АМЕРИКА У ПРОБЛЕМУ: Џејми Дајмон упозорава на предстојећу дужничку кризу

ЏЕЈМИ Дајмон је један од најистакнутијих и најуспешнијих америчких извршних директора; изградио је JP Morgan Chase у глобалног гиганта; финансијску институција са укупном имовином од преко 4 билиона долара, тако да је поштено рећи да глобалне финансије разуме на начин на који већина људи – и већина политичара – не разуме.

Фото Shutterstock

Пре неколико дана, Дајмон је пристао на више од 30 минута дугачак интервју на Националном економском форуму Реган – названом по 40. председнику који је константно проповедао смањење трошкова и одговорно трошење државе.

Дајмон је започео своје излагање говорећи о Регану, који је још раних 1980-их огласио узбуну због америчког националног дуга, када је однос дуга Америке према БДП-у био на нивоу од свега 35%. Данас тај рацио износи забрињавајућих 122%. И са сваком годином тај број постаје све лошији.

Дајмон је упозорио публику да се „тектонске плоче померају“, мислећи на статус Америке као доминантне суперсиле у свету – статус који, наравно, рапидно опада.

„Количина лошег управљања је невероватна“, рекао је. Америка је додала 10 билиона долара националном дугу у само пет година… и какве је користи од тога добила? Да ли је земља за 10 билиона долара боља? Да ли је ишта од тих 10 билиона долара побољшало животе било кога ко није у Вашингтону?

Али сав тај дуг брзо достиже тачку где ће постати готово немогуће сервисирати га. Само покривање камата на амерички национални дуг сада кошта пореске обвезнике више од 1 билион долара годишње. А ако се тренутни тренд каматних стопа и државне потрошње кроз дефиците настави, до 2028. године достићи ће 2 билиона долара годишње.

Дајмон се нашалио да је државна потрошња гора од пословичног „пијаног морнара“, пошто пијани морнар барем троши свој а не туђи новац!

Као резултат сулудог нивоа америчког дуга и потрошње, Дајмон је упозорио: „Видећете пукотину на тржишту дужничких хартија од вредности. То ће се догодити.“

Оно што Дајмон мисли је да су америчке државне обвезнице дуго сматране глобалном „безризичном“ имовином… и кад год би амерички трезор продавао још више обвезница, инвеститори би послушно куповали онолико дуга колико би америчка влада продавала.

Али то више није случај. „Побуњеници против обвезница су се вратили“, сложио се Дајмон, и инвеститори сада избегавају америчке државне хартије од вредности.

Ово ће изазвати велики проблем за Сједињене Државе; вођење тако огромних дефицита из године у годину значи да су америчком трезору ПОТРЕБНИ зајмодавци, односно инвеститори који ће куповати америчке државне обвезнице.

Ако се инвеститори повуку, природна последица ће бити МНОГО већи приноси на обвезнице и каматне стопе, што ће резултирати потпуном фискалном кризом у Сједињеним Државама… укључујући и велику инфлацију.

„Будућност – оно што видим – је инфлаторна“, предвидео је Дајмон. „Не знам да ли ће криза бити за шест месеци или шест година, али се надам да ћемо променити путању дуга“ пре него што се та криза догоди.

Било је то прилично директно упозорење соби пуној креатора релевантних политика – што је укључивало неколико званичника Федералних резерви и Трампове администрације.

Дајмон је, наравно, апсолутно у праву.

За некога Дајмоновог калибра да огласи узбуну је велика ствар – и он се надовезује на најновије годишње писмо Ворена Бафета, које такође опомиње америчку савезну владу да среди своје финансије.

Нажалост, чини се да америчка влада не слуша.

Министар финансија Скот Бесент одбацио је Дајмонова упозорења и прилично бизарно тврдио да ће „дефицит ове године бити нижи него дефицит прошле године, а за две године ће поново бити нижи“.

Та изјава је једноставно очигледно нетачна.

У фискалној 2024. години, дефицит од 1,8 билиона долара чинио је 6,4% БДП-а. Овогодишњи дефицит је достигао 1,3 билиона долара само у ПРВИХ ШЕСТ МЕСЕЦИ! Будимо благи и претпоставимо да ће годишњи дефицит ове године бити 'само' 2 билиона долара, или 6,6% БДП-а – то би представљало већи дефицит и номинално и релативно.

Плус, „Један велики прелепи закон“ (како га је Трамп назвао) ће придодати дефициту. Смањење државне потрошње је сада још критичније да се адресира… а закон је изузетно мањкав у том погледу.

Сенатор Ренд Пол, републиканац из Кентакија и син познатог либертаријанца Рон Пола, је то касније потврдио и рекао (о Бесентовим коментарима) да се „математика заиста не слаже“ и да је тренутни план потрошње америчке администрације да укупан дефицит буде „пет билиона током [наредне] две године“.

Како год да окренете; дефицит се повећава… не смањује се.

Илон Маск је такође веома јавно изашао против предложеног закона, рекавши да је „разочаран“ начином на који закон о потрошњи/порезу повећава дефицит.

Чини се да постоји неколицина америчких сенатора спремних да заузму тврд став и захтевају веће смањење потрошње. Видећемо како ће се то развити. Али јасно је да већина политичара уопште не брине о дефициту.

Они готово имају осећај припадања (и нама је то познато, пословично ’то мене припада’), претпостављајући да ће инвеститори из целог света наставити да купују америчке државне обвезнице без обзира на то колико несигурна и неодрживна фискална ситуација Америке постане.

Џејми Дајмон је завршио своје излагање говорећи о компанијама у приватном сектору које су имале сличан осећај права и припадања – Кмарт, Сеарс, Блацкберрy, Нокиа, итд. сви су имали огромну „ароганцију, похлепу, самозадовољство, бирократију.“

Сви су претпостављали да ће њихова величина и успех трајати вечно. Али то је веома лоша претпоставка да се на њој планира и гради будућност. Величина и успех морају да се заслуже сваког дана, из године у годину.

Влада САД је предуго радила супротно; уместо да заслужује успех и величину, проналази јединствене начине да се осакати и погорша ствари.

Дајмон је с правом истакао да се брод још увек може окренути. И може. Али свакако има смисла имати План Б у случају да то не учине. Ови ризици су врло стварни и разумно их је схватити озбиљно.

У светлу оваквих упозорења о дужничкој кризи у Америци и глобалној финансијској нестабилности, инвестирање у злато постаје све важније. Историјски гледано, злато се показало као сигурно уточиште у временима економске неизвесности и инфлације. Док националне валуте и обвезнице губе вредност услед прекомерног штампања новца и неодговорне фискалне политике, злато задржава своју куповну моћ. Оно служи као заштита од девалвације валуте и као поуздан чувар вредности имовине у периодима високе инфлације и пада поверења у традиционалне финансијске системе. Стога, с обзиром на то да Дајмон и други стручњаци предвиђају пуцање на тржишту обвезница и растућу инфлацију, паметно је размислити о диверсификацији портфолија и укључивању физичког злата као осигурања за будућност.

(Златни стандард)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације