РУДНИК И ПРИРОДА МОГУ ДА ЖИВЕ ЗАЈЕДНО: Искуства бројних земаља потврђују да је могућа симбиоза рударства и заједнице

Е.В.Н.

24. 02. 2024. у 12:10

РУДАРСТВО постоји вековима, али се начин на који се спроводи променио. Ова делатност је постала одрживија тако да су сада у фокусу заштита животне средине и друштвена одговорност. За јавност је важно да зна да ли је могућ суживот рудника са пољопривредом и другим активностима друштвене заједнице. Бројни примери широм света потврђују да јесте.

РУДНИК И ПРИРОДА МОГУ ДА ЖИВЕ ЗАЈЕДНО: Искуства бројних земаља потврђују да је могућа симбиоза рударства и заједнице

Foto: Wikipedia

Финска, Шведска и Норвешка имају дугу историју истраживања минерала, рударства и производње метала. Финска је једна од најзеленијих земаља света. Шуме чине око 72 одсто територије, а језера додатних 10 процената. Ваздух, шуме, језера, пијаћа вода у овој нордијској земљи су изузетно чисти. Финска је такође и рударска земља. Рударство у тој земљи има вишевековну традицију и саставни је део финског друштва. Тренутно у тој земљи послује више од 40 рудника. Финска је водећи европски произвођач никла и злата, уз значајну производњу бакра, цинка, кобалта, сребра, а има знатан потенцијал у литијуму.

Велики број рудника у Финској се налази у "зеленим" подручјима, близу паркова природе и водених површина. То је био случај и са рудником цинка и бакра Puhasalmi, који је један од најдубљих у Европи, дубок више од 1.400 метара. Налази се у општини Пихајарви, 450 километара северно од Хелсинкија. Недавно је рудник завршио свој радни век, али ће нови живот добити као подземно складиште енергије.

Фото Shutterstock

Локална заједница у Пихајарвију основала је компанију за промовисање регенерације старог рудника. Почетком фебруара је потписала уговор са шкотском фирмом о његовој трансформацији.

Рудник Puhasalmi је отворен 1962. године, а затворен је у августу 2022. и оставио је многе без посла. Гравитациона батерија је један од неколико пројеката у руднику чији је циљ да удахне нови живот овој области. Укључује соларну фарму, технолошке стартапе и подземну 5Г мрежу. Осим тога, у зеленом појасу централне Лапоније у северној Финској актуелни су и пројекти за злато и бакар, Katajavaara и Aakenus, канадске компаније Capella Minerals.

ФИНСКА ХОЋЕ ЛИДЕРСТВО У ЕКСПЛОАТАЦИЈИ ЛИТИЈУМА

ФИНСКА планира да буде лидер у експлоатацији литијума. Та држава ради на развоју неколико лежишта, уз планирање и подземне експлоатације и отвореног копа, као и течног отпада. Финска је само једна од земаља, уз Велику Британију, Чешку, Немачку и Француску, која ради на развоју литијумских пројеката или постројења за његову прераду. У Србији је развијан литијумски пројекат "Јадар". Осмишљен је као подземи рудник који би могао да коегзистира са пољопривредним активностима уз примену највиших мера заштите животне средине. Због протеста мештана и дела јавности Влада Србије одлучила је да се повуче просторни план за реализацију пројекта, чиме је он заустављен

Шведска је најплоднија држава Европске уније и игра важну улогу у обезбеђивању сигурности снабдевања ЕУ металима и минералима. Данас је удео ове државе у укупној производњи руде гвожђа у Европи 93 одсто, а такође је и водећи произвођач осталих базних метала. Ова нордијска земља има историју рударства и прераде метала која је дуга више од хиљаду година. Многе шведске инжењерске компаније потичу из рударске индустрије и данас су светски лидери у рударској опреми и технологији. Поред рудника метала, постоји и велика индустријска производња минерала.

Суседна Норвешка има огромне резерве нафте, никла, природног гаса, руде гвожђа, угља и производњу титанијума која чини шест одсто укупне светске производње метала. На глобалном нивоу, заузима пето место у производњи природног гаса и другу позицији када је у питању његов извоз. И у овој нордијској земљи, канадска компанија Capella Minerals има три пројекта за бакар, и то у централној Норвешкој.

У канадском округу Porcupine налази се више отворених копова и подземних рудника. Област је смештена у покрајини Онтарио, у близини и испод центра града Тиминис. То је ужурбани град са 40.000 становника, и пример је како заједнице и рударске компаније сарађују на обострану корист. Док део становништва купује у продавници, испод њихових ногу у подземном руднику се одвија експлоатација. Сам округ Porcupine обухвата десетине рудника који су завршили радни век и обнављају се како би локалне заједнице могле продуктивно да користе земљиште.

ТОПИОНИЦА БАКРА БЛИЗУ ЦЕНТРА ГРАДА

ХАМБУРГ је највећи индустријски град у Немачкој и једна од највећих индустријских локација у Европи. У најважније топионице бакра у свету спада Aurubis, која се налази близу самог центра града. Ова топионица која производи бакар, али и сумпорну киселину као нуспроизвод, један је од најбољих примера одрживог пословања у глобалним оквирима, управо због бриге о заштитити животне средине

У Словенији, у граду Велење, налази се рудник лигнита. Развој града је започео крајем 19. века отварањем рудника, када је становништво из целе земље, тадашње Југославије, масовније кренуло да се досељава у град и регију. То колико се град и данас економски ослања на рудник види се и по томе што мештани у шали кажу да једна половина мушког становништва ради у руднику, а друга у познатој фабрици беле технике.

До сада је у овом руднику ископано преко 170 милиона тона угља. Рудник се шири и дан - данас, а свакодневно се ископа просечно по девет метара нових тунела. Процена је да су резерве угља још за минимално 100 година експлоатације овим темпом, али је најављено затварање рудника за 2033. годину, због преласка на чистије начине добијања енергије и усаглашавања са Зеленим протоколима ЕУ.

Велењско језеро, данас туристичка дестинација и атракција, као и Шкалско И Шоштанско, заправо су настала као последица ископавања лигнита. Данас су главна рекреативна зона за становнике имајући у виду многе садржаје који су изграђени на обали. Такође, у летњим месецима Велењско језеро је главно купалиште за становништво регије.

У Велењу се налази Музеј посвећен историји и начину живота радника у руднику. Тура обухвата силазак у копове рудника на 160 метара испод површине земље где се детаљно објашњава данашњи процес ископавања угља, али и како се то одвијало пре скоро 140 година када је рудник отворен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

РЕШИЛА ДА ПРОГОВОРИ! Због ње је химна Русије интонирана у Београду, па одједном прекинута - ево шта шампионка Европе сад каже о томе (ВИДЕО)