СРПСКИ ВОЗАЧИ МАСОВНО КРШЕ ОВАЈ ПРОПИС: У Грчкој прети казна од 350 евра

Прекршиоци се кажњавају административном казном од 80 до 350 евра и одузимањем возачке дозволе од 10 дана.

Фото: Н. Скендерија, Профимедиа

Црни биланс на путевима региона поново упозорава на важност опрезне вожње током летњих месеци. У Црној Гори, у само једном дану, у две одвојене саобраћајне несреће страдало је четворо српских држављана. И код Малче у близини Ниша, живот је изгубила трогодишња девојчица у још једној трагичној несрећи.

О томе где возачи најчешће греше и како да пут до летовалишта не постане кобан, говорили су и Мирко Коковић из Агенције за безбедност саобраћаја и Милан Божовић, стручњак за безбедност саобраћаја, гости емисије "Уранак" на телевизији К1.

Упозорења су јасна

- Сваки изгубљени живот је превише, али ако посматрамо апсолутне бројеве, видећемо да у последњих десетак година нема значајних промена када је реч о броју страдалих. Међутим, ако посматрамо број возила, долазимо до податка да данас имамо око 900.000 више регистрованих возила која учествују у саобраћају него пре десет година. Када упоредимо те две бројке, видимо да број страдалих по пређеном километру заправо опада. Више се возимо, више учествујемо у саобраћају, а имамо и боље путеве - објаснио је Милан Божовић.

Он додаје да модернизација инфраструктуре игра кључну улогу у безбедности у саобраћају.

- Ако упоредимо ауто-пут Милош Велики и Ибарску магистралу, јасно је да се број погинулих на магистрали значајно смањио. То је последица чињенице да се део саобраћаја преусмерио на Милош Велики, који је знатно безбеднији и тиме је допринео већој сигурности у саобраћају.

Лекција са ауто-пута: Где не смемо да станемо

Говорећи о последњој тешкој несрећи на ауто-путу, Божовић је истакао хронични проблем понашања возача.

- Проблем са којим се сусрећемо већ дуги низ година јесте непрописно заустављање на ауто-путу – и никако да научимо да немамо шта да тражимо у левој траци, нити у траци за вожњу када дође до квара или застоја. Једино место на којем сме да се стане јесте зауставна трака. Ако се, као у овом случају, камион заустави у траци за претицање, нико га ту не очекује. То је огроман ризик - напомиње.

Он је објаснио и шта је обавеза сваког учесника у таквим ситуацијама.

- Возач мора одмах да обезбеди возило, али и да, уколико је могуће, премести возило у зауставну траку. Ако то није изводљиво, неопходно је да путнике евакуише из возила и пребаци их преко банкине, ван коловоза. Људи не схватају колико је то важно – секунд непажње може бити кобан - каже.

Казне за прекршаје у саобраћају преблаге

Мирко Коковић из Агенције за безбедност саобраћаја сматра да су новчане казне у Србији прениске и да не представљају довољно снажан механизам одвраћања од неодговорне вожње.

- Ако, рецимо, путујем до Ниша и касним на састанак, мени се исплати да прекорачим брзину за 10 до 20 километара на сат и платим казну од 2.500 динара. То није висина казне која ће ме зауставити. У Грчкој је тренутно у парламенту нацрт закона којим се предвиђају казне које су и до 10 или 20 пута веће него код нас - наводи он.

"Казне за прекршаје у саобраћају преблаге"

Само репресивне мере не доносе резултате - то показује и светска пракса. Међутим, када се репресија комбинује са превенцијом, постижу се најбољи резултати.

- Очекујемо да нови закон, који би ускоро требало да буде усвојен, предвиди драстично веће казне и тиме допринесе већој безбедности на путевима - истакао је Коковић.

Превенција у летњем периоду кључна

Србија је транзитна земља и током летње сезоне кроз њу прође огроман број возила, а Коковић подсећа да је 2001. године у јулу и августу погинуло је 245 особа, док је 2023. године тај број износио 76.

- То показује да комбинација превентивних и репресивних мера даје резултате - наглашава.

Прекорачење брзине и даље је најчешћи узрок саобраћајних незгода — свака четврта незгода се дешава због неприлагођене брзине. Алкохол је узрок сваке седме незгоде, мада ове године бележимо благо побољшање — сада је алкохол узрок сваке десете несреће.

Забрињава и слаба употреба сигурносног појаса

Ипак, оно што забрињава јесте слаба употреба сигурносног појаса. Сваке године због некоришћења појаса изгубимо више од 100 људских живота. А чињеница је да сигурносни појас може да смањи ризик од смртног исхода за око 50 одсто. То је једноставна и доступна мера која дословно спашава животе, истакнуто је у емисији.

- Чак 60 одсто родитеља користи дечје седиште, а управо оно штити оно што нам је највредније — нашу децу. Ипак, и даље имамо простора за напредак - истиче Коковић.

Он је додао и да је казна за некоришћење дечјег седишта 10.000 динара, а ако се плати у року од осам дана, износ се преполови на 5.000 динара.

- Људи не користе ни сигурносни појас на задњем седишту. Сваки пети путник користи позади појас. Чак ни не знају да је обавезан, док 85 посто путника користи предњи појас - закључује.

Дечије ауто-седиште обавезно у Грчкој

Закон је јасан: седиште за децу је обавезно у оба правна система, и српском и грчком, и то без изузетка.

Постоје прописи о врсти седишта према узрасту, као и ограничења у вези са седењем детета на предњем седишту. Казне у Грчкој могу бити високе, а ризици још већи.

На овом линку читајте све о саобраћајним казнама у Грчкој, Северној Македонији и Бугарској.

Закон у Грчкој и ЕУ о дечјим седиштима

У Грчкој и другим земљама у окружењу законска регулатива је углавном усаглашена са препорукама које је Европска комисија прописала у вези са превозом деце.

• По тим препорукама деца нижа од 135 центиметара и млађа од 12 година треба да буду у одговарајућем седишту или бустеру.
• За децу од 12 и више година са висином од најмање 1,35 метара довољан је нормалан сигурносни појас.
• Вожња деце (до 3 године) на предњем седишту у специјалним дечијим седиштима окренутим супротно правцу кретања возила дозвољена је само када је деактивиран ваздушни јастук. Деца до 3 године треба да користе дечија седишта одговарајућа њиховој тежини у свим аутомобилима, комбијима, осим уколико се возе на задњем седишту таксија.
• У Грчкој је забрањено да се деца старија од 3 године и нижа од 150 ценитметара возе на предњем седишту возила.
• У складу са чланом 12 (5) и 33 (2) Закона 2696 (Закон о друмском саобраћају) употреба посебних средстава за заштиту, као што су дечја седишта, обавезна је за превоз малолетника до 12 година старости. Прекршиоци се кажњавају административном казном од 80 до 350 евра и одузимањем возачке дозволе од 10 дана.
• Још једна веома важна ствар коју морате да знате - пушење у колима у којима је дете, свакако избегавајте свуда и увек, али ако то радите у Грчкој, а дете има до 12 година, прети вам казна од чак 1.500 евра и одузимање дозволе!
• Дечија седишта треба да одговарају ЕЦЕ стандарду или новијим. Деца висине 135 центиметара и виша могу да користе регуларне сигурносне појасеве.

Курир.рс/К1/Блиц

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације