У НАРЕДНЕ ДВЕ ГОДИНЕ ОДЛУКА КО ЈЕ ПАРТНЕР ЗА НУКЛЕАРКУ: За два блока од по 1.200 мегавата било би нам потребно од 12 до 15 милијарди евра

ОД 1989. године, када је уведен мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, Србија није озбиљно разматрала повратак нуклеарној енергији.

Фото: Институт Винча

Данас се та тема враћа у фокус, а после недавног разговора председника Александра Вучића са генералним директором "Росатома" Алексејем Лихачовом, понуда о изградњи нуклеарке постала је конкретна опција. Први човек руске државне корпорације за атомску енергију понудио је Србији сарадњу у развоју нуклеарне енергетике, од изградње електрана и обуке стручњака до укључивања домаћих фирми у међународне пројекте.

Фото: Институт Винча

У овој фази важно је сагледати све понуде и искуства водећих компанија, анализирати њихове техничке, безбедносне и финансијске аспекте и тек потом доносити стратешке одлуке. Искуство које компанија "Росатом" има и обим инвестиција у нуклеарне електране у свету које износи 55 одсто веома је значајно и сигуран сам да Србија треба да сарађује са свим водећим компанијама у овој области. Ту првенствено мислим не само на "Росатом", већ и на "Вестингхаус", фрацуски ЕДФ и корејски КХНП.

- Процес је подељен у три фазе, најпре се доноси стратешка одлука да ли земља уопште улази у нуклеарни програм, затим следе припреме за уговарање и изградњу, а тек потом сама реализација. Тренутно смо у првој фази. Пре неколико дана у Министарству рударства и енергетике одржан је први састанак Међуресорне експертске радне групе за испитивање оправданости приступа развоју нуклеарне енергије, а у наредним недељама очекујемо формирање Националног тела за спровођење програма нуклеарне енергије у коме ће бити и представници "Винче".

Планирано је да прва фаза буде завршена до средине наредне, а да припремне фазе трају око четири године. Далеко смо од изградње, сада се поставља институционални, кадровски и регулаторни темељ без којег пројекат не може ни да почне.
Шта је још потребно?

- Изменама закона укинут је мораторијум на нуклеарне електране. То представља правни темељ за развој и мирнодопску примену. После доношења коначне одлуке носиоца власти и у зависности од тога које нуклеарне активности држава одлучи да санкционише експлоатацијом нуклеарне технологије, мора се успоставити регулаторни оквир у овој области који подразумева примену широког спектра закона који се односе и на друге теме, као што су заштита животне средине, планирање коришћења земљишта, рударство, административни поступак.

- План финансирања нуклеарне електране тренутно се налази у почетној фази истраживања и припреме, а да бисмо дошли до било какве процене морамо имати одговор на питање колико ће нуклеарна електрана имати блокова/реактора, да ли ће бити смештени у напуштено термо-постројење или ће се ићи на изградњу из темеља.

Доста фактора утиче на трошкове локације. Ако се буде користила нова локација, имаћемо и трошкове експропријације и инфраструктуре које не бисмо имали уколико се искористи нека постојећа ТЕ. До сада су процене биле да би за два блока од по 1.200 мегавата, уз међудржавни споразум који би подразумевао повољна средства за финансирање,било потребно од 12 до 15 милијарди евра.
Имају ли интерес стране партнерске компаније или банке да подрже пројекат?

- Овде долазимо до нечега што се често спомиње у јавности, а то су стратешка партнерства, леп термин, звучан, али траје онолико колико и економски интерес на бази кога је закључен. Да пођемо од финансијског интереса држава и међународних финансијских институција да подрже овакав пројекат, ту је одговор да, дефинитивно постоји интерес. Финансијери улажу дугорочно средства за која гарантује држава Србија и то је за њих сигуран пласман. Шта је наш интерес у овом ланцу?

У међудржавном кредиту добијамо најповољнију каматну стопу - Кинеска извозно-увозна банка је одобравала кредите од три одсто, немерљив допринос нашем електроенергетском систему за 12 до 15 година, у периоду градње раст БДП од 0,5 до један проценат јер ће добар део привреде бити ангажован на изградњи, а ради се о инвестицији која је вероватно највећа од Другог светског рата. Србија у овом тренутку истражује каква би могла бити сарадња са француском компанијом ЕДФ, руским"Росатомом" као и партнерима из Кореје и САД.

"Росатом" је дефинитивно компанија која има највише искуства у вођењу пројеката изградње нуклеарних електрана, као и могућност да обезбеди финансирање. Избор партнера, определиће и неке друге правце у којима ће се кретати наш енергетски брод, зато је и потребно да се у наредне две године одлучи ко ће то бити.

Фото: Институт Винча

Према анализи коју је поручило министарство енергетике, а радила француска компанија, конвенционалне велике електране би тренутно могле бити исплативије за Србију јер користе проверену технологију са нижим трошковима производње по мегавату у поређењу са прототиповима нових технологија. Док мали модуларни реактори иако је технологија још увек у фази пилот пројеката, захтевају мање почетне инвестиције, тренутно носе већи технолошки, па и финасијски ризик од неуспеха.
Колико је за земљу величине Србије економски оправдана нуклеарна електрана и у којим околностима она постаје исплатива?
- Економска оправданост нуклеарне електране за земљу величине Србије посматра се кроз призму дугорочне енергетске стабилности и замене застарелих термоелектрана на лигнит, а не простом ценом коју ћете плаћати за струју када се она прикључи на систем. Нуклеарна енергија постаје исплатива ако има високу стопу искоришћености.

Нуклеарке су најјефтиније када раде непрекидно. При раду дужем од 6.000 сати годишње, оне постају ценовно конкурентније од гасних електрана или угља, чак и без урачунавања трошкова за емисију угљен-диоксида. Иако су иницијални трошкови изградње огромни често чине и до 75 одсто укупних трошкова постројења, док су оперативни трошкови ниски и стабилни током 60 или више година рада. Енергетска независност произилази изстабилност цена горива, односно уранијума у односу на веома нестабилне цене гаса и нафте пружа предвидљивост економског развоја.
Да ли у оваквим пројектима стране компаније остају извођачи или је могуће укључивање домаће индустрије и кадрова?

- Морамо бити свесни да је мораторијум на изградњу нуклеарних електрана који је трајао 35 година оставио озбиљан траг на науку, образовање и привреду. Такође, Србија нема капацитет у привредном смислу који је имала некадашња СФРЈ и наше компаније не могу одговорити најсложенијим техничким захтевима, али могу и морају учествовати у изградњи нуклеарне електране.

Прилика пре потенцијалне градње нуклеарне електране у нашој земљи је да учествују у изградњи нуклеарке ПАКШ 2 која је почела. То је прилика за стицање искуства и освајање нових технологија.
Може ли нуклеарна енергија заиста да обезбеди дугорочну енергетску стабилност Србије?

- Земља која није енергетски независна тешко може бити дугорочно стабилна у економском и политичком смислу. Енергетика представља један од темеља сваког друштва, а изазови који су пред Србијом у наредном периоду биће значајни.

Истовремено, овакав пројекат има потенцијал да покрене развој домаће индустрије, унапреди научно-истраживачке капацитете и подстакне образовање нових генерација стручњака. Због тога нуклеарна енергија не представља прелазно решење, већ могући стратешки стуб енергетског система Србије у наредним деценијама.
Шта бисте поручили грађанима који страхују од нуклеарне енергије?

- Страх од нуклеарне енергије је разумљив и не треба га потцењивати. Он је последица историјских догађаја, али и недовољне информисаности о томе како савремене нуклеарке функционишу данас. Реактори генерације III+ имају вишеструке, пасивне и активне системе безбедности који су пројектовани управо на основу искустава из прошлости. Важно је да грађани знају да се о нуклеарном програму не одлучује преко ноћи. Коначна одлука биће донета тек после детаљних студија и процена.

Грађанима бих поручио да је суштина ове расправе енергетска сигурност Србије у наредних 50 до 60 година. Данас имамо термоелектране које су старе и које ће, због еколошких и економских разлога, морати да се гасе. Питање није да ли ћемо мењати постојеће капацитете, већ чиме ћемо их заменити. Ако желимо стабилне цене електричне енергије, смањење емисија угљен- -моноксида и дугорочну енергетску независност, нуклеарна енергија је опција коју морамо озбиљно и одговорно размотрити. 

Препоручујемо

Економија

0 1

"ШТЕДИТЕ НА ПОГРЕШАН НАЧИН": Електричари откривају како до мањег рачуна за струју

01. 03. 2026. у 15:49

Економија

0 1

СЈАЈНА ВЕСТ ЗА ОВУ ГРУПУ ГРАЂАНА! Ево ко од сутра може да се пријави за помоћ од 18.000 динара

01. 03. 2026. у 15:47

Економија

0 0

КАКО ДО СУБВЕНЦИЈА: Почело пријављивање за куповину електричних возила преко портала еУправа

01. 03. 2026. у 13:32

Економија

0 0

СРБИЈУ У ЈАНУАРУ ПОСЕТИЛО 143.857 СТРАНАЦА: Ове комшије биле најбројније

28. 02. 2026. у 18:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације