ЏАБА КОЛЕНИЦЕ, КАД ПАСУЉА НИ ЗА КОТЛИЋ НЕМА: На Банатским њивама суша обрала овогодишњи род омиљене махунарке, ратари на губитку

РОД пасуља у Банату ове године десеткован је због суше. Произвођачи се жале да га због екстремних временских услова неће бити довољно ни за котлић.

Фото Приватна архива

С друге стране, агро-стручњаци кажу да је у Србији ово зрно одавно обрано, јер се гаји на малим површинама и углавном без система за наводњавање. И ратари потврђују да се масовно одустаје од производње ове махунарке, јер је захтевна.

- Шта ме питаш пошто је килограм, кад пасуља нема ни за један добар казан, село да нахрани - одбрусио је времешни житељ села Равни Тополовац у банатској општини Житиште.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

Упутио нас је у породични дом Магазиновића, где нас је дочекао Драган, један од највећих произвођача пасуља у Банату.

- Лепо је звучала крилатица да је наше село престоница пасуља у Банату, али ове године од тога нема ништа, јер пасуља једноставно нема, а и то мало што се појавило у махунама, питање је каквог је квалитета и да ли ће се уопште скувати у лонцу - уз кисео осмех на лицу, започиње Магазиновић. - Пасуљ сам посејао на пет и по јутара, али је род десеткован, најпре хладно време крајем априла, а онда незапамћена суша током маја и јуна, учинила је да код нас, али колико знам и у целом окружењу, има тек за семе за нову производњу.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

Док нервозно хода сувом земљом, на њиви на којој пасуља нема ни за лек, Драган нам каже да је више од половине земљишта преорао и посејао друге касније културе. На питање да ли је истина да је доскоро, свако домаћинство у Равном Тополовцу имало бар јутро земље засејано пасуљем, немо је одмахнуо руком, уз причу да неколико пољопривредника на својим пољима, имају мање рода пасуља, него што су имали када су га сејали.

- Било некада, сада се само прича - додаје уз констатацију да је упитно да ли ће се у банатској престоници пасуља, селу Равни Тополовац, уопште одржати традиционална "Пасуљијада".

Фото Приватна архива

Захваљујући старим залихама, тврди Магазиновић, криза још увек није толико уочљива, али ће већ у наредних неколико месеци бити потпуно јасно да смо остали без домаћег пасуља са банатских ораница, када је овогодишњи род у питању. Са овом констатацијом слажу се и произвођачи пасуља у Житишту, Зрењанину и околини, који на њивама са овом културом, а које нису систематски заливане, углавном уопште немају рода. На заливаним површинама, род је до 250 килограма, што по некој рачуници и цени од пет евра, покрива трошкове производње.

- Људи масовно одустају од производње пасуља која је поприлично захтевна и убеђен сам да уколико нешто не променимо набоље, губимо битку у производњи пасуља и да ће остати само приче о некад најбољим пасуљима са географски најплоднијих њива Баната - истиче Љубомир Станков.

Магазиновић додаје да Равни Тополовац има веома добру мрежу атарских канала, који су нажалост, током целе године суви и потребно их је само прочистити и можда са пар брана, држати напуњене водом.

- То би много допринело производњи пасуља, нарочито када нас задесе овакви топлотни сушни таласи - каже Магазиновић, истичући да би апел Министарству пољопривреде за помоћ и те како добродошао.

Домаћи губитник

У СРБИЈИ се пасуљ, који је стратешки и те како значајна и незаобилазна намирница у исхрани већег дела становништва, гаји на око седам хиљада хектара, а просечан род не прелази тону по хектару, што свакако не покрива домаће потребе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације