РИБА СКУПА, А РИБАРСТВО НА НИЗБРДИЦИ: Површине под рибњацима драстично смањене у последње три деценије

ДРУГА недеља васкршњег поста је у току. Иако правила дозвољавају конзумирање рибе само два дана, током седам недеља трајања, они који се стриктно не придржавају ових смерница у исхрани, ипак посежу за рибљим месом.

Фото: Н. Живановић

 Цене су шарене, разликују се у зависности од тога је ли реч о речној или морској риби, али и од цене увоза. Тако је, примера ради, цена скуше пре два месеца поскупела за 450 динара и сада кошта 1.050 динара, а дуго се држала на 600. За килограм шарана треба издвојити до 550 динара, а за пастрмку до 700.

Образац према ком се потрошачи окрећу при одабиру рибљег меса, не може се ухватити. Како каже Здравко из једне београдске рибарнице, продају се и скупља и јефтинија риба, а у време поста приметно је већи промет. Слатководну рибу труде се да имају из домаћих рибњака, док морску увозе. Па тако ослић долази из Аргентине, а скуша из Норвешке. Филет ослића кошта 1.210 динара. За килограм филета скуше треба издвојити 150 динара мање. Филети лососа вреде 2.690 динара, хоботница 2.400, а суви бакалар 7.790 динара за килограм.

- Увоз је прилично поскупео и то се највише види на примеру скуше, која је скочила на 1.050 дианра, а дуго времена коштала је 600 - каже Здравко.

Статистика рибарству у Србији никако не иде наруку. На самом смо дну летвице по конзумацији рибе, која је потребна и због здравља. А негативни подаци за домаћу производњу слатководне рибе само се нижу. Иако Србија има површине под рибњацима, капацитети су толико смањени да рибари више и не виде перспективу за даље улагање у ову грану привреде. За три деценије, рибарство је на силазној путањи, па се од некадашњих скоро 14.000 хектара рибњака, спало на мање од 7.000 хектара. Ни подстицаји државе не помажу опоравку, те се око 75 одсто потреба задовољава увозом.

Пре 30 година, укупна површина шаранских рибњака била је око 13.750 хектара, а пастрмских 14,7. Како су године пролазиле, тако су се и површине вртоглаво смањивале. Тај тренд потрајао је и након 2023. године, па се тако укупна површина шаранских рибњака смањила на око 7.000 хектара, а пастрмских је остало свега око осам хектара. Разлике су драстичне.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде крајем прошле године изменило је Правилник о подстицајима за инвестиције и у физичку имовину пољопривредног газдинства увело је нову врсту подршке - подстицаје за набавку квалитетних приплодних матица рибе, шарана и пастрмке.

- Инвестиције за набавку квалитетних приплодних матица риба могу остварити пољопривредна газдинства која имају најмање 100, а највише 400 матица шарана, односно 100 до 5.000 матица пастрмке. Подстицаји износе 2.000 динара по матици шарана и 1.500 динара по матици пастрмке - саопштило је ресорно министарство.

Међутим, ове мере, сматрају стручњаци, неће донети бољитак. Како каже председник групације за рибарство Привредне коморе Србије и директор рибњака "Капетански рит" Крум Анастасов, оне се не односе на произвођаче, већ на одгајивачке организације, односно мрестилишта.

- Субвенције су по комаду приплодних матица и то је помоћ коју ће добијати основне одгајивачке организације, односно пар мрестилишта која се баве мрестом рибе. Ако један рибњак пастрмки има 200 матица, а износ подстицаја је 2.000 динара, то је 400.000 динара - објашњава наш саговорник рачуницу предвиђених подстицаја.

Како каже Анастасов за наш лист, рибарство је константно на низбрдици. Као бранша градили су односе са Министарством пољопривреде и били су припојени грани сточарство. На основу тога, имали су право на субвенције и то је ишло својим током. Произвођачи су конкурисали за подстицаје по килограму произведене и продате рибе - 10 динара.

- Причали смо са представницима министарства да подстицаји буду око 40 динара - прича наш саговорник. - То је стимулисало произвођаче и помогло је да се сузбије сива економија, која је у рибарству распрострањена. Трајало је то до 2021. године, а онда је неко на рибарство заборавио. Никако да се подстицаји врате. А предложено је да они буду између 45 и 50 динара по килограму.

Производња шарана рапидно пада, баш као што су и површине под рибњацима смањене за скоро 40 одсто. Пастрмка још има континуитет у производњи, али је окружена увозом из Албаније, Босне и Херцеговине, Турске и Бугарске. Шаран на трпезе стиже из Мађарске, Хрватске и Бугарске. Велики проблем је конкуренција у окружењу и из земаља Европске уније, јер они добијају субвенције из националних и европских фондова. Реч је од 600 до 800 евра по хектару више него што добијају рибари у Србији.

- На тржишту је дефицит рибе, цене скачу, а чак је ни конкуренција нема довољно. Тренутно је васкршњи пост. Ђурђевдан пада у среду и потражња ће бити још већа - подсећа Анастасов.

У Европској унији произведе се 1,9 милиона тона годишње. Србија је спала на 5.000 конзумног шарана.

Препоручујемо

Економија

0 0

ДИВЉАЈУ ЦЕНЕ БЕНЗИНА У САД: Тренутно на највишем нивоу у последњих 11 месеци

05. 03. 2026. у 14:50

Економија

0 1

КИНА УВЕЛА ЗАБРАНУ: Рафинеријама наређено да зауставе извоз горива

05. 03. 2026. у 14:06

Економија

0 0

"СРБИЈА ИМА ДОВОЉНО ЗАЛИХА НАФТЕ" Ђедовић Хандановић: Грађани немају разлога за бригу упркос расту цена

05. 03. 2026. у 13:52

Економија

0 0

ЕВРО У ПАДУ: Рат на Блиском истоку показао рањивост Европе на раст цена енергената

05. 03. 2026. у 13:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације