ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ЗА ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ: У Србији има око 2,1 милион дивље изграђених објеката
ПРОГРАМСКА директорка НАЛЕД-а Јелена Бојовић изјавила је данас да у Србији има око 2,1 милион објеката који нису легализовани, а да се годишње отприлике реши око 40.000 предмета.

Фото приватна архива
-Ми редовно, од 2020. године радимо са локалним самоуправама, како бисмо видели колики је то број предмета који они обрађују, колико предмета могу да обраде годишње и тада је наша процена била да се око 40.000 предмета годишње реши, рекла је Бојовић за Танјуг.
Како је навела, од 2015. године до данас није приметила значајан напредак у брзини решавања предмета, наводећи да према проценама НАЛЕД-а за 2 милиона предмета, темпом од 40.000 решених годишње, за легализацију свих потребно је око 40 година.
-И то ће тако остати уколико се заиста поступак не убрза или не повећа број запослених који раде на озакоњењу, додала је Бојовић.
Истакла је да највише нелегалних објеката има у Београду.
Бојовић је изнела пар предлога које НАЛЕД оцењује као добре за решавање проблема, међу којима су успостављање централизоване евиденције свих поднетих захтева.
-Мислим да ни ми сами, као држава, не знамо колико је тих објеката, где је проблем, зашто се толико чека, зашто се неки предмети решавају брже а неки спорије, којим редоследом се решавају, навела је Бојовић.
Она је прецизирала да се НАЛЕД због тога залаже за успостављање централизоване евиденције свих поднетих захтева за легализацију, укључујући податке о самом објекту, како би се урадио пресек да се види на ком земљишту је изграђен објекат и колико се дуго чека.
-Највећи је јавни интерес да упишемо све објекте и ко је власник ког објекта. Без обзира да ли је неко градио у складу са урбанистичким планским актима или не, први корак у целом процесу мора бити да се објекти упишу у катастар и да се упише власник, рекла је Бојовић.
Према њеним речима, након последњих измена закона укинут је рок за легализовање.
Она каже и да није сигурна да ли је уопште требало да се поставља такав рок јер легализација објекта не зависи само од појединца који подноси захтев.
Истакла је да је кључна разлика између легалног или нелегалног објекта у томе што нелегални објекат не може да буде прометован, али и не може да буде прикључен на инфраструктуру и он не може да се ставља под хипотеку.
-Разлог уласка људи у процес легализације је да би себи то омогућили, закључила је Бојовић.
(Танјуг)
БОНУС ВИДЕО - ТАЈНО ОРУЖЈЕ РУСКОГ РАКЕТНОГ СИСТЕМА: ЈАРС изводи вежбе камуфлаже и контрадиверзије
Препоручујемо

"НЕЋУ МОЋИ ДА ПРИСУСТВУЈЕМ ДОГАЂАЈИМА" Држава ЕУ забранила Фицу прелет до Москве, траже се алтернативне руте
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо је известио да Естонија није дозволила словачком авиону за Русију да прелети преко њене територије и да се тражи алтернативни пут.
07. 05. 2025. у 21:01

"ТО ЈЕ СКАНДАЛ!" Орбан жестоко ударио на Урсулу фон дер Лајен због Украјине
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан оштро је критиковао председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен на друштвеним мрежама због позива Украјини да убрза приступање Европској унији.
07. 05. 2025. у 15:26

ПРИВАТНО НАСЕЉЕ: Славни музичар масовно гради на Златибору - комплекс од 17 зграда, а њему и партнеру две куће
"ИМАО сам апартман на Златибору који сам продао и тај новац сам уложио у овај пројекат. Имам викендицу на Кокином Броду, а то је ближе Златару. То је заправо породична кућа, супруга ми је одатле родом. Имам жељу да живим на Златибору. Богу хвала, ауто-пут полако стиже тамо. Дођем данас за Београд, увече свирам, а пошто ми до Ужица треба два сата, сутрадан с породицом кулирам у шуми."
07. 05. 2025. у 19:11
Коментари (0)