ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА МЕЊА СРПСКО ТРЖИШТЕ РАДА? Која занимања ће бити угрожена до 2030?

ЈЕДАН софтвер већ пише основне извештаје о времену. Други прегледа правне документе за секунду. Трећи анализира медицинске слике са прецизношћу искусног радиолога. То више нису футуристички концепти. То је садашњост.

Foto freepik

А ако питате економисте, Србија још има времена да се припреми. Али не много.

Аутоматизација не долази свуда једнако

Према истраживању McKinsey Global Institute, до 2030. године чак 30% тренутних послова у Европи могло би бити изложено делимичној или потпуној аутоматизацији. Србија, иако технолошки мање експонирана од Немачке или Шведске, дели исти образац, занимања с понављајућим задацима ће бити највише погођена.

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

Погодиће:

• административне службенике и секретарице,
• благајнике у малопродаји,
• основне оператере у кол центрима,
• возаче и достављаче,
• књиговође и обрађиваче података.

Оно што све ове послове повезује је предвидивост. Вештачка интелигенција одлично препознаје шаблоне и у бројевима и у говору.

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

Први на удару су рутински задаци

Појава великих језичких модела драматично је убрзала прелазак ка когнитивној аутоматизацији. Софтвери више не обављају само физичке и аритметичке операције већ разумеју језик, пишу мејлове, класификују захтеве корисника и дају предлоге у реалном времену, користећи напредне агент аи алате за анализу текста и аутоматизацију рутинских процеса.

У Србији се ова промена већ осећа у секторима:

• банкарства - кроз аутоматизацију корисничке подршке и кредитне процене,
• јавне управе - кроз цхатбот асистенте за грађане,
• логистике - кроз оптимизација рута и предикција потражње,
• рачуноводства кроз АИ алате за обраду фактура и пореских пријава.

Али не значи да ће сви остати без посла

Важно је разликовати послове који нестају од задатака који се трансформишу. На пример, књиговођа неће нестати, али се све мање бави уношењем података, а све више тумачењем АИ-извештаја и саветовањем клијената. Исто важи и за ХР секторе, адвокатске канцеларије и образовање.

На мети нису професије, већ рутинске компоненте унутар њих.

Српско тржиште између потребе и отпора

Један од изазова у Србији је разлика између увођења АИ решења и реалне спремности радне снаге. Према истраживању НАЛЕД-а, више од 70% домаћих предузећа користи дигиталне алате само на основном нивоу док се напредна аутоматизација користи тек у 12% компанија.

То значи да ће транзиција захтевати озбиљна улагања у:

• преобуку радника,
• унапређење дигиталне писмености,
• увођење АИ као алата, а не замене.

Ако се ова транзиција не испрати политикама и едукацијом, постоји реалан ризик да ће хиљаде радних места бити изгубљено без јасне алтернативе.

Ко је (за сада) безбедан?

Професије које захтевају високу дозу креативности, емоционалне интелигенције или физичке присутности, знатно су мање угрожене. Међу њима су:

• психотерапеути и социјални радници,
• занатлије и теренски радници,
• медицинске сестре,
• уметници и сценаристи,
• стручњаци за односе с јавношћу и стратегију.

Нису отпорни на промене, али их АИ још дуго неће моћи заменити.

Шта Србија може да уради?

Уместо борбе против АИ, одговор је у сарадњи. АИ би требало да буде савезник који смањује оперативне трошкове и ослобађа време за стратешки рад али само ако постоји свест и воља да се радна снага унапреди.

Неки конкретни кораци које држава и компаније већ могу да предузму су:

• увођење АИ курсева у средње школе и факултете,
• јавно-приватна партнерства за обуке запослених,
• пореске олакшице за фирме које улажу у преобуку,
• локални АИ центри подршке у малим градовима.

Вештачка интелигенција неће избрисати посао него ће га преобликовати. Онима који се прилагоде, отвориће се нове могућности. Онима који игноришу промене, затвориће се врата.

Тржиште рада у Србији улази у најдинамичнију фазу своје трансформације и питање више није „да ли ће АИ променити ствари“, већ ко ће остати спреман да у тој промени пронађе своје место.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације