УКИДА СЕ ЗАБРАНА НА ГРАДЊУ НУКЛЕАРКИ: Нацрт измена Закона о енергетици на јавној расправи до 10. септембра

СРБИЈА је почела да успоставља институционални и регулаторни оквир како би отворила врата за разматрање могућности коришћења нуклеарне енергије, а у циљу обезбеђивања довољно струје за привреду и становништво након 2040. године, када се очекује значајно повећање потрошње. Још један корак у том правцу предвиђен је и новим Законом о енергетици, који прописује да даном његовог ступања на снагу престаје да важи мораторијум на градњу нуклеарки који је уведен три године после акцидента у Чернобиљу 1986. године.

Фото: Профимедиа/Илустрација

Министарство рударства и енергетике објавило је овај акт и позвало све заинтересоване да учествују у јавној расправи која је почела 21. августа и трајаће до 10. септембра. Нацртом измена Закона о енергетици дефинишу се фазе Програма развоја мирнодопске примене нуклеарне енергије, а у складу са документима и смерницима Међународне агенције за атомску енергију (IAEA).

Шеф експертске мисије IAEA Ђинг Џанг оценио је јуче да Србија има добар законодавни оквир када се ради о нуклеарној сигурности и безбедности. Он је истакао да Србија треба да донесе одлуку о томе коју ће енергију користити за производњу струје и које реакторе, а ако се определи за нуклеарну IAEA је спремна да пружи сву подршку и помоћ у развоју инфраструктуре и у коришћењу сигурних и безбедних начина како би та технологија допринела друштвено-економском развоју и расту.

Сутра у дводневну званичну посету Србији долази француски председник Емануел Макрон, а  једна до кључних тема ће бити и енергетика. Меморандум о разумевању између Владе Србије и "Француске електропривреде" о успостављању сарадње у енергетској транзицији потписан је у априлу, а тиме су створени услови за стратешко партнерство у процени потенцијала за развој нуклеарног цивилног програма у нашој земљи, уз подршку развоју стручних кадрова и размени техничког знања.

Са експертском мисијом IAEA разговарале су ресорне министарке Дубравка Ђедовић Хандановић и Јелена Беговић. Како је истакла министарка енергетике Ђедовић Хандановић, Србија разматра коришћење нуклеарне енергије у контексту обезбеђивања дугорочне енергетске сигурности, у условима постепеног смањивања коришћења фосилних горива и повећања потреба за енергијом у наредним деценијама.

- Наш циљ је да до 2030. најмање 45 одсто енергија добијамо из обновљивих извора, што очекујемо да достигнемо кроз реализацију инвестиција јавног и приватног сектора, али су нам потребни и нови базни капацитети, који би обезбедили сигурност снабдевања у условима смањења производње из угља - рекла је министарка. - Могућност коришћења нуклеарне енергије сагледали смо кроз усвојени Национални интегрисани план за енергетику и климу, који кроз варијације једног од сценарија предвиђа увођење нуклеарне енегије након 2040, а у процесу јавних консултација је и нова Стратегија развоја енергетике, која такође разматра опцију нуклеарне енергије. Такође, изменама Закона о енергетици, које се налазе у јавној расправи, предлаже се стављање ван снаге Закона о забрани изградње нуклеарних електрана.

Она је подсетила и да је министарство недавно потписало Меморандум са представницима пет министарства и 20 факултета, научних института и енергетских предузећа у области примене развоја нуклеарне енергије у Србији, са циљем окупљања стручњака из ове области и отварања јавне дебате.

- Расписана је и јавна набавка за израду прелиминарне техничке студије, која треба да омогући разумевање доступних технологија, аргумената за и против нуклеарне енергије и анализу тржишта - казала је Ђедовић Хандановић.

Успостављање регулаторних услова, кало додаје само је један од елемената, а постоји низ других корака које треба спровести да би могла да се донесе одлука на основу релеватних информација о нуклеарној енергији.

- Тај процес је дуг и траје најмање 10 до 15 година - казала је министарка. - Важно је да сваки корак споведемо ефикасно, квалитетно и одговорно, у чему ће нам бити веома важна подршка Међународне агенције за атомску енергију, чији је Србија члан од 2001. године.

Према речима, министарке науке, технолошког развоја и иновација Јелене Беговић, пројекти са IAEA са научне тачке гледишта представљају прилику за Србију и њену научну заједницу да се укључи не само у регионалне, већ и у глобалне токове када је реч о нуклеарној енергији.

Препоручујемо

Економија

0 0

НОВИ СУФИЦИТ У ЕВРОЗОНИ: Скочио са девет на 15 милијарди евра

19. 02. 2026. у 17:55

Економија

0 0

МАКРОН НАЈАВИО: Француска и Индија заједно ће производити Рафале и хеликоптере

19. 02. 2026. у 17:17

Економија

0 0

ЗА МАЛИНАРЕ 18.000 ДИНАРА ПО ХЕКТАРУ Гламочић:Успоставићемо јасан систем декларисања

19. 02. 2026. у 17:15

Економија

0 2

ВИШАК ПАРА НА РАЧУНУ МОЖЕ СКУПО ДА ВАС КОШТА: Ево шта треба да урадите

19. 02. 2026. у 17:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације