ГОРЕ КИЛОВАТЕ И ДОК СПАВАЈУ: Ко су скривени потрошачи струје због којих ЕУ уводи строжа правила

Чак и када се не користе, троше киловате, само зато што су стално на извору струје. Сви електронски уређаји који имају дисплеј, као што су телевизори, лаптопи, рачунари, веш-машине, шпорети, микроталасне пећнице, али и пуњачи, рисивери, рутери... подижу рачуне за електричну енергију само зато што су непрекидно укључени у утичнице. Док тако "мирују" потрошња је мала, али опет утиче на месечне издатке сваког домаћинства.

Foto: Shutterstock

Зато је Европска унија (ЕУ) почетком маја почела са применом строжих правила за потрошњу струје електричних уређаја у стању приправности, односно у "стендбај" режиму. Циљ ове мере је смањење скривене потрошње енергије, а тиме и смањење рачуна. Европа је од 2008. ограничила и ово расипање, а 2013. године своја правила проширила је и на уређаје повезане с интернетом попут паметних телевизора и сет-топ бокс уређаја. Почетком маја ове године уведена су још строжа органичења и на листи су се нашли нови уређаји који троше енергију и када се не користе. То су вај-фај рутери, бежични звучници, али и електричне ролетне, завесе..

Према речима Милоша Бањца, професора са Машинског факулета, ова правила ЕУ усмерена су првенствено ка произвођачима и трговцима електричних уређаја и електронске опреме.

- Они ће имати обавезу да обезбеде да њихови уређаји у одређеним режимима рада, односно "стендбај" моду или припремном периоду имају драстично мању потрошњу електричне енергије него што је то било 2009. године - рекао је Бањац. - Дакле, они су у зависности од врсте уређаја, ограничени на свега 0,5, односно један ват потрошње енергије у том стању.

Како истиче, највећи скривени потрошачи струје су аудио-визуелни уређаји - телевизори, рисивери, компјутери, штампачи, односно сва ИТ технологија, али и други технички апарати који имају дисплеј, који показује неку информацију. Они троше киловате и када нису у основној функцији.

- За све њих су прописане категорије колико је дозвољена потрошња у том моду спавања, када не раде - истакао је Бањац. -.У односу на то када их користимо, потрошња енергије у наводно угашеном моду је минимална. Телевизор се у Србији просечно гледа 5,5 сати, мада верујем да је нама укључен и много дуже. Када га искључимо уз помоћ даљинског уређаја, он уђе у наводно угашени мод и притом троши струју. Посебно се односи на рутере, рисивере за комуникацију вај-фајем који су укључени 24 сата и када се та мала потрошња енергије помножи са 8.760 сати годишње, доведе до више киловата на рачунима. Ипак, и даље су то мале количине енергије и са овим ценама струје у Србији то није нешто на шта бисмо били осетљиви.

Он истиче да сви уређаји троше када су укључени, јер кроз магнетне намотаје пролази мала количина електричне енергије. Како каже, пуњач и када не пуни телефон троши 0,2 вата на сат, а то значи да око 1,7 киловата годишње може да се уштеди ако се искључи из утичнице.

- Наша просечна потрошња струје је око 300 киловат-сати месечно, па је на годишњем нивоу уштеда минимална - рекао је Бањац. - Али ако се зна да свака кућа има више пуњача, уштеда је наравно већа. Отуд овако велики бројеви које показује Европска унија, где су избројали око четири милијарде таквих уређаја који троше енергију и када не раде своју функцију. Међу тим уређајима су чак и четкице за зубе. Када се та мала потрошња упореди са толиким бројем уређаја, Европа је дошла до податка да ће просечно од 2009. до 2030. када би требало да се прерачуна та потрошња, свако домаћинство уштедети око 12 одсто енергије само на томе и да ће му рачун бити за 230 евра мањи.Цена електричне енергије код нас је, међутим, ниска са просечним рачуном од 3.000 динара и тај издатак који омогућава велики комфор - од кувања, прања, расхлађивања, не може се упоредити са било којим другим.

Иако би искључивање из утичница донело минималне уштеде стручњаци то саветују првенствено из безбедносних разлога. Посебно током годишњих одмора или у викендицама, у којима се не борави дуже време. Јер, дотрајале инсталације или трансформаторске јединице могу да изазову пожар из чиста мира.

- Нова директива еко-дизајна ЕУ, како се назива, прописује шта све мора да стоји на производу, као што је ознака колика је енергетска ефикасност уређаја, ком разреду припада, од А плус до Г, колика је просечна годишња потрошња тог уређаја - нагласио је Бањац. - То су препоруке купцима да се на основу тога одлуче. Обично су скупљи производи који су енергетски ефикаснији. Ова европска правила на нашем тржишту нису обавезујућа. Србија има међукорак - Енергетску заједницу у Бечу, са којима преговарамо када ће правила да ступе на снагу односно када ћемо да прихватимо директиве.

Србија је прихватила обавезу означавања енергетске ефикасности уређаја. Бањац каже да се у нашој земљи производе апарати за европско тржиште, по њиховим стандардима, па и наши потрошачи успут добијају квалитетније уређаје од оних који су прописани у нашој земљи.

- Нова генерација уређаја мораће да испуни високе технолошке захтеве и правила која се уводе - рекао је Бањац. - Техника се драстично мења. Телевизори на пример, прво је била плазма, па ЛЕД, а потрошња је значајно смањена. Ипак, сад смо кренули у контраправац и повећавамо екран. Што је већи екран, већа је и потрошња. Некада су компјутери имали скринсервер да се заштити екран, што се показала као енергетски неефикасно. Сада се више не рачуна на свест потрошаћа да ће гасити уређаје, па се они сами искључују.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације