ПОСКУПЉУЈУ СТАМБЕНИ КРЕДИТИ: Pрви пут после 11 година Eвропска централна банка подигла референтну каматну стопу

Б. Царановић

27. 07. 2022. у 09:00

ЕВРОПСКА централна банка је прошле седмице, први пут после 11 година повећала референтну каматну стопу за 50 базних поена, више него што се првобитно очекивало. То је прво подизање од јула 2011. године, а разлог је нова средњорочна пројекција привредног раста и инфлације за зону евра. То за наше грађане и привреду значи поскупљење кредита у еврима са варијабилном каматном стопом, а којих је чак око 80 одсто.

ПОСКУПЉУЈУ СТАМБЕНИ КРЕДИТИ: Pрви пут после 11 година Eвропска централна банка подигла референтну каматну стопу

Фото: Д.А.

Вредност еурибора који директно утиче на ове позајмице, тромесечног, била је почетком 2022. године негативна и износила је -0,57 одсто, да би средином јула прешла у плус и данас износи 0,125 процената. Шестомесечни еурибор забележио је скок са -0,539 одсто на почетку године на 0,635 процената.

ЈОШ ЈЕДАН СКОК

ЕВРОПСКА централна банка је најавила и даље заоштравање монетарне политике за септембар, када се очекује још израженије повећање референтне каматне стопе уколико средњорочни инфлаторни притисци у зони евра остану непромењени или се чак погоршају. Како у НБС кажу, наставак благог заоштравања монетарних услова очекује се и након септембра, како би се осигурало да се инфлација у средњем року врати на циљ од два процента.

Како у Народној банци Србије кажу, темпо преливања повећања каматних стопа на постојеће кредите у еврима зависиће од динамике усклађивања каматне стопе прописане уговорима о кредиту. На нови план отплате утицаће и вредност главнице, висина каматне стопе, као то када је кредит узет и на који период.

- У мају је просечна каматна стопа на новоодобрене кредите привреди у еврима износила 2,4 процента и није промењена у односу на крај 2021. године - кажу у НБС. - Са друге стране, та стопа за кредите становништву је прошле године била нижа за 0,2 процентна поена и износила је 2,6 одсто.

Чак 45,4 процента потраживања банака од становништва, према последњој статистици из маја, било је у еврима, а мало више од половине 54,4 одсто су дуговања у динарима. Девизно задужење привреде је још веће, чак 76,5 одсто је дуг у еврима, а 23,2 одсто у динарима.

- Учешће кредита у еврима јесте и даље високо, али треба имати у виду да се у последњих 10 година то учешће смањило, односно да су се показатељи динаризације поправили - кажу из Централне банке. - У томе су кључну улогу одиграли макроекономска стабилност и јачање банкарског сектора.

Према подацима из маја, банкама смо за стамбене кредите дуговали 553,1 милијарду динара, односно 4,7 милијарди евра, што чини око 39 процената укупно одобрених кредита становништву. Ти кредити су готово у потпуности индексирани у еврима. Кредитни извештај Удружења банака Србије показује да отплаћујемо укупно 151.771 стамбени кредит.

ДИНАРСКЕ ПОЗАЈМИЦЕ ВЕЋ СКУПЉЕ

КАКО од октобра прошле године НБС умерено заоштрава монетарне услове, и каматне стопе на динарске кредите бележе раст. Просечна камата на новоодобрене динарске позајмице виша је за 0,4 процентна поена него лане и износи 3,6 одсто,а за становништво за 0,7 процентних поена и износи 9 одсто.

- Када је реч о трошковима отплате раније узетих кредита у евро-знаку, доћи ће до промене само код оних кредита који су одобрени по варијабилној каматној стопи, док у случају кредита одобрених по фиксној каматној стопи, којих је око 22 одсто, неће доћи до промене ануитета - објашњавају у НБС. - Ипак, не треба очекивати значајније повећање рата. Такође, с обзиром на повољну макроекономску перспективу Србије и очуван кредитни рејтинг, повећање каматних стопа са тржишта новца у зони евра не мора у потпуности да се прелије на раст каматних стопа на нове кредите у евро-знаку на домаћем тржишту.

Како наши саговорници напомињу, у условима високе конкуренције банака на домаћем тржишту, могуће је очекивати да део повећања трошкова извора финансирања банке компензују снижењем својих маржи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕДВЕДЕВ БРУТАЛНО ЗАПРЕТИО УКРАЈИНИ, ФРАНЦУСКОЈ И БРИТАНИЈИ: Русија би морала одговорити нуклеарним ударом

МЕДВЕДЕВ БРУТАЛНО ЗАПРЕТИО УКРАЈИНИ, ФРАНЦУСКОЈ И БРИТАНИЈИ: Русија би морала одговорити нуклеарним ударом

ЗАМЕНИК председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев запретио је да би Русија могла употребити тактичко нуклеарно оружје против Украјине, Француске и Уједињеног Краљевства уколико би Париз и Лондон Кијеву пружили нуклеарну технологију.

24. 02. 2026. у 13:45

ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом

ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом

БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.

16. 02. 2026. у 15:09

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

ИЗБОЛА МУЖА ЈЕР ЈЕ ПСОВАО ТЕЛЕВИЗОР! Лекари хитне помоћи нису могли да верују шта се десило