НОВИ ПОРЕЗ У СРБИЈИ ОД ЈАНУАРА 2025: Наплата четири евра по тони, познати сви детаљи

СРБИЈА од јануара уводи национални порез на угљен-диоксид од четири евра по тони. Тај намет ће регулисати два закона, о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште и увоз угљенично интензивних производа. Јавна расправа о овим документима недавно је завршена, а након што се сумирају предлози, требало би да га народни посланици усвоје.

Фото Shutterstock

Ако га усвоје, све компаније које производе струју, цемент, гвожђе, челик, алуминијум и вештачко ђубриво биле би обавезне да плаћају порез како би се смањило загађење, унапреди енергетска ефикасност и обезбеди равноправнији положај српске индустрије на домаћем и страном тржишту. Тај порез би плаћале и фирме које увозе „прљаве“ производе а циљ државе је да овим решењима смањи трошкове скупе европске таксе, познате као ЦБАМ (Царбон Бордер Ађустмент Мецханисм) која такође ступа на снагу 1. јануара 2026. године. Наравно, уколико Европска комисија уважи српске сертификате о емисијама гасова.

Из Министарства финансија наводе да је циљ увођења овог националног пореза да се компаније подстакну да више улажу у ОИЕ и декарбонизацију и не гледају на њега као на намет, већ подстицај за модернију и чистију производњу. У образложењу још наводе и да ће бити обезбеђени фер услови између домаћих произвођача и увозника. 

Жељко Марковић из Савеза енергетичара за  истиче да је реч о теми од изузетног значаја, која захтева пажљиво доношење одлука:

– Први је Закон о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште, који се односи на произвођаче ђубрива, цемента, гвожђа, челика, алуминијума и електричне енергије и плаћа се на годишњем нивоу на основу процењених емисија исказаних у тонама ЦО2 или ЦО2 еквивалента (за гасове који нису ЦО2) у износу од 4 евра по тони. За произвођаче електричне енергије, може се остварити право на порески кредит од 20% средстава који је произвођач уложио у мере које доносе смањење емисија ЦО2, а тај износ не може бити већи од 80% пореске обавезе. Сви обвезници пореза могу да остваре и право на подстицаје из буџета државе. Закон о порезу на увоз угљенично интензивних производа односи се на увознике производа који су поменути, сем електричне енергије и плаћали би увозници који су обухваћени порезом који је исти као и у претходном случају – објашњава Марковић.

Он додаје да је суштина увођења овог система слична европском моделу:

– Циљ је да сви енергетски интензивни произвођачи примене све мере за смањење емисија, јер смо и ми потписници Париског споразума. За разлику од нас, ЕУ је фазно уводила свој систем још од 2005. године, а од 2013. године су започете аукције за доделу алокација за емисије. Увођењем националног пореза, ЦБАМ такса се умањује. Конкретно, ако је код нас 4 евра по тони, а у ЕУ 85, онда ће се плаћати 81 евро по тони – наводи Марковић.

Док експерти анализирају ефекте нових прописа, компаније које ће бити обухваћене овим порезом засад се ретко оглашавају, иако активно учествују у консултацијама. Из Асоцијације српске енергетски интензивне индустрије, која окупља фирме из погођених сектора, за „Ало.рс“ кажу да су учествовали у јавној расправи и дали своје коментаре на оба закона.

– Циљ нам је био да допринесемо да закони буду усклађени са европским, али и применљиви у пракси. Подржавамо увођење националног система опорезивања емисија ЦО₂, јер је то важан корак ка спровођењу наших стратешких докумената о декарбонизацији и усклађивању са правилима ЕУ. Указали смо да се систем примењује постепено, уз јасно дефинисану динамику и предвидив раст цене угљеника. Србија већ има успостављен систем мерења, извештавања и верификације, што је значајан искорак, али га је потребно унапредити и повезати са будућим механизмом трговине емисијама и системом наплате. Важно је и формирање фонда за транзицију, из ког би се део прикупљених средстава враћао индустрији кроз пројекте смањења емисија, енергетске ефикасности и улагања у ОИЕ. Овај механизам не треба да буде само фискални, већ и развојни, да средства од пореза буду инвестиција у зелену индустрију, а не трошак који је спутава – каже Станислава Симић, директорка Асоцијације српске енергетски интензивне индустрије.

Она наглашава да ће кључну улогу имати правилници и подзаконски акти, који треба јасно да дефинишу обавезе и начин обрачуна:

– Циљ наших коментара није био да успоримо процес, већ да допринесемо његовој одрживости и предвидивости. Србија мора да спроведе праведну транзицију, на начин који ће очувати радна места и омогућити индустрији да остане конкурентна. Само партнерским приступом државе и привреде можемо истовремено остварити климатске циљеве и очувати економски раст – истиче Симић.

На питање да ли ће нови прописи представљати додатно оптерећење за чланице асоцијације, Симић одговара:

– Увођење пореза на емисије гасова са ефектом стаклене баште биће додатно оптерећење за наше компаније, али и очекиван корак усклађивања са прописима ЕУ. Кључно је да овај систем не буде схваћен само као фискални инструмент, већ као механизам који подстиче улагања у модернизацију и смањење емисија. Поздрављамо да је уведен и порез на увоз угљенично интензивних производа. Тиме се домаћа индустрија штити од нелојалне конкуренције и ризика да тржиште Србије постане одредиште за робу са високим угљеничним отиском, која више не може ући у ЕУ. Та мера важна је за индустрију грађевинског материјала, јер је наше тржиште претходних година било изложено значајном увозу производа са знатно већим угљеничним отиском у односу на домаће производе. Тиме су били угрожени напори домаће индустрије ка смањењу емисија ЦО2, као и инвестиције за развој угљенично неутралних производа – објашњава Симић.

Према њеним речима, овакав приступ не само да приближава Србију европском ЦБАМ механизму, већ и мотивише произвођаче из других земаља да улажу у сопствену декарбонизацију.

– Важно је да овај механизам заживи у пракси на начин који обезбеђује једнаке услове за све учеснике и штити домаћу производњу од нелојалне конкуренције. Само балансираном применом оба механизма – пореза на емисије и пореза на увоз – Србија може достићи климатске циљеве и заштитити своју привреду – закључује Симић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације