СРБИЈА ЈЕ ПО ОВОМЕ ВОДЕЋА У ЕВРОПИ: Воћка која нас дигла на трон простире се на чак 72.323 хектара

КОШТИЧАВЕ воћне врсте заузимају више од 50 одсто површине под воћњацима, а на две трећине тог земљишта узгајају се шљиве што је Србију 2022. године сврстало међу водеће произвођаче тог воћа у Европи.

Фото: З. Рашић

Подаци Републичког завода за статистику показују да се 2023. године под воћњацима налазило укупно 196.129,39 хектара земљишта, а највеће површине су биле у Региону Шумадије и Западне Србије, док су најмање биле у Београдском региону.

Укупне површине под шљивом су у 2022. години износиле 72.323 хектара. Одмах иза Србије, када је у питању европско тржиште, нашла се Румунија са 66.710 хектара, а потом и Русија са 49.128 хектара.

Традиција, повољни природни услови, производња сушене шљиве и прерада у ракију су раније опредељивали произвођаче да се баве производњом шљиве, углавном на екстензиван начин, док су засади у којима се производе плодови намењени стоној потрошњи слабо заступљени.

У структури воћарства Србије, шљива заузима водеће место по обиму производње. Иако се укупан број стабала у последњих 10 година незнатно смањује, производња је на годишњем нивоу доста стабилна, што указује на чињеницу да се екстензивна производња све више замењује полуинтензивним и интензивним начинима гајења.

Дуња, иако веома тражено воће за производњу ракије, мало је заступљена у домаћем воћарству и гаји се на свега 2.040 хектара.

Јабука је по обиму производње најзначајнија континентална воћна врста у свету, а Србија се 2022. са производњом од 486.215 тона нашла на 11 месту у Европи.

У Србији је рекордан обим производње јабуке остварен у 2021. години, када је произведено 513.646 тона.

Последњих година, светска производња јабуке је у благом порасту, а Кина производи скоро половину укупне светске производње.

Када је реч о узгоју крушке, Србија је са 5.011 хектара у 2022. години заузела шесто место у Европи.

Под вишњом се налази 19.878,21 хектара, што Србију сврстава на треће место у Европи. Вишегодишњи просек за последње четири године износи 157.792 тоне, што је међу воћним врстама ставља на треће место, иза шљиве и јабуке.         

Највећи произвођач вишње у свету је Руска Федерација.

Бресква је коштичава воћна врста која је осетљива на ниске температуре, тако да је у Србији заступљена у мањем броју региона на укупној површини од 7.079 хектара.

Поред брескве, кајсија је једна од воћних врста које су у цветању и прецветавању најосетљивије на ниске температуре, како зимске тако и пролећне мразеве. И поред те чињенице, у равничарским деловима Војводине имамо већи број засада кајсије, што је ризично и неоправдано.

Под кајсијом се у Србији налази око 6.092 хектара, што Србију сврстава на шесто место у Европи

Под трешњом се налази око 7.039 хектара, а централно место у производњи тог воћа има село Ритопек.

У последњих 10 година, најмања производња ораха и леске остварена је 2019. и износила је 13.851 тону, а највећа 2022. године износила је 21.266,5 тона са просеком у последње четири године од 17.552 тоне.

Укупне површине под јагодастим воћним врстама у 2023. години износиле су 39.853,1 хекатара и чине 19,6 одсто укупних површина под воћем.

Малина је водећа воћна врста по вредности извоза која је у 2023. години износила 280,2 милиона евра. Од укупно извезених количина, више од 98 одсто малине се извезе као смрзнута. Србија је на трећем месту у Европи по површинама под малином са 18.625 хектара.

Највеће површине под малином су у општинама Ивањица, Ариље, Бајина Башта, Ужице и Пријепоље.

Купине су, поред малина, најзначајнија јагодаста воћна врста код нас са извезеним количинама од 19.892 тоне и вредношћу извоза од 41 милион евра у 2023. години.

Јагода је значајан извозни производ са извезеним количинама од 11.446 тона у 2023, од чега се више од 60 одсто извезе у смрзнутом стању. Остатак се потроши на домаћем тржишту, од чега добар део заврши у индустрији прераде и замрзавања.

Највеће повећање површина и производње у последњих десет година остварено је код боровнице, чији извоз је у 2023. вредео 31,5 милиона евра.

Највеће површине под боровницом налазе се у рејону западне Србије у општинама Ариље, Косјерић, Ивањица, Шабац, Лучани и Брус. У Војводини се боровница углавном гаји у контејнерима, док је у Западној Србији заступљено гајење на земљишту.  

Иако постоје повољни природни услови, као и потражња на тржишту, производња осталих јагодастих воћних врста је симболична и одвија се на свега 639 хектара. Ту се пре свега убрајају црна, црвена рибизла и аронија.

(Танјуг)

БОНУС ВИДЕО: УЛОЖИТЕ ПАМЕТНО НОВАЦ ИЗ СЛАМАРИЦЕ : Инвестирајте у само један квадрат

Препоручујемо

Економија

0 1

ОВО ПОВРЋЕ БИЛО ЈЕ НАЈТРАЖЕНИЈЕ: Шта Београђани највише купују на пијаци

31. 03. 2025. у 13:59

Економија

0 29

УЛАГАЊЕ СЕ ИСПЛАТИ ВЕЋ ПОСЛЕ ПРВЕ ГОДИНЕ: Ово воће многи саде, а зарада је одлична

22. 03. 2025. у 15:21

Економија

0 3

КИЛО ОРАХА 1.000, А РИБА ИДЕ И ДО 3.200 ДИНАРА: Ово су цене посних намирница на пијацама у Београду

06. 03. 2025. у 08:30

Економија

0 0

ЈОВИЦА НАЈБОЉЕ ЗАРАЂУЈЕ У ОВО ВРЕМЕ: Продаје све пре других - за 10 минута обави огроман посао

21. 03. 2025. у 10:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације