БАНКАМА НЕ ОДГОВАРА КОРИШЋЕЊЕ ЧЕКОВА: Тренд раста издавања платних картица, а грађани још увек купују на рате

У СРБИЈИ је на крају прошле године било издато 12,2 милиона картица.

Фото: Ансплеш

Према подацима Народне банке Србије, број издатих картица расте, па је тако на крају 2024. порастао за 5,9 одсто у односу на крај 2023. године, када је било издато 11,5 милиона картица. У односу на крај 2020. када је било издато 9,5 милиона картица, тај број је порастао за 28 одсто.

Раст броја издатих платних картица прати и тренд раста куповина обављених картицама, па је тако током 2024. у продавницама у Србији овим платним инструментом укупно извршено 681,7 милиона куповина.

Из НБС истичу да почев од првог тромесечја 2022. године у успону је и тренд броја и вредности трансакција куповине робе и услуга на чекове.

И док расте број корисника картица, поставља се питање ко данас користи чекове као средство плаћања и зашто.

Најмањи износ лимита по једном чеку, према подацима са сајта једне банке у Србији, јесте 200 динара, а највећи лимит за плаћање роба и услуга по једном чеку је 5.000 динара.

Колико су чекови практични?

У Народној банци Србије наводе да је током првог тромесечја 2022. године реализовано 1,5 милиона чекова, у вредности од 6,9 милијарди динара, у истом тромесечју 2023. године – 1,6 милиона чекова, у вредности од 7,6 милијарди, и у истом тромесечју 2024. године – 1,7 милиона чекова, у вредности од 8,3 милијарде динара.

У првих девет месеци 2024. године за куповину робе и услуга реализована су 5,4 милиона чекова, у вредности од 25,7 милијарди динара, што је повећање у односу на исти период 2023. године од 7,8 одсто и девет одсто респективно, подаци су НБС.

Наводећи да је 2018. издато нешто више од осам и по милиона, Васић каже да се употреба чекова с временом смањује.

– Тенденција је да се смањује коришћење чекова. То што се од 2022. године бележи пораст њихове употребе је нешто што је тренутак или људи просто купују на рате. Код нас чек јесте средство плаћања, али је више средство на одложено плаћање, чувено чек на почек – рекао је Васић.

Он је навео да податак да је у првих девет месеци 2024. године за куповину робе и услуга реализовано 5,4 милиона чекова, и да то ипак показује да се њихова употреба знатно смањује.

Васић је рекао да је употреба чекова за плаћање на рате једна врста јачања куповне моћи у том тренутку.

– Ако неко треба да плати 80.000 динара и 90.000 за веш машину или телевизор, много је лакше да купи те уређаје на шест или 12 рата, да плати то као у порцијама, него да одједном извади 80.000 динара. То јесте нека врста кредитног производа који у суштини нема камату – истакао је он.

Он каже да банкама више одговарају неки други производи попут картица у односу на чекове.

– То су пре свега картице револвинг или чисте кредитне картице где заправо можете плаћати на рате, али постоје неке дебитне картице којима може да се плаћа на рате плаћањем месечних фиксних износа 50 или 100 динара. Све су то начини како банке да привуку кориснике, а да избегну чекове. Чек по себи није практичан у смислу исписивања, вођења рачуна о томе када доспева, а с друге стране јесте неки трошак за банку – навео је Васић.

Многи се на почетку месеца питају како најбоље да испланирају кућни буџет.

Савет је да ускладе приходе и трошкове, каже Васић и додаје да је ту суштина економије.

– Ако имате високе трошкове, а немате довољне приходе, само две опције су на столу. Једна је да повећате приходе, да нађете додатни извор прихода уз исте трошкове, или да се окренете ка смањању трошкова, односно да видите шта вам је то неопходно. Кажу да постоји оно правило 30- 30- 40. То значи, нешто што је 30, то морамо да купимо или да платимо, нема другога. Оних других 30 можда морамо, а можда и не морамо, а остатак би можда могли да ставимо на штедњу – нагласио је Васић.

Додаје да би тако отприлике требало да изгледа неко опште правило како распоредити свој буџет.

Они који немају довољно прихода, а имају расходе, посежу и за кредитима, односно ту разлику надоместе кредитом.

– Али, кредит има смисла, само ако новац који добијемо можемо да искористимо у неке сврхе које имају економску оправданост. На пример, имамо стару машину која троши више струје за прање веша, а сада имамо нову која је у класи А, која троши мање струје. Или када заменимо старе сијалице ЛЕД сијалицама које троше мање, или купимо аутомобил који троши мање горива, који је хибрид и има повластице за регистрацију, па на тај начин ту камату коју плаћамо врло брзо оправдамо кроз уштеду. То има смисла, а трошење ради трошења, то нема смисла – закључио је Васић.

(Курир/БизПортал)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације