зависе од неколико кључних фактора:

Непрекидан доток сировина: Да би се остварио профит, општина или компанија која наручује изградњу енергане мора да гарантује непрекидан доток отпада одговарајућег квалитета током целог периода од 25 и више година. С обзиром на то да је напредак у управљању отпадом убрзан, инвеститори морају бити сигурни да добављач отпада неће дугорочно променити начин рециклирања и на тај начин смањити количину отпада намењену енергани.

Састав отпада: Индустријски често има већу енергетску вредност од комуналног отпада.

Дугорочна подршка и повољан регулаторни оквир: Због дугог периода исплативости, неопходна је стабилна подршка влада и општина. То укључује механизме попут горепоменутог пројектног финансирања (чији рокови обично трају до 20 година), дугорочних концесионих кредита, подстицаја и пореских олакшица.

Приходи за одржавање оваквих постројења долазе управо по циркуларном принципу. Добијају се од продаје електричне и топлотне енергије, али и од накнада за пријем и обраду земљишта. Такође, индустрија плаћа да безбедно збрињава отпад у енерганама. Грађани је плаћају кроз комуналне услуге, индустрија кроз збрињавање у постројењима намењеним за то.

На тај начин свако у ланцу учествује у финансирању збрињавања отпада који се не може рециклирати. Превенција настанка отпада је суштина, али ако ни то ни рециклажа не ураде довољно, високостручно спаљивање нерециклабилног отпада је скупа, али ефикасна метода. Када су изграђене плански и ако корисне стручна процесна решења, енергане стабилизују снабдевање енергијом грађана и привреде, доприносе декарбонизацији, смањују штетан депонијски простор и могу постати економски оправдане.

Препоручујемо

Економија

0 0

"СНАБДЕВАЊЕ ЋЕ ОСТАТИ РЕДОВНО": Ђедовић Хандановић са члановима Одбора директора НИС-а

27. 03. 2026. у 13:57

Економија

0 1

ОТПАД ПОСТАЈЕ СУВО ЗЛАТО ЗА ИНДУСТРИЈУ: Како алтернативна горива смањују трошкове и штите свет од горуће кризе

27. 03. 2026. у 13:08

Економија

0 0

АЛАРМ У ЕВРОПИ: Гас поскупео за 70 одсто, залихе нестају

27. 03. 2026. у 12:24

Економија

0 0

ШТА ЋЕ БИТИ СА ЛЕТОВАЊЕМ У ГРЧКОЈ? Стручњак упозорава - Рат у Ирану брише туристичку сезону и диже цене до тачке пуцања

27. 03. 2026. у 11:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације