ЕУ ЗАБРАЊУЈЕ УНИШТАВАЊЕ ВИШКА ГАРДЕРОБЕ: Циркуларна економија смањује производњу

ЕВРОПСКА комисија усвојила је пре десетак дана мере, којима се спречава уништавање непродате одеће, модних додатака и обуће.

Фото unsplash

Циљ је да се испоштује концепт "циркуларне економије", односно да се подстакне рециклирање и смањила штета по животну средину. Иако Србија још чека "зелену карту" да би била на списку земаља чланица Европске уније, овакве уредбе биле би део и домаћег законодавства. Имајући на уму тренутну ситуацију у текстилној индустрији, нове мере утицале би на ограничену производњу, јер лаке зараде мало би се ко одрекао.

Процењује се да сваке године у Европи четири до девет одсто непродате текстилне робе буде уништено. Овај отпад завршава у спалионицама, приликом чега генерише око 5,6 милиона тона угљен-диоксида. Примера ради, реч је о количини штетног гаса који створи укупан авионски саобраћај само према Северној Америци, за само месец дана. Зато ће забрана уништавања бити обавезна за велике компаније од 19. јула ове године, а за средња предузећа од 2030, како би могла да се прилагоде новим прописима.

- Ова правила ће помоћи у смањењу отпада, ограничавању штете по животну средину и створити равноправније услове за компаније које примењују одрживе пословне моделе, омогућавајући им да искористе предности циркуларне економије - наводе из Европске комисије. - Уништавање ће бити дозвољено само у оправданим ситуацијама, попут безбедносних разлога, или због оштећења производа. Националне власти ће надгледати поштовање ових правила.

Уместо да одбацују залихе, компаније се подстичу да ефикасније управљају залихама, враћањем робе. Осим тога произвођачи треба да истраже алтернативе као што су препродаја, прерада, донације или поновна употреба.

- Текстилни сектор предводи у транзицији ка одрживости, али и даље постоје изазови - рекла је комесарка за животну средину Џесика Росвал. - Бројке о отпаду показују потребу за деловањем. Са овим новим мерама, текстилни сектор ће бити оснажен да се креће ка одрживим и циркуларним праксама.

Када је реч о ситуацији у Србији, мале су шансе да нови прописи из Европе, допринесу томе да цена гардеробе буде нижа. Рециклирање вишка, који је остао после сезонских снижења у магацинима бутика, било би оствариво у оној мери колико произвођачи могу истрпети губитак. Нове мере "циркуларне економије" махом би могле да направе финансијску штету.

- Мали произвођачи, који улажу ресурсе у квалитетне материјале, попут еко памука, били би погођени снижавање цена да би се евентуално уништавање избегло - сматра Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије. - Зато би већина "текстилаца" пре ограничила количину конфекцијских бројева, него да изгуби на профиту. На пример, уместо 50 комада гардеробе у једном броју, произвели би 20 и тако би се направио баланс.

Према речима нашег саговорника, Србија има значајан број регистрованих брендова, који праве велике количине гардеробе. У јавности се још за све њих не зна, јер нису доживеле маркетиншки "бум". Међу водећима су, примера ради, познати произвођачи веша и памучне спортске одеће. Оно што је заједничко свима који послују у нашој земљи, јесте да вишка у ствари - и нема.

- Ми немамо проблем са уништавањем, зато што трговци форсирају продају, па макар она достигла набавну цену. Ако и оду у минус, то не буде више од пар одсто. Конкуренција све диктира, и увек се нађе решење између произвођача и трговаца. Прећутно је то да се лаке зараде нико не одриче - сматра Драгић.

За примену европских прописа, дискутабилно је колико је Србија добро поднебље. Ипак, с обзиром на то да идемо ка чланству Европској унији, неминовно је да поменуте мере буду имплементиране у законодавство. Биће потребан и период привикавања.

Иначе, последњих неколико година, брза мода је доста утицала и на домаћу текстилну индустрију и променила захтеве купаца, у смислу потреба за великим серијама јефтиних одевних предмета. Још постоји потреба за производњом мањих серија квалитетније гардеробе. Према званичним подацима, око 430 текстилаца бележи извозне активност чија је вредност извоза 1,1 милијарда евра. Узимајући у обзир чињеницу да је у Србији за производњу текстилних производа и одевних предмета регистровано око 1.100 правних лица, може се рећи да готово 40 одсто привредних друштава бележи прилив девизних средстава, као последицу извозних активности.

Препоручујемо

Економија

0 0

МАКРОН НАЈАВИО: Француска и Индија заједно ће производити Рафале и хеликоптере

19. 02. 2026. у 17:17

Економија

0 0

ЗА МАЛИНАРЕ 18.000 ДИНАРА ПО ХЕКТАРУ Гламочић:Успоставићемо јасан систем декларисања

19. 02. 2026. у 17:15

Економија

0 1

ВИШАК ПАРА НА РАЧУНУ МОЖЕ СКУПО ДА ВАС КОШТА: Ево шта треба да урадите

19. 02. 2026. у 17:11

Економија

0 0

НАЈЈЕФТИНИЈЕ И НАЈСКУПЉЕ ЗЕМЉЕ ЗА ОДЛАЗАК У РЕСТОРАН: Погледајте где је Србија по ценама оброка

19. 02. 2026. у 16:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације