ПОЉОПРИВРЕДА СТУБ ДРЖАВЕ, УЛАГАЊА ЗАТО СТАЛНО РАСТУ: Интервју Др Драган Гламочић, министар пољопривреде

КЛИМАТСКЕ промене представљају значајан изазов не само за српску пољопривреду, већ и за европску и светску.

Фото: МПВШ

Наш одговор је системски и заснива се на више стубова: улагању у системе за наводњавање и одводњавање, подстицајима за осигурање, развоју нових сорти и хибрида толерантних на сушу и мраз, модернизацији противградне одбране, као и мерама за очување земљишта и пошумљавање. Држава ће наставити да подржава оне који желе да инвестирају у овакве системе, али нећемо наметати једно решење као универзално, већ комбинујемо више мера.

Ово у интервјуу за "Новости" каже министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић. На питање да ли је због мразева, али и великих суша потребно одустати од неких традиционалних жита и воћа, министар одговара:

- Не, Србија неће одустати од пшенице, кукуруза или соје - то су културе које чине основу наше пољопривреде и сигурност за прехрамбени систем земље. Али, жита не доносе највећу додату вредност и ваља подсетити да неке заборављене културе попут сирка имају своју будућност баш због своје отпорности на сушу, али и хранљиве вредности. Србија не може да гради будућност пољопривреде само на житарицама, већ мора да иде у диверсификацију производње. Зато усмеравамо подстицаје и инсистирамо да се све више улаже у културе које имају већу профитабилност - воће, поврће, цвеће и производњу у заштићеним просторима. Управо ту се постижу знатно већи приходи по хектару. Будућност има и производња која је повезана са прерађивачком индустријом. Ми чак део соје увозимо јер смо развили прерађивачке капацитете. Циљ нам је да пољопривредници не продају само сировину.

У свету постоје системи за заштиту од града и мраза. Да ли размишљамо о набавци?

- У засаду у Бачинцима једним модерним топом можемо да заштитимо десетине хектара. Такве пројекте ћемо подржати, уз улагања у модернизацију противградних станица и њихову дигитализацију. Али, сви морамо бити свесни да не постоји 100 одсто заштита од града, па ни мраза. Питање противградних мрежа је много сложеније него што изгледа, јер није свака култура погодна за њих. Код неких биљних врста засенчење може да утиче на квалитет плода и смањи тржишну вредност. Зато, није ни реално, ни оправдано размишљати о томе да се сви воћњаци, па и виногради покрију мрежама. Држава кроз националне мере подршке и ИПАРД програм омогућава пољопривредницима који процене да је за њих исплативо, да набаве мреже и системе за заштиту од мраза. Влада је кроз мере Министарства ове године издвојила 566 милиона динара за наставак дигитализације противградних система. Тим средствима биће завршен дигитални Радарски центар Букуља и прва фаза дигитализације РЦ Ужице.

Пракса неких европских земаља је да произвођачи не могу да добију субвенције уколико не осигурају усеве. Да ли и наша држава размишља да уведе ово правило?

- Да, ми идемо у том правцу. Држава већ сада субвенционише премије осигурања и покрива до 70 одсто трошкова, а у наредном периоду радићемо на томе да део субвенција буде условљен постојањем полисе осигурања. То неће бити нагла и строга обавеза, већ постепено увођење модела који ће подстаћи пољопривреднике да озбиљније приступе управљању ризицима. До краја године разговараћемо са осигуравајућим кућама и удружењима пољопривредника како бисмо пронашли модел најпогоднији за Србију. Циљ нам је да полиса буде што свеобухватнија и повољнија, а да нико не буде на губитку. То је једини сигуран начин да се смањи ризик од климатских непогода.
Стручњаци упозоравају да имамо тек трећину сточног фонда и толико грла свиња и оваца.

Да ли можемо да достигнемо жељену цифру, неопходну и за ђубрење и одржавање слоја хумуса?

- Сточни фонд јесте један од највећих изазова за српску пољопривреду. Управо зато држава све више усмерава подстицаје у ову област - од субвенција за квалитетна приплодна грла и премија за млеко, до инвестиционе подршке за изградњу фармске инфраструктуре. Наш циљ је да релаксирамо неке услове, како би и фармери до 100 грла могли да рачунају на већу подршку државе у смислу инвестиционог улагања. То ће омогућити модернизацију малих и средњих газдинстава. Желимо да им омогућимо да добију средства за најсавременију опрему попут система за роботизовану мужу, управљање стајњаком или унапређење биосигурности. На тај начин истовремено јачамо сточарство као грану, обезбеђујемо више органске материје за земљиште и стварамо основу за дугорочну одрживост пољопривреде. Истовремено, са повећањем сточног фонда који показује знаке опоравка, радимо на отварању нових тржишта попут Кине, Египта, Емирата и афричких земаља.

Зашто се не убрза изградња система за наводњавање? Кредит из Абу Даби фонда се "развлачи" дуже од деценије. 

- Тачно је да је пројекат из кредита Абу Даби фонда трајао дуже него што је било планирано због имовинско-правних и техничких проблема. Али, тај посао сада се приводи крају. Већ имамо хиљаде хектара на које се тренутно прикључују нови пољопривредници. Поред тога, ЈВП "Србијаводе" и ЈВП "Водевојводине" паралелно развијају и друге пројекте, како за наводњавање тако и за одводњавање. Намера нам је да обезбедимо нове изворе финансирања, кроз међународне фондове и буџет, јер је вода постала кључни ресурс за српску пољопривреду.

Исплаћено 88 одсто аграрног буџета

На данашњи дан исплаћено је преко 88 одсто буџета намењеног пољопривреди, иако смо на почетку рада мандата ове Владе имали реализацију од тек 14 одсто. Посебно је важно то што су ове године средства значајно брже исплаћивана него раније, што су и сами пољопривредници оценили као велики напредак. У наредном периоду Министарство ће објавити календар подстицаја, тако да ће се тачно знати када која мера постаје доступна и када ће новац бити исплаћен. За следећу годину наш циљ је да идемо још даље - да уз добру организацију и платформу еАграр обезбедимо да свака исплата стигне на време и да свако добије оно што му припада. Спроводићемо и значајне контроле, јер желимо да новац стигне само до оних који се заиста баве пољопривредом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације