СВИ ЋЕ БИТИ ВЛАСНИЦИ КВАДРАТА У КОЈИМА ЖИВЕ Александра Софронијевић за "Новости": Овај закон није ни легализација већ решење правног питања

ДОСАД смо затварали очи пред чињеницом да имамо милионе нелегалних објеката, да ниједан закон није дао очекиване резултате. Сада, коначно имамо могућност да уз дигитализоване базе података тај посао урадимо.

FOTO: N. Skenderija

Последњих 10 година, став Владе Србије је да се иде на успостављање е-управе, односно ка евиденцијама које су дигитализоване и свима доступне. Први пут имамо снимљене све објекте на територији Републике Србије, а Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима је конципиран да буде једноставан за све оне који га примењују. Деценијама грађани живе у својим домовима, стварају породице, фактички га користе, нико им то право не оспорава, али сада то њихово право има прилику да постане и видљиво и правно признато у систему. С друге стране, држава има интерес да зна шта је све изграђено на њеној територији и ко су власници тих објеката, јер се тиме коначно уређује својинска евиденција и стварају услови за боље планирање простора.

Овако у интервјуу за "Новости" говори Александра Софронијевић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфреструктуре, која је била део тима за израду новог Закона који је ступио на снагу 24. октобра, а пријаве грађана почињу од сутра.

У чему је предност новог закона у односу на све претходне?

- У ранијим законима о легализацији и озакоњењу, поступци су трајали годинама, у неким случајевима и деценијама. Све је било нетранспарентно, доношење решења о легализацији и озакоњењу подразумевало је усаглашеност са постојећим урбанистичким плановима, али и хрпу техничке документације коју су грађани морали да прибаве и приложе. Уз све то, имали смо спору администрацију и примере корупције... свега је ту било. Посматрали смо шта је лоше у досадашњој пракси и шта можемо да померимо и променимо. Зато смо овим законом предвидели да то није ни легализација, ни озакоњење, јер се не тражи испуњење ни урабанистичких, ни техничких услова за доношење и издавање потврде за упис права својине, већ се решава правно питање, што је принцип препоручен и од УН о формализацији права: постајете уписани власник онога што већ фактички користите.

Шта ће власницима нелегалних квадрата донети нови пропис?

- Уписом права својине у корист власника објекта, стичу се услови да располажете својом имовином, да је продате, поклоните, да је ваша деца наследе да им оставите "чисту имовину". Још један од бенефита јесте да као легитимни, уписани власник можете да упишете хипотеку, да узмете кредит и решите неко животно питање, да доградите, реконструишете свој објекат.

Ко су у већини случајева нелегални градитељи, да ли се новим законом управо они штите?

- Циљ је и да се врати достојанство људима који су за сопствене потребе градили куће или куповали станове, да се отклони онај мач над главом да ће сутра неко доћи да вам руши кућу. А морам да кажем да када говоримо о бесправној градњи, ту имамо много нетачних информација које се пласирају у медијима. Истине ради, у 2016. је рађен попис свих бесправних објеката по доношењу закона о озакоњењу, било их је 2.042.000. А, када погледате структуру тих поднетих захтева било је близу милион стамбених објеката. Значи ту су куће, станови, а готово милион је и помоћних, економских објеката, док је проценат индустријских, пословних објеката занемарљив. Имајући све то у виду главни акценат овог закона јесте био да се омогући брз и једноставан поступак и предвиде олакшице управо за категорију наших грађана који су на овај начин решавали своје стамбено питање. У том смислу, законом је предвиђена "позитивна дискриминација" у односу на намену објекта - на оне који су градили за своје потребе, који су градили свој дом, и на оне који су градили за стицање профита.

Да ли су сви објекти без власника и нелегални?

- Овај закон није ни награда, ни казна, ово је довођење у равнотежу постојећих нагомиланих проблема. Ту нису само бесправно саграђени објекти. Да се вратим на 2016, за укупно 4,3 милиона објеката тада није утврђен власник. То су и стари објекти грађени после Другог светског рата, па квадрати где је добијена грађевинска, али не и употребна дозвола, објекти за које су деведестих година издаване привремене грађевинске дозволе... Укупан број таквих објеката данас је 4,8 милиона.

Када су рађени снимци на основу којих ће се одобравати упис?

- Рађени су 2015. и 2016. затим 2020. и 2021. и до ступања на снагу овог закона. Ове године сви већи градови су снимљени дроновима, који укључује прецизност, плус, минус - до пет сантиметара. То значи да ћемо имати велику прецизност уз минимално одступање, што држави даје могућност да провери да ли стварно има спратова или квадрата који су пријављени. Имамо и сателитске снимке из руралних подручја. Цела територија Србије.

Више пута сте истицали да је процедура једноставна, како ће она изгледати и која су та два документа потребна?

- Закон је замишљен по принципу евидентирај, пријави, провери и упиши. Пријава која се електронски подноси је једноставна за попуњавање. Пријаву можете попунити самостално ако сте е-грађанин или уколико нисте, довољно је да имате приступ интернету и мејл адресу. Пријава је доступна на сајту svojnasvome.gov.rs. У пријаву је потребно унети основне податке о подносиоцу и о непокретности. Поред самосталног пријављивања на дигиталној платформи, ако грађанин нема потребно техничко знање, то може урадити и на шалтерима своје општине или поште. Пријављивање почиње сутра, 8. децембра и траје 60 дана, уз додатних 30 дана за подношење евентуалних приговора. Службеници у општини или пошти попуниће пријаву у ваше име, за неколико минута. Ова услуга је бесплатна. Дакле, за пријављивање су потребна два документа: важећа лична карта и доказ о основу стицања - купопродајни уговор, решење о наслеђивању, решење о додели или куповини земљишта, уговор о заједничкој градњи...

Фото: МГСИ

Нулта толеранција на бесправну градњу је циљ овог закона, како ће се то зауставити?

- Један од кључних, полазних циљева закона је и нулта толеранција на нову бесправну градњу. Локални грађевински инспектори једном недељно Републичкој грађевинској инспекцији достављају све нове случајеве бесправне градње, подносе кривичне пријаве, а решење о рушењу се доставља Агенцији у циљу даљег поступања, односно уписа права својине у корист Републике Србије. Такође, уместо на четири године, сателитско снимање за целу територију Републике се обавља једном годишње. Донета је и одлука о почетку рада на новом Закону о планирању и изградњи, а којим ће, поред е-простора и е-дозволе бити уведен и е-надзор са обавезом да свака општина има најмање један дрон. На овај начин ћемо помоћи грађевинским инспекторима да у реалном времену уоче и санкционишу све промене у простору.

Колико су накнаде за упис?

- Накнада за упис је одређена у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, осим за власнике породичних кућа до 400 квадрата са највише два стана и власнике станова у стамбеним и стамбено-пословним зградама за које инвеститор није доступан. За ову категорију накнаде су одређене у распону од 100 до 1.000 евра у Београду, зависно од зоне. У градовима попут Новог Сада, Крагујевца, Ниша, накнада је у распону од 100 до 500, у местима са 50-100.000 становника од 100 до 300 евра. У општинама испод 50.000 становника накнада је фиксна и износи 100 евра.

Шта ће бити са објектима на пољопривредном земљишту,онима који су делом легализовани, као и оних у спору?

- По овом закону моћи ће да се упишу и објекти који су изграђени на пољопривредном земљишту, јер и по закону о пољопривреди ви можете да имате изграђен објекат, своје домаћинство. Код кућа која нису у потпуности легализоване, пријављиваће се разлика са дограђеним делом уз податак о укупној површини. Код објеката који су у спору, када Агенција утврди да постоје конкурентски захтеви, пријаве се прихватају, али ће подносиоци имати пет година да реше спор, судски или вансудски. Према исходу спора, Агенција доноси потврду о упису.

Како власници станова без употребне дозволе могу да реше проблем?

- У случајевима да је инвеститор колективних стамбених и стамбено-пословних објеката познат и доступан, тада купци станова не плаћају никакву накнаду, већ је инвеститор у обавези да изврши пријаву и плати накнаду у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, исто као да је тог тренутка тражио грађевинску дозволу. За њега нема попуста, без могућности плаћања на рате. Дакле, ако је инвеститор познат и доступан уписаћемо станове без плаћања накнаде, а ако није доступан, ако је преминуо или је привредно друштво престало да постоји, купци станова тада плаћају фиксну накнаду, зависно од зоне и места где се налази објекат, без обзира на квадратуру.

Шта је законом планирано за сеоска домаћинства?

- Овим законом штитимо дом и породицу, штитимо сеоска домаћинства. Зато смо увели посебне накнаде за куће на селу са свим помоћним и економским објектима и за њих је предвиђена фиксна накнада од 100 евра у динарској противредности. За тај износ биће вам уписана и кућа са свим помоћним и економским објектима. Предмет уписа су објекти који имају чврсту везу са земљом, значи имају темељ, зидове и кровну конструкцију и који су изграђени од материјала који гарантује сигурност и стабилност (неће бити уписивани пластеници, стакленици, дрвени амбари....) Желимо да заштитимо сеоска домаћинства, а проблем решимо сада, да наследницима оставимо чисту ситуацију.

Да ли се уписом у земљишне књиге стиче право за прикључење на инфраструктуру?

- У закону јасно пише да када се објекат упише у катастар, он испуњава услов да се легално прикључи на струјну, водоводну, канализациону и остале комуналне мреже. Важно је и да смо 2023. увели могућност привременог прикључења на мрежу за нелегалне објекте, а они сада постају трајни прикључци. И то пише у Закону. Једини услов јесте да постоје технички услови за прикључење, што утврђује управљач.

Шта је са онима који су већ подносили захтеве за легализацију?

- Ако је решење о озакоњењу донето до 24. октобра 2025. не подноси се пријава по овом закону, већ ће општина сачекати правоснажност тог решења и доставити катастру за упис непокретности. Ако решење о озакоњењу није донето до тог датума, пријава се мора поднети.

Да ли су општине спремне да преузми тај посао и колика је ту улога "Пошта Србије"?

- Општине су спремне за овај закон. Београд, који је имао проблема у реализацији на почетку, сада има више од 260 пријављених сертификованих радника на 120 пунктова у свим градским општина. Уз могућност подношења пријаве у општинама, грађани ће моћи да заврше посао и у 586 пошта у Србији, од којих је 162 у Београду. Списак локација свих пошти налази се на платформи "Свој на своме".

Шта ће бити са објектима који се нашли на површинама за јавне намене?

- Општине имају две обавезе: да ураде дигитални зонинг план на платформи коју им је обезбедила држава и обезбеде помоћ за попуњавање пријава. Општине су у дигиталним зонинг плановима означиле површине јавне намене у обавезној јавној својини - саобраћајнице, улице, тргове, паркове... За објекте изграђене на тим просторима, а то је црвена зона, немогуће је извршити упис права својине у корист власника објекта.

Да ли ћемо и ово моћи да завршавамо "преко везе"?

- Цео поступак је дигитализовн и централизован, сваки подносилац ће у реалном времену моћи да види и прати своју пријаву на дигиталној платформи. Планирано је и да се, поред запослених у седишту Агенције, формирају четири регионална центра: у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, али у Новом Саду ће се радити предмети из Ниша и обратно, како не би било протекције, обраде преко реда... Сви предмети су у бази Агенције, а ко ће ваш предмет радити и из ког града, подносилац захтева неће знати. Важно је да власници могу у реалном времену да прате и провере у ком је статусу њихов предмет и то на платформи "Свој на своме". Свака пријава има временски жиг, на коме је уписан дан, сат и минут, према коме ће долазити на ред за решавање.

Колико се пара очекује од ових прилива у буџет?

- Нисмо као држава донели закон рачунајући на велике приходе. Идеја је заиста била да се напокон уреди својинска евиденција, да коначно знамо шта све имамо на својој територији и ко је власник тих непокретности. Новац који ће општине добити биће употребљен за обнављање или изградњу комуналне и остале инфраструктуре, а индиректно, кроз порез на имовину, општине ће у буџету имати више новца за решавање комуналних и осталих потреба на својој територији.

Шта ће бити са имовином за коју се не може утврдити власник?

- У тим случајевима својина се уписује у корист државе. То важи и за празне, непродате станове чији су инвеститори одбегли и нису доступни. Овај закон ће утицати и на тржиште некретнина у нашој земљи. Према мојој процени, то неће значајно утицати на цене некретнина у централним деловима града, али у приградским општинама ће бити другачије. Појавиће се на тржишту већи број станова, а то би требало да утиче и на пад цена. Тренутно су у Београду, не само у центру, већ и шире, станови скупљи него, на пример, у богатијим деловима Италије, где је квадрат 1.800 евра и то за полунамештен стан у одличном стању.

Да ли ће и наши земљци који живе у иностранству моћи да упишу своје квадрате?

- Наравно, да смо предвидели и ту могућност. Дијаспора ће моћи да подноси пријаве из земаља где тренутно живе. То је важно за њих да могу да упишу своје куће на своје име, а да не морају да долазе у Србију.

Препоручујемо

Економија

0 2

"РАМЕ УЗ РАМЕ СА ЕВРОПСКИМ МЕТРОПОЛАМА": Уговор за београдски метро у завршној фази

28. 11. 2025. у 10:46

Економија

0 1

"ПОДРШКА ГРАЂАНИМА У СВАКОЈ ОПШТИНИ" Софронијевић: Борски округ спреман за дигитални упис својине

19. 11. 2025. у 15:00

Економија

0 3

ОВАКО ЋЕ СРБИ У ДИЈАСПОРИ МОЋИ ДА СЕ ПРИЈАВЕ ЗА ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ: Министарка Софронијевић открила све детаље

14. 11. 2025. у 15:56

Економија

0 0

РАДИ СЕ ИЗ ТОПЛИНЕ ДОМА, А ЗАРАДА ЈЕ ВРТОГЛАВА: Овај бизнис плане пред Нову годину

08. 12. 2025. у 11:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације