НЕМАЧКИ ГРАДОВИ ПРЕД БАНКРОТОМ: Највећа криза од Другог светског рата
НЕМАЧКИ градови и општине налазе се усред најтеже финансијске кризе од завршетка Другог светског рата. Растућа социјална потрошња, високи расходи за запослене и пад пореских прихода гурају локалне буџете све дубље у минус. Последице већ осећају грађани, а без темељне реформе односа између савезне владе, покрајина и општина, ситуација прети да измакне контроли.
FOTO: Getty Images
Прошле године дефицит градова и општина у територијалним покрајинама достигао је око 31 милијарду евра, што је највећи минус у историји Савезне Републике. „Градови ово више не могу да издрже“, упозорава Буркхард Јунг, градоначелник Лајпцига и председник Удружења немачких градова, истичући да се земља налази у највећој општинској финансијској кризи у послератном периоду.
Криза је посебно изражена у структурно слабим регионима, попут Рурске области, где је привредна база ослабљена, а број дуготрајно незапослених висок. Ипак, ни раније богате општине на југу земље више нису поштеђене. Након суфицита од укупно 41 милијарду евра између 2015. године и 2022. године, резерве су у последње три године потпуно потрошене.
Последице су већ видљиве. У Хајделбергу су смањена средства за бригу о деци, укинуте поједине аутобуске линије, а културне установе су повећале цене улазница. У Килу је уведено замрзавање буџета, док је у Магдебургу забрањено попуњавање слободних радних места. Паркирање, порези и таксе поскупели су широм земље.
Разлози за ову ситуацију су вишеструки. Слаба економија смањила је приходе, па је порез на трговину прошле године пао на 61,7 милијарди евра. Иако су укупни приходи општина од 2022. године до 2025. године порасли за око 12%, расходи су порасли двоструко брже. Општине данас сносе око четвртину свих државних расхода, а добијају тек 14 одсто укупних пореских прихода.
Поглед редакције портала Српски Угао
Највећи терет представљају трошкови запослених и социјална потрошња. Број запослених у општинама порастао је за 300.000 у последњих десет година, док су социјални расходи достигли више од 90 милијарди евра годишње. Посебно расту издаци за децу и младе, помоћ особама са инвалидитетом и трошкови дуготрајне неге, који општине годишње оптерећују са више од пет милијарди евра.
Пише: Стефан Стојановић, Српски угао
Препоручујемо
СИЈАРТО ПОРУЧИО: ЕУ разматра увођење санкција „Гаспрому”, „Лукоилу” и „Росатому”
10. 02. 2026. у 16:09
ПРАВО ЈЕ ВРЕМЕ ЗА КУПОВИНУ АВИО КАРТЕ: Уштеда није мала, ево свих информација
10. 02. 2026. у 13:25
ОД БЕОГРАДА ДО МОРА ЗА САМО ЧЕТИРИ САТА: Овако ће изгледати нови ауто-пут до Црне Горе (ВИДЕО)
САОБРАЋАЈНИЦА је пројектована са по две траке и једном зауставном траком у сваком смеру, уз предвиђену брзину од 100 до 120 километара на час.
10. 02. 2026. у 09:21
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
ЈК ПРИЗНАЛА: "Са њим сам изгубила невиност - први пут са Немањом био је грозан, ужасан"
"ИМАЛА сам 18 година. Било је грозно искуство. Помислила сам: "Како некоме ово може да се догоди?" Било је ужасно."
10. 02. 2026. у 07:32
Коментари (0)