СВАКИ ГРАМ СЕ КОНТРОЛИШЕ: Ево како се прате камиони који превозе опасне материје

ЛОГИСТИКА управљања отпадом у Србији представља сложен и строго регулисан систем који је законом дефинисан као делатност од општег интереса. Његов основни циљ је заштита здравља грађана и очување животне средине, а цео ланац, од издавања дозвола до транспорта и коначног третмана, под надзором је више државних институција.

фото ЈКП Комуналац

У пракси, систем је осмишљен тако да се прати практично сваки килограм, па чак и "сваки грам" отпада, како би се спречило његово нелегално одлагање или нестанак.

Ко издаје дозволе и под којим условима

Систем издавања дозвола подељен је хијерархијски између републичких, покрајинских и локалних органа.

Министарство заштите животне средине издаје дозволе за сакупљање, транспорт, складиштење И третман опасног отпада, спаљивање отпада, рад мобилних постројења, као и за регионалне депоније које опслужују више од 200.000 становника.

На територији Војводине, на пример, покрајински органи надлежни су за издавање дозвола за неопасан и инертан отпад, уколико се делатност обавља искључиво на територији Покрајине. Градови и општине издају дозволе за неопасан и инертан отпад на својој територији. Оператери не могу започети рад без одговарајуће дозволе. Дозволе за сакупљање И транспорт издају се на период од пет година, док се дозволе за складиштење и третман отпада издају на десет година.

Ко контролише камионе и транспорт отпада

Транспорт отпада представља једну од најосетљивијих тачака система и под надзором је више институција.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре контролише техничку исправност возила, сертификате возача за превоз опасне робе и примену међународних споразума. Инспекција за заштиту животне средине проверава да ли превозник поседује дозволу за транспорт одређене врсте отпада и да ли пошиљку прати прописана документација.

Отпад мора бити транспортован у затвореним возилима, контејнерима, амбалажи или цистернама, како би се спречило расипање, цурење или испадање током превоза.
Како се прати ток отпада и спречава нестанак

Да би се спречило да отпад заврши на дивљим депонијама, уведен је строги систем документације и електронског праћења.

Свако кретање отпада прати документ о кретању отпада. Када је реч о опасном отпаду, процедура је још ригорознија, јер подразумева претходно обавештење Агенцији за заштиту животне средине најмање 48 сати пре почетка транспорта.

Подаци се уносе у Национални регистар извора загађивања, електронску базу која омогућава праћење тока материјала.

Прималац отпада дужан је да електронски потврди пријем најкасније у року од седам до петнаест дана. Уколико пошиљалац не добије потврду, у обавези је да без одлагања пријави нестанак отпада инспекцији.

Поједини оператери користе и паметне технологије, укључујући сензоре на контејнерима и возилима, ради анализе података и оптимизације рута, чиме се додатно повећава транспарентност система.

Увоз неопасног отпада и контрола по стандардима ЕУ

У јавности се често води дискусија о увозу неопасног отпада (попут РДФ горива од пластике и папира) за потребе енергетски интензивне индустрије, као што су цементаре.

Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је да ће контрола тих токова бити спровођена по стандардима Европске уније.

"Контрола тих токова обављаће се по стандардима ЕУ, што значи да ће она бити у свим државама кроз које се транспортује гориво из неопасног отпада за енергију... увоз је апсолутно безбедан и у Србију, као потписници Базелске конвенције не може стићи без провера свих земаља кроз које се транспортује јер и мали пропуст би довео до енормних казни оператера и губљења лиценци за рад", рекла је она раније.

Регионални центри кључ система

Паралелно са контролним механизмима, држава улаже у развој регионалне инфраструктуре за управљање отпадом.

Недавно је потписан уговор о изградњи Регионалног центра за управљање отпадом Ингрин у Инђији између Министарства заштите животне средине, Европске банке за обнову и развој и тог јавног предузећа.

Министарка заштите животне средине изјавила је да ће овај пројекат решити вишедеценијски проблем одлагања отпада за око 140.000 становника општина Сремског округа.

Изградња центра предвиђена је као предуслов за затварање несанитарне депоније у Инђији, која већ 45 година представља оптерећење за животну средину и грађане. Нови центар омогућиће регулисано управљање отпадом у Инђији, Иригу, Пећинцима, Сремским Карловцима и Старој Пазови.

Средства су обезбеђена кроз кредитну линију Европске банке за обнову и развој и Француске агенције за развој, а планирано је да се широм Србије изгради укупно шест регионалних центара који ће обухватити 42 локалне самоуправе и решити питање отпада за око 1,3 милиона грађана.

Смедеревац "чувао" отпад

Ипак, систем није био без пропуста. Као негативан пример остао је многима у сећању случај из Смедерева из периода 2015. и 2016. године, када је инспекција утврдила да оператер са дозволом за мобилно постројење није третирао отпад, већ га је незаконито складиштио у резервоарима.

Анализом документације и контролом на терену утврђено је да недостаје око 98,82 тоне опасног отпада, за који се сумња да је завршио у животној средини или је нелегално продат као енергент.

Случај је резултирао кривичним пријавама и одузимањем дозвола, што је показало да систем контроле, иако сложен, предвиђа и санкције за оне који покушају да га злоупотребе.

Управо такви примери потврђују да је логистика управљања отпадом један од најосетљивијих сегмената заштите животне средине.

Препоручујемо

Економија

0 4

НЕМА АСФАЛТА ЗА ЏАБЕ: Вучић открио колико кошта три километра малог пута

16. 03. 2026. у 16:37

Економија

0 0

И ПОРЕД КРИЗЕ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Индија повећала увоз руске нафте

16. 03. 2026. у 16:14

Економија

0 9

ВУЧИЋ: Сви резервоари и складишта енергената у Србији пуни "до чепа"

16. 03. 2026. у 15:19

Економија

0 15

"ПЕНЗИЈЕ ЋЕ И ОВЕ ГОДИНЕ ЗНАЧАЈНО ДА РАСТУ" Вучић: Морамо нешто да урадимо за пензионере који имају најнижа примања

16. 03. 2026. у 14:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације