АГРАРУ НАЈВЕЋА ПОДРШКА: Држава намерава да потроши 143,6 милијарди на субвенције
ПРЕД посланицима ће се ускоро наћи план трошкова Србије у наредној години. Према предлогу, који је недавно усвојила Влада Србије, на субвецније ће се потрошити 143,6, а на робу и услуге непуних 160 милијарди динара. Отплата камата и кредита коштаће нас 116,2, дотације за пензије, здравствену и социјалну заштиту - 214, док ће градови, општине и покрајине добити 102 милијарде динара.
Фото: Приватна архива
Убедљиво највеће субвенције су одвојене за пољопривреднике - укупно 50,6 милијарди динара. Министарство привреде ће и наредне године подржвати инвеститоре. Одвојена су средства за измирење обавеза које Србија има према уговорима са инвеститорима. За те намене наредне године може да се потроши 20 милијарди динара. Још 2,7 милијарди динара су намењене осталим субвенцијма у привреди.
Буџет ће са непуних 20 милијарди динара помоћи друмски саобраћај, са 17,7 милијарди железнички, а са 2,13 милијарде и ваздушни. Субвенционисаће се и енергетика са 6,46 милијарди динара, култура са 1,7, наука и образовање са 3,2, а туризам са једном милијардом динара.
Порески приходи ће се наплатити у укупном износу од 1.317,9 милијарди динара. Потрошња би требало наредне године Србији да донесе укупно 684,1 милијарду динара, што представља номинално повећање од 4,6 одсто у односу на износ пореза на додату вредност који је предвиђен у 2021. години. Скоро сваки други динар у српском буџету стиже управо од њега. Учешће ПДВ у структури укупних прихода, у 2022. години, расте и износи 45,1 одсто. Укупна домаћа компонента ПДВ процењена је у износу 72,3 милијарди динара, док је ПДВ из увоза пројектован у износу од 611,8 милијарди динара.
ПЛАНИРАНИ ЗАЈМОВИ
ПОТРЕБНА средства за финансирање буџетског дефицита, набавку финансијске имовине и отплату главнице по основу дугова домаћим и страним зајмодавцима за директне и индиректне обавезе Републике Србије износе укупно 624,7 милијарди динара. динара. Обезбедиће се из зајмова домаћих и међународних комерцијалних и мултилатералних финансијских институција и иностраних влада, као и из специјалних права вучења одобрених Републици Србији одлуком Одбора гувернера Међународног монетарног фонда.
Држава од пореза на доходак очекује 87,7 милијарди динара, што је 8,1 одсто више у односу на процењени износ у овој години. Порез на добит правних лица пројектован је у износу од 132 милијарди динара и смањен је за 11 милијарди динара у односу на 2021. годину.
Од акциза се очекује укупно 337,6 милијарди динара при чему се на акцизе на нафтне деривате односи 186,5 милијарди, акцизе на дуванске производе 114,5 милијарди, акцизе на кафу и алкохол доносе 18,1 милијарди, акцизе на електричну енергију 18,5 милијарди динара. Пројектовани раст прихода од акциза у односу на 2021. годину је 2,6 одсто. Приходи од царина у 2022. години пројектовани су у износу од 63,1 милијарди динара што представља раст од 7,1 одсто.
У 2022. години предвиђено је 23 милијарде динара ванредних непореских прихода, од чега 10,5 милијарди би требало да обезбеде јавна и државна предузећа - по основу добити и дивиденди.
ГАРАНЦИЈЕ
ДРАЖАВА наредне године може да изда гаранције до износа од 146,6 милијарди динара. Гаронтоваће за кредите "Србија Карго", "Србија Воза", "Електродистрибуције Србије", "Електромрежа Србије", "Србијагаса", "Електропривреде Србије"...
Препоручујемо
МЕДВЕДЕВ БРУТАЛНО ЗАПРЕТИО УКРАЈИНИ, ФРАНЦУСКОЈ И БРИТАНИЈИ: Русија би морала одговорити нуклеарним ударом
ЗАМЕНИК председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев запретио је да би Русија могла употребити тактичко нуклеарно оружје против Украјине, Француске и Уједињеног Краљевства уколико би Париз и Лондон Кијеву пружили нуклеарну технологију.
24. 02. 2026. у 13:45
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)