ЗАКОН ПОСТОЈИ 20 ГОДИНА, АЛИ СЕ НЕ ПРИМЕЊУЈЕ: 163 велика загађивача у Србији послују без интегрисане дозволе

ИАКО је Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања у Србији донет још 2004. године како би домаћа привреда била конкурентна на међународном тржишту, а природни ресурси ваздух, вода и земљиште, заштитили, његова примена није у потпуности заживела.

Foto B. Puzovic

Због тога ни циљеви дефинисани овим документом, да се кроз издавање интегрисаних дозвола обезбеди да највећи загађивачи послују у складу са високим еколошким европским стандардима, нису у потпуности реализовани, због чега је фебруара прошле године израђен нацрт новог закона , чија је јавна расправа завршена децембра прошле године .

Које ће примедбе законодавац из јавне расправе уважити сада, још је неизвесно али оно што је извесно, то је да по актуелном,у тренутку када су објављене Полазне основе ,(фебруар 2025.), 163 оператера, од 220 који су имали обавезу да прибаве интегрисану дозволу, је немају и при том без икаквих препрека послују.

163 од 220 постројења без дозволе и без санкција

Тако бар стоји у анализи Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ), која је представљена јавности. При том, међу њима су и неке од великих и профитабилних компанија, које по подацима Агенције за заштиту животне средине, у значајној мери су у категорији великих загађивача. Управо због тога у цео овај процес доношења нове регулативе укључила се и ЕУ и то у оквиру пројекта „ЕУ за Зелену агенду у Србији“ како би се убрзала декарбонизација привреде и смањиле индустријске емисије. На сајту “ЕУ за тебе” стоји да је у изради новог законодавстава учествовала радна група од 79 чланова.

- Они треба да законски оквир у потпуности ускладе са правним тековинама Европске уније у овој области и ЕУ директивом о индустријским емисијама. Нови закон ће обухватити јасније и прецизније прописе о интегрисаним дозволама, као и о надзору над емисијама загађујућих материја, управљању отпадом и одговорном коришћењу природних ресурса - наводи се на сајту “ЕУ за тебе”.

За три године издато само осам дозвола

Стручњаци кажу да је добро што се и ЕУ укључила у ове активности кроз пројекат „ЕУ за Зелену агенду у Србији“ јер измене регулативе у овој области које су рађене током 2009, 2010, 2016, 2018. и 2021. године, нису дале значајне резултате, па су очекивања да ће дефинисана решења у Нацрту Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, бити боља од постојећих. Ово тим пре што је још 2017. године најављиван нови документ, који није реализован, а примена се одлаже већ два пута.

- Основни проблем у примени Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине односи се на поступак издавању интегрисаних дозвола за постојећа постројења, чији је рок за прибављање, који је померан већ два пута, истекао 31. децембра 2024. године. Од последњег одлагања рока за издавање дозволе, тачније од новембра 2021. године, па до краја 2024. године, у периоду у којем је било потребно издати 181 дозволу, издато је само осам. Од 2004. године, укупно је издато између 60 и 70 интегрисаних дозвола, док се према листи надлежних органа из 2022. године, обавеза прибављања дозвола односи на 220 постројења. У анализи су идентификовани вишеструки системски проблеми који су довели до неуспешне примене закона. Неки од њих су везани и за недовољни административни капацитети за издавање дозвола, пасивност инспекцијских органа и постојећи систем санкционисања - стоји у анализи РЕРИЈА .

Стручњаци упозоравају на системске слабости

Правна саветница у РЕРИ-ју Христина Војводић је на представљању анализе оценила да су надзор и инспекција највећи проблем целог система заштите животне средине.

- Инспектори имају изузетно мало овлашћења а са Нацртом новог закона предвиђа се да надзор може да се обавља само на новим постројењима, али не и да ли постојећа имају потребне дозволе и да ли послују у складу с њима. У првој половини 2025. године инспекција Министарства за животну средину спровела је само 29 инспекцијских надзора, и то у постројењима која имају дозволу-објаснила је Војводић.

Министарство заштите животне средине, које је формирало радну групу за израду Нацрта Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања, очекује да ће ефекти овог документа бити значајни за заштиту животне средине.

- Очекивани ефекти доношења закона су висок ниво усклађености са ИЕД Директивом,али и издавања дозвола у поједностављеном поступку применом општих обавезујућих правила. Циљеви и последични ефекти Закона деле се у две основне категорије, усклађивање са међународним и европским нормама и стандардима и унапређење заштите природе -наводи Министарство.

Препоручујемо

Друштво

0 0

МИНИСТАРСТВО САОПШТИЛО: Наставићемо са свим процедурама за заштиту природних вредности баре Реве

13. 01. 2026. у 17:34

Економија

0 0

ПАВКОВ: Интересовање за електрична возила надмашило сва очекивања, субвенције и у 2026. години

06. 01. 2026. у 15:57

Србија

0 0

ОСАВРЕМЕЊАВАЊЕ СИСТЕМА ГРЕЈАЊА: 144 милиона за Бајину Башту

27. 11. 2025. у 10:29

Економија

0 1

ДОКТОРКА ОБУЧАВА ВЕШТАЧКУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ: Овако постављај дијагнозе и дај медицинске препоруке!

17. 02. 2026. у 19:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације