НЕМА ШУМА ДА ОХЛАДЕ БАЛКАН: Одлуком Владе омогућен увоз шумског садног материјала из сличних еколошких регија

БАЛКАНСКО полуострво, уз северну поларну капу, изложено је најбржем загревању на планети, уз све веће присуство угљеника у атмосфери и све мање шума, које једино могу сузбити тај "ефекат стаклене баште".

Фото Золтан Варга

Чуло се ово на трибини о пошумљавању и климатским променама у Врбасу, једној од најмање шумовитих општина у Србији.

Председник Еколошког покрета Врбаса (ЕПВ) Ратко Ђурђевац наводи да су пропали многи покушаји да се невесела статистика у овом делу наше земље поправи, јер се, нажалост, већина посађених младих стабала осуши услед неодржавања, али и слабог квалитета садница.

Очекује се да то буде отклоњено Законом о изменама и допунама Закона о репродуктивном материјалу шумског дрвећа, усвојеним у Народној скупштини 6. марта ове године, којим се омогућава да се селекционисана семена и делови биљака за производњу шумских садница увозе из региона сличних еколошких особина као што је наш.

- Између два светска рата Србија је огољена, јер је са 70 процената пошумљености спала на 10 одсто. Од Другог светског рата па до деведесетих година прошлог века шумовитост наше земље је повећана на око 30 процената и сад износи 29,1 одсто. Врбас је са 0,4 одсто међу 10 најмање шумовитих општина у Војводини, која је, иначе, најмање пошумљена регија Европе, са 150.000 хектара или 6,49 процената обраслости шумом - предочио је Ђурђевац.

Дејан Максимовић, Фото ЕПВ

Дејан Максимовић, председник Еколошког центра "Станиште" из Вршца и координатор мреже "Пошумимо Војводину", коју чине 25 удружења и покрета грађана, сликовито је појаснио да је северној српској покрајини за достизање оптималне пошумљености од 14 одсто неопходан појас широк 17 и дуг 100 километара (што одговара дужини пута од Новог Сада до Суботице) са 100 милиона квалитетних садница, а то је 170.000 хектара нових шума.

- Закони, прописи, републички и покрајински фондови за шуме су само делови система и инструменти за спровођење политике у области шумарства. Општине и градови, међутим, незаобилазни су актери, јер од њих мора потећи иницијатива за пошумљавање конкретних површина. Пракса нам показује да на локалу таквих активности нема, јер је Србобран једина општина у Војводини која има вишегодишњи план пошумљавања - нагласио је Максимовић.

Ратко Ђурђевац, Фото ЕПВ

С друге стране, напомиње он, војвођански градови и општине донели су просторне планове, који истичу од 2025. до 2030. године, према којима би, ако се остваре, под шумама било свега 9.700 хектара више него раније. Притом истиче да чак 25 од 45 локалних заједница у АПВ није планирало повећање шумског земљишта или је то повећање испод три одсто.

Ратко Ђурђевац каже да разговори с надлежнима о већој пошумљености у општини Врбас нису донели никакав резултат.

- Иницирали смо подизање зеленог заштитног појаса око главне градске депоније, али смо одбијени, како рекоше, из техничких разлога. Општина је лане посадила 1.200 садница крај спортско-рекреативних терена "4. јули" у Врбасу, али су се осушиле. Тражимо, засад безуспешно, да се пружи подршка ватрогасцима, вољним да заливају саднице. Пре три године је на ободима наших села посађено 10.000 стабала храста, али се ни она нису одржала. Ове саднице су, како смо проценили, стигле као отпадни материјал из расадника - изнео је Ђурђевац.

Фото Р. Дебељачки

Осим што се инсистира на строго провереном квалитету шумског репродуктивног материјала, новоусвојеним законским одредбама је предвиђено да његовом производњом и дорадом руководе дипломирани инжењери шумарства. Ђурђевац, међутим, напомиње да у врбаској локалној самоуправи није ангажован ниједан шумарски инжењер.

Фото ЕПВ

Слаба вајда од Фонда

ЗАКОН о шумама прописује накнаде за коришћење и промену намена шума, а тим новцем би требало да се финансирају "очување, заштита и унапређење стања постојећих и подизање нових шума". Дејан Максимовић указује да су приходи од ових намена кроз Фонд за шуме АПВ досад већим делом - од 50 до 75 процената - трошени на изградњу шумских путева, а свега два до пет одсто на пошумљавање. Упозорио је и на "плантажно шумарство" клонским врстама дрвећа, истичући да се такве површине само статистички воде као шуме, а заправо је реч о производњи за потребе дрвне индустрије.

Препоручујемо

Економија

0 0

МИНИСТАР ФИНАНСИЈА САД: Приходи од царина у 2026. ће остати скоро непромењени

20. 02. 2026. у 22:45

Економија

0 0

ТРАМП ПРЕТИ СВЕТУ: Уводим нове глобалне царине од 10 одсто, уз оне које се већ наплаћују

20. 02. 2026. у 20:40

Економија

0 4

СТИЖУ ДОБРЕ ВЕСТИ: ОФАК продужио лиценцу за рад НИС-а, ево и до када (ВИДЕО)

20. 02. 2026. у 18:37

Економија

0 1

“РАТ” ЗА НАФТУ: Украјина без објашњења поново одлаже испоруке нафте преко „Дружбе“ у Словачку

20. 02. 2026. у 18:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације