ИСТОРИЈА НАФТНИХ ШОКОВА ПЛАШИ ЕКОНОМИСТЕ: Свет је већ плаћао барел 156 долара, а нови рат прети да сруши све рекорде

НОВИ ратови прете да поново уздрмају тржиште нафте, док економисти упозоравају на могућност стагфлације.

Фото: Профимедиа/Илустрација

Од 1860. до 1940. године цене барела различитих врста нафте мењале су се у складу са глобалним догађајима. Током Првог светског рата дошло је до њиховог раста, док су након кризе из 1929. године нагло пале. У периоду од 1948. до 1970. цене су остале релативно стабилне и ниске, да би потом уследио низ криза познатих као „нафтни шокови“.

Током последњих шест деценија цена сирове нафте често је служила и као показатељ и као окидач глобалних економских криза. Нагли раст цена, обично изазван геополитичким напетостима, неретко је покретао рецесије, док су оштри падови уследили када би потражња колабирала.

„Први нафтни шок“ започео је 1971. године напуштањем међународног монетарног система из Бретон Вудса, који је трајао 27 година и из којег је проистекло оснивање Међународног монетарног фонда.

Напетости на Блиском истоку додатно су ескалирале 1973-74. године током такозваног Јомкипурског рата (познатог и као Октобарски рат). Сукоб је трајао од 6. до 26. октобра 1973. и водио се између Израела и коалиције арапских држава предвођених Египтом и Сиријом. Рат је почео изненадним нападом Египта и Сирије на дан јеврејског празника Јом кипур и трајао је релативно кратко.

Након тога су арапске земље произвођачи нафте, међу којима је била већина данашњих чланица ОПЕЦ-а, увеле ембарго државама које су подржавале Израел. У року од годину дана цена нафте порасла је четири пута - са три долара на 12 долара по барелу.

Иако овај податак на први поглед делује изненађујуће, треба имати у виду да је амерички долар почетком седамдесетих био знатно снажнији него данас и да је од тада у великој мери изгубио на вредности. Када се прерачуна у данашњи новац, 12 долара из 1973. године одговара вредности од око 88 долара, према калкулатору инфлације Канцеларије за статистику при Америчком бироу рада (УС Буреау оф Лабор Статистицс).

Само неколико година касније догодио се „други нафтни шок“. Иранска револуција 1978. године и потом иранско-ирачки рат 1980. довели су до новог снажног раста цена. Тада су власт у Ирану преузели радикални шиити, који и данас воде сукобе против удружених снага САД и Израела.

Цена нафте тада је порасла са 15,85 долара на готово 40 долара по барелу, што у данашњој вредности износи око 156 долара. То значи да се свет већ раније суочавао са преласком „магичне границе“ од 100 долара по барелу нафте, иако не у номиналном износу.

Нови скок цена догодио се десетак година касније, током првог, краћег ирачког рата. Тада је цена барела достигла 41 долар, односно око 103 долара када се прерачуна у данашње вредности.

Након тог периода, па све до америчко-израелског напада на Иран, Блиски исток више није био извор тако наглих скокова цена нафте, иако глобалних економских и политичких потреса није недостајало.

У међувремену су се догодили светска финансијска криза 2008. године, пандемија корона вируса и почетак рата у Украјини, који су пореметили ланце снабдевања. За разлику од других криза, пандемија је довела до до тада незабележеног пада цена нафте - чак до минус 38 долара по барелу - што је снажно уздрмало највеће светске нафтне компаније.

Почетак рата у Украјини узнемирио је тржишта крајем зиме 2022. године, а цена нафте порасла је до 130 долара по барелу, односно око 143 долара у данашњој вредности.

Из овог прегледа може се закључити да се свет и раније суочавао са наглим и снажним растом цена најважнијег енергента, чак и већим него што су данашњи.

Обустављање протока око 20 одсто дневних светских потреба за нафтом кроз Ормуски мореуз свакако представља озбиљан проблем за глобалну економију на дужи рок. Ипак, евентуално уништавање нафтне инфраструктуре на Блиском истоку - не само у Ирану, већ и у суседним државама - могло би да изазове још веће поремећаје на тржишту и додатни раст цена.

Нова рецесија на помолу?

Економисти упозоравају да би нови талас инфлације могао да ослаби потрошачку потражњу и негативно утиче на економску активност широм света. Све чешће се помиње могућност стагфлације - ситуације у којој економски раст стагнира, док инфлација наставља да расте.

- Приче о рецесији су се вратиле - рекао је и главни економиста рачуноводствене фирме Делоитте у Великој Британији, Ијан Стјуарт (Иан Стеwарт) за Гуардиан.

- Растуће цене нафте и гаса су предзнаци економских проблема. Више цене енергије, изазване ратом или револуцијом на Блиском истоку, биле су главни фактори у западним рецесијама 1973, 1979. и 1990. године, а нагли раст цена енергије након руске инвазије на Украјину срушио је стопу раста Европе 2023. године.

Виши трошкови задуживања и повећана геополитичка неизвесност могли би додатно да утичу на смањење пословних инвестиција и успоравање глобалне трговине, што значи да би државе чији је економски раст већ крхак могле да се нађу веома близу нове рецесије.

(Курир)

Препоручујемо

Економија

0 0

ОВО ЈЕ НОВА "ЗЛАТНА КОКА" НА ТРЖИШТУ НЕКРЕТНИНА: Потражња никад већа, а пасиван приход загарантован

15. 03. 2026. у 11:58

Економија

0 0

ОВИ УРЕЂАЈИ НИКАДА НЕ СПАВАЈУ: Практични савети за уштеду електричне енергије

15. 03. 2026. у 11:57

Економија

0 0

БЕОГРАЂАНИ, ПОЖУРИТЕ: Данас истиче рок за помоћ од 10.000 динара!

15. 03. 2026. у 10:52

Економија

0 1

СМАЊИТЕ ПОТРОШЊУ СТРУЈЕ: Ако правилно подесите рад овог уређаја, рачун може бити мањи и до 30 одсто

15. 03. 2026. у 10:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације