ТРЕНУТНО НАЈВРЕДНИЈЕ УЛАГАЊЕ У СРБИЈИ: Лак је за узгој, а потражња само расте и код нас и у свету

ЛЕШНИК једна од најчешће коришћених намирница у прехрамбеној индустрији, забележио је пораст цене за више од трећине од почетка ове године на глобалном нивоу.

Фото Б. Милошевић

Томе је допринео и, како су пренели медији, хладан април у Турској, који је уништио мноштво цветова лешника, што посебно утиче на произвођаче чоколаде. Самим тим и цена ове посластице који многи воле и конзумирају би могла још да порасте. Поготово имајући у виду да је и какао, као један од основних састојака годинама уназад све скупљи.

А што се тиче ситуације са лешницима у Србији, наша земља се последњих година све озбиљније позиционира на европској мапи произвођача. Према последњим подацима, Србија заузима четврто место у Европи са производњом од око 8.910 тона у 2024. години, на површини од 8.718 хектара. То је двоструко више него пре само пет година и тренд раста не јењава.

Просечан принос износи око једне тоне по хектару, док уз потпуну примену агротехничких мера и наводњавање може достићи и више од три тоне очишћеног лешника. На домаћем тржишту велепродајна цена очишћеног језгра креће се између 900 и 1.300 динара по килограму, док откупљивачи за лешник у љусци плаћају 500 до 600 динара. У малопродаји, цена језгра достиже око 800 динара по килограму.

Зарада је загарантована

За произвођаче који остварују приносе од око две тоне по хектару, зарада може бити и до 10.000 евра, а у изузетно добрим годинама и више. Дуг век трајања засада — и до 50 година — чини ову културу једном од најисплативијих у воћарству, што потврђује све већи број нових засада широм земље.

Дакле, Србија има шта да понуди, али домаћа производња, иако солидна, још увек не покрива потребе тржишта. Због тога Србија годишње увезе лешнике у вредности од око 5,5 милиона долара, најчешће из Северне Македоније. Цена увозног лешника без љуске у 2024. години износила је 7.761 долара по тони, што је за четвртину више него годину дана раније.

С друге стране, и извоз бележи значајан раст. У 2022. години из Србије је извезено 1.428 тона очишћеног лешника, а већ 2023. вредност извоза достигла око 5,9 милиона долара, што је скок од 252 одсто у односу на претходну годину. Највећи купац српског лешник је Италија, земља са развијеном кондиторском индустријом и дугогодишњом потражњом за квалитетним језгрима.

Предности и мане узгоја лешника

Све ово говори да Србија не само да има потенцијал да смањи зависност од увоза, већ и да додатно повећа извоз. Уз подршку кроз државне субвенције и ИПАРД програме, као и унапређење откупне инфраструктуре, лешник би у наредним годинама могао постати један од важнијих извозних пољопривредних производа наше земље.

Имајући у виду да су потребе тржишта, како на глобалном, тако и на локалном нивоу све веће, стручњаци саветују да је улагање у узгој лешника добра прилика за зараду. И посебно зато што кондиторска индустрија, због раста цена и лоше бербе, вапи за већим количинама лешника.

Свако ко се одлучи на тај захтеван подухват, треба да има на уму које су све предности и мане узгоја лешника.

Предност је, јасно, вишерука употребна вредност и поменута велика потражња, као и једноставна технологија узгоја. Такође, експлоатациони период дрвета лешника је преко 50 година, а плод је врло захвалан када је у питању дуже чување. Лешник успеба и на местима где друге воћне врсте не могу. За узгој једног хектара потребно је 5.000 евра.

Основна мана производње лешника јесте што захтева стрпљење – комерцијални приходи почињу тек после 6 до 7 година, дакле, потребно је сачекати на поврат уложених средстава. Оно на шта узгајивачи треба да буду припремљени је да мањак сунца, или превише кише, као и штеточине могу утицати на род. Ипак, уз нешто већи принос од просека, од 2-3 тоне по хектару, и малопродајну цену од 1.000 динара по килограму, лешник гарантује сигурну добит. Уз то, може да постане породични бизнис, који траје деценијама.

(бизпортал)

Препоручујемо

Панорама

0 2

ПОСТАО ХИТ НА ПИЈАЦАМА, ПЛАЋАЈУ ГА САМО 7 ДИНАРА: Ове сапуне можете правити и код куће (ФОТО/ВИДЕО)

31. 07. 2025. у 19:51

Економија

0 2

КО ПОСАДИ ОВУ БИЉКУ НЕЋЕ ПОГРЕШИТИ: Улагања су велика, али се исплати сваки потрошени динар (ФОТО)

31. 07. 2025. у 13:24

Србија

0 1

У ПАРАЋИНУ ЦВЕТА ЛАВАНДА: Ове године први пут на јавним површинама

06. 08. 2025. у 16:43

Економија

0 9

БРЧКАЊЕ СВЕ СКУПЉЕ: Туристички аранжмани за месец дана поскупели 29,2 одсто

13. 08. 2025. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације