БМW, ХЕНКЕЛ И ЗФ СЕ СЕЛЕ У СРБИЈУ И МАЂАРСКУ: Берлинер Цајтунг објавио зашто се ово дешава

НЕМАЧКЕ компаније селе се тамо где политика има слуха за њихове потребе, констатује „Берлинер цајтунг” и указује да се производна постројења затварају у више немачких региона, док фабрике ничу у Дебрецену и Новом Саду.

Фото: iDook Media

Док се светла гасе у фабрикама у Цвикауу, у Саксонији и Швебиш Гминду, у Баден-Виртембергу, најсавременија постројења се граде у Дебрецену, Кечкемету и Новом Саду.

Немачке корпорације и глобални брендови масовно селепроизводњу у Мађарску и Србију – од ауто-делова до лепка – привучени платама које су и до 70 одсто ниже него у Немачкој и политичком климом која инвеститоре дочекује црвеним тепихом.

Почетком 2023. године Саксонију је као бомба погодила вест да британско-немачки добављач аутомобилске опреме „ГКН Дривелине” затвара своју фабрику у Цвикау-Мозелу. Више од 800 запослених губи посао, иако је фабрика била профитабилна до самог краја и производила је карданска вратила за БМW, Мерцедес и Ламборџини. Компанија је као разлоге за затварање навела структурне промене у аутомобилској индустрији, пад цена и раст трошкова.

Оно што је ГКН у почетку прећутао јесте да се у Мишколцу, у Мађарској, гради нова фабрика карданских вратила, коју субвенционише мађарска влада пореским олакшицама и грантовима. Европска комисија тренутно преиспитује ове субвенције.

Тадашњи министар економије покрајине Саксоније Мартин Дулиг реаговао је без разумевања. Овај политичар из редова Социјалдемократске партије Немачке (СПД) је рекао да не схвата зашто компанија не може да задржи постројење у Немачкој док истовремено инвестира у Мађарској.

Синдикат ИГ Метал оптужио је ГКН да постепено премешта производњу у источну Европу и најавио протесте.

Хенкел потпуно напушта источну Немачку

Али ГКН није изолован случај. Крајем 2024. године, компанија Хенкел, произвођач робе широке потрошње са седиштем у Дизелдорфу, затворила је своју фабрику лепка у Хајденауу, у Саксонији, близу Дрездена. Око 40 запослених је изгубило радно место. Производња специјалних лепкова за индустрију намештаја, аутомобилску и прехрамбену индустрију сада се сели у Керње, у Мађарској. То значи да Хенкел више нема ниједан производни погон у источној Немачкој.

И то иако је крајем августа 2024. извршни директор Хенкела Карстен Кнобел изјавио да компанија неће затворити ниједну фабрику у Немачкој.

И добављач аутомобилске опреме са седиштем у Штутгарту, Махле, такође је затворио фабрику у Фрајбергу, у Саксонији, још 2022. године. Око 85 радних места је угашено. Компанија је саопштила да тај погон више нема економску перспективу. Махле је до 2025. широм света угасио приближно 7.600 радних места, првенствено на локацијама фокусираним на моторе са унутрашњим сагоревањем.

Милијарде се сливају у Мађарску

Док се фабрике у источној Немачкој и шире затварају, немачка аутомобилска индустрија улаже милијарде у Мађарској. БМВ је прошле године отворио своју прву фабрику у Европи после две деценије и то у Дебрецену. Више од две милијарде евра је уложено у најсавременију фабрику, која искључиво производи електрична возила нове класе. Очекује се да ће тамо дугорочно бити отворено више од 2.000 радних места.

У фебруару прошле године, Мерцедес-Бенц је објавио планове за проширење фабрике у Кечкемету, у Мађарској, за милијарду евра. Производни капацитет ће се удвостручити на 200.000 возила годишње. Истовремено, компанија смањује производњу у својим немачким фабрикама за 100.000 јединица годишње.

Финансијски директор Харалд Вилхелм је објаснио стратегију – удео производње у земљама са нижим трошковима производње требало би да се повећа са 15 процената у 2023. на 30 процената до 2030. Трошкови производње у Мађарској су приближно 70 процената нижи него у Немачкој.

Технолошка групација ЗФ Фридрихсхафен гради две нове фабрике у Мађарској. Фабрике за амортизере и модуле осовина граде се у Кечкемету и Дебрецену и снабдеваће нове електричне моделеБМW-а и Мерцедеса. Обим инвестиције износи приближно 62 милиона евра и отвориће 313 нових радних места. Мађарска влада доприноси око 10 процената као субвенцију.

Бош је такође отворио нови логистички и складишни центар у Мишколцу почетком 2025, уложивши 147,6 милиона евра.

Србија као одскочна даска: Слободна трговина са ЕУ, Евроазијом и Кином

Није само Мађарска земља која има користи од одласка компанија из Немачке. Србија, која није чланица ЕУ, такође привлачи немачке индустријске шампионе, примећује Берлинер цајтунг.

Континентал је отворио најсавременију фабрику електронике у Каћу код Новог Сада у фебруару 2023. Објекат на 30.000 квадратних метара производи дисплеје и инфо-забавне системе. Компанија је инвестирала око 150 милиона евра, отварајући приближно 1.500 радних места.

ЗФ има фабрику у Панчеву од 2019. године, где производи електромоторе и компоненте за мењаче. Четири године касније уследило је проширење на производњу електронике за хибридна возила. Специјалиста за издувне системе, Бојсен, отворио је своју највећу фабрику у иностранству у Суботици 2021. године. У фабрику, која је донела 500 радних места, уложено је 65 милиона евра, а у њој се производе комплетни издувни системи за Мерцедес и Ауди.

Србија нуди јединствену предност. Земља има споразуме о слободној трговини како са ЕУ, тако и са Евроазијском унијом, Турском, Великом Британијом и, од октобра 2023. и са Кином.

Роба произведена у Србији тако може бити извезена без царине на тржишта са укупно око 2,7 милијарди потрошача. Поред тога у 15 посебних бесцаринских зона, компаније имају и предностбесцаринског увоза материјала и машина, као и од ослобођења од пореза.

Високи трошкови енергије, бирократија и менталитет

Разлози за пресељења су вишеструки. Најочигледнији је разлика у платама – индустријски радник у Мађарској зарађује у просеку око 1.500 евра бруто месечно, док је у Немачкој та цифра већа од 4.600 евра. Мађарска такође има најнижу стопу пореза на добит предузећа у ЕУ од девет процената. У Немачкој, ефективно пореско оптерећење за компаније је око 30 процената.

И када је реч о трошковима за енергију Немачка заостаје. Домаћинства су 2025. године плаћала у просеку 38 до 39 центи по киловат-сату, а компаније, у зависности од величине, плаћале су 13 до 18 центи, док је Мађарска имала најнижу цену од око десет центи. За многе компаније, производња у Немачкој једноставно више није профитабилна.

Мађарска влада под Виктором Орбаном агресивно привлачи стране инвеститоре. За велике пројекте додељују се субвенције, пореске олакшице, приступачно грађевинско земљиште и убрзане дозволе.

Барбара Цолман из Немачко-мађарске индустријске и трговинске коморе говори о инвестиционом буму захваљујући политици под мотом „економија на првом месту”. Квалификована радна снага са конкурентним платама, добри универзитети, ниски порези и економска политика усмерена на промоцију инвестиција чине Мађарску привлачном.

Извршни директор Индустријске и трговинске коморе ОснабрикаМарко Граф критикује ситуацију у Немачкој.

У Немачкој се инвеститори, нажалост, преретко дочекују црвеним тепихом. Најкасније током фазе имплементације, омета их бирократија. С друге стране, у Мађарској и Србији, инвеститори се дочекују раширених руку, процедуре се убрзавају, а проблеми се решавају прагматично.

Поред источне Немачке, погођена је и моћна покрајина Баден-Виртемберг

Одлазак компанија није ограничен само на источну Немачку. Бош планира да до 2030. године потпуно пресели производњу компоненти за камионе са своје традиционалне локације у Швебиш Гминду у Маклар у Мађарској. Хиљаде радних места јеугрожено.

Посланица Хришћанско-демократске Уније (ЦДУ) Инге Гресле упозорава да високи трошкови енергије у Немачкој додатно погоршавају конкурентност у поређењу са земљама попут Мађарске.

ЗФ је најавио да ће до 2028. смањити до 14.000 радних места у Немачкој. Према подацима Радничког савета, више од 30 одсто немачких фабрика је угрожено. Интерни видео снимак открио је планове који предвиђају да се велики део производње мењача из фабрике у Сарбрикену премести у Егер, у Мађарској.

Синдикат ИГ Метал и локални политичари упозоравају на опасностдеиндустријализације. Ако све више компанија напусти своје локације у источној Немачкој, региону прети да изгуби индустријску основу.

Представник Радничког савета у Цвикауу Јерг Кирстен истакао је да, када Мозел буде нестао, уследиће још затварања.

Опадање индустријског присуства могло би довести до исељавањамладих квалификованих радника и смањења инвестиција. Затварања фабрика код многих буде сећања на 1990-те, када су, након уједињења, у источној Немачкој нестала радна места у индустрији.

Почев од ове године, ограничена цена индустријске електричне енергије требало би да пружи олакшање – са циљном вредношћу од пет центи по киловат-сату. Смернице за финансирање се тренутно финализују, али индустрија очекује само минималне ефекте. Међутим, оно што звучи као велики помак, приликом детаљније анализе показује да готово не делује.

Према Немачком удружењу ливничке индустрије (БДГ), стварно олакшање у пракси ће донети само неколико десетина центи. Ограничење се примењује само на набавку електричне енергије, али не и за накнаду коришћења мреже, таксе или порезе. Штавише, прописи ЕУ о државној помоћи ограничавају субвенције на 50 процената потрошње – и захтевају да се најмање половина остварених средстава уложи у декарбонизацију. За многа средња предузећа,инструмент је једноставно превише бирократски. Удружење говори о „хомеопатском ефекту”.

Регион између Будимпеште и Београда привлачи не само немачке инвеститоре

Кинески произвођач електричних аутомобила БYД гради своју прву фабрику у Европи у Сегедину, близу границе са Србијом. Мађарска влада подстиче овај пројекат као једну од највећих инвестиција у историји земље. Железничка пруга између Београда и Будимпеште, коју финансира Кина, треба да побољша логистику. Већ 2022. године, петина целокупног српског извоза дошла је из аутомобилске индустрије. Земља се трансформисала из пољопривредне у саставни део европских ланаца снабдевања.

Кључни налаз овог развоја – Немачка губи своје некадашње јединствене продајне предности као пословна локација. Деценијама се немачка индустрија сматрала лидером у квалитету и продуктивности. Слоган „Произведено у Немачкој” је био вредна ознака квалитета.

Мађарска и Србија су их сустигле. Немачке компаније експлицитно хвале квалификације, продуктивност и посвећеност локалне радне снаге. Бош, на пример, осигурава кроз пројекте дуалног образовања на лицу места да су вештине запослених готово на нивоу западних стандарда.

Погони попут фабрике ЗФ у Панчеву су високо аутоматизовани и „утегнути”, слободни од историјски развијених структура старих немачких погона. Ако се сада и корпоративно истраживање и развој преместе, готово да нема разлога да се производња задржи у скупљим регионима.

ЗФ је 2023. отворио сопствени развојни центар у Новом Саду са 150 инжењера који раде на електричним погонима најновијегенерације. Области са интензивним знањем се успостављају директно у Србији, а не више нужно у Немачкој.

Компромис између уштеде трошкова, подстицаја за финансирање и будућег планирања тренутно води немачке пословне лидере да фаворизују источну Европу у односу на Немачку.

Препоручујемо

Економија

0 0

ЈЕДНА ВРСТА ГОРИВА ВИШЕ НЕЋЕ СМЕТИ ДА СЕ ПРОДАЈЕ У ЕВРОПИ: Ево и које

29. 01. 2026. у 09:25

Предузетник

0 0

Одговорније управљање, задовољнији грађани

29. 01. 2026. у 09:17

Економија

0 2

КАКО ДА СТЕКНЕТЕ ПРАВО НА УМАЊЕЊЕ РАЧУНА ЗА СТРУЈУ: Једна група попуст добија аутоматски, а овако изгледа процедура

29. 01. 2026. у 08:13

Економија

0 0

АМАЗОН ОЈАЧАВА КОМПАНИЈУ: Потврдио 16.000 отказа након имејла који je грешком послат запосленима

28. 01. 2026. у 23:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације