"СВЕ ПОЧИЊЕ СА ПТИЦАМА, А ЗАВРШАВА СА ДЕВАСТАЦИЈОМ ЗЕМЉИШТА И ВОДА!" Алтернативни извори енергије: Предности и недостаци

РАТ у Украјини, санкције руским енергентима, растућа потрошња у Азији, сукоб великих сила око гаса и нафте, као и амбициозни климатски циљеви које су себи задале најразвијеније економије, заједно су довели до тога да је енергија постала и политичко оружје и кључ опстанка привреда. Европа убрзано затвара термоелектране на угаљ, мења своју стратегију према нуклеарној енергији, убрзава изградњу ЛНГ терминала и интерконектора, а истовремено форсира зелену транзицију, често брже него што техника и инфраструктура могу да испрате. У таквом окружењу, земље попут Србије, које зависе од увоза енергената и истовремено покушавају да сачувају привредни раст и социјалну стабилност, налазе се под посебним притиском.

FOTO: Novosti

Управо о томе у својој колумни пише професор Др Бранимир Јованчићевић са Хемијског факултета Универзитета у Београду. Он анализира предности и недостатке алтернативних извора енергије, разбија поједине митове и указује на то да права решења не леже само у преласку на нове енергенте, већ и у напреднијим технологијама, рационалнијој потрошњи и промени начина на који као друштво посматрамо развој.

Алтернативни извори енергије

Производња енергије и енергената и њихова употреба захтева врло заметне и сложене технолошке поступке који су скоро по правилу у јакој колузији са животном средином и њеном заштитом. Рецимо, сви поступци, без изузетка, за производњу електричне енергије. Радом термоелектрана, сагоревањем угља, емитују се сумпорови оксиди као основа за стварање хемијског, односно ПМ честица. Такође емитује се ЦО2, као гас стаклене баште. Хидроцентралама се у великом захвату нарушава природни амбијент и еко-хемијске равнотеже успостављане кроз геолошко време које се мери милионима година. Нуклеарне централе су увек под ризиком акцидената са немерљивим последицама. Стварају и велику количину нуклеарног отпада. С друге стране, употреба нафте, односно њених деривата, даје ризик у многим фазама.

Прво, могућни су акциденти на нафтним пољима. Затим у току транспорта нафте до рафинерија, током прераде, у току транспорта готових производа, и коначно самом употребом. Природни гас јесте најприхватљивији. Лако се транспортује и сагорева без остатка до ЦО2 и Х2О. Алтернативним изворима енергије чине се покушаји да се умањи проблем. Међутим, ни у тој области није све безопасно и у потпуности прихватљиво. Посебно када су у питању ветро паркови. Региони у којима се они постављају скоро у потпуности постају изоловани. Ту је живот људи незамислив, а радом ветрењача се уништава биодиверзитет. Све почиње са птицама, а завршава са девастацијом земљишта и вода.

Соларна енергија је за сада прихватљива. Међутим, соларни панели се праве од полимера, пластичних материјала који су недеградабилни. Када се потроше они који су сада у употреби (време трајање је око 15 година) отвориће се велики проблем њихове деградације. Њихово рециклирање је готово немогућно.

Остатак од пољопривредних производа (на пример: кукуруз, парадајз, дуван, коштице из воћа), или употребљена пластика, јесу добра сировина за добивање течних производа са карактеристикама нафтних деривата и “биочара” са карактеристикама угља. Међутим, њихова прерада се највећим делом заснива на пиролитичким техникама које захтевају енергију (најчешће фосилних горива), а употреба носи са собом све оне ризике које носе и нафтни деривати и угаљ.

Мале хидроелектране су погубне по живи свет у малим водотоковима, а врло често и за сам њихов опстанак.

Добивање водоника из воде је релативно прост поступак у лабораторији. Водоник је гас који гори. Међутим, превелико трошење воде у ту сврху нарушило би екохемијске равнотеже на планетарном нивоу.

Геотермалне воде су енергент који је скоро без недостатка. Посебно због тога што употребљена вода може да се врати у природну средину.

Стручњаци и научници који се баве говирима добрим делом су мишљења да је употреба алтернативних горива добродошла. Међутим, с њима се не решавају сви проблеми.Вероватно ни већина од њих. Много већи позитивни продори су у побољшању техника за њихово добивање и коришћење, као и у смањену потрошње. Ово последње дубоко задире у друге сегменте друштава, јер у доброј мери захтева корениту промену филозофије живљења човека на планети Земљи.

(Блиц)

Препоручујемо

Економија

0 3

ВАНРЕДНО ОБРАЋАЊЕ МИНИСТАРКЕ ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: Верујем да руска страна у доброј вери преговара о продаји НИС-а

05. 12. 2025. у 20:56

Економија

0 1

ХИТАН САСТАНАК: Ђедовић Хандановић о снабдевању тржишта нафтним дериватима (ФОТО)

05. 12. 2025. у 17:41

Економија

0 0

ЈАВНИ ДУГ СРБИЈЕ: На крају октобра достигао 38,166 милијарди евра, односно 43,1 одсто БДП-а

05. 12. 2025. у 17:24

Економија

0 0

СЛАБЉЕЊЕ НА ТРЖИШТУ КРИПТОВАЛУТА: Битцоин и Етхереум бележе дневни губитак

05. 12. 2025. у 16:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације