ПЛАТЕ БРЖЕ ОД ПРИВРЕДЕ: Држава наредних година очекује веће приходе од пореза на добит, али зато мање од акциза
ДРЖАВА наредних година очекује мање јавне приходе, када се мере у односу на бруто домаћи производ.
Фото Танјуг
Очекује се да ће они ове године чинити 41,8 одсто БДП, а на истеку 2024. године - 40,6 одсто. Истовремено се предвиђа да ће БДП расти, и то шест одсто ове и по четири одсто наредне три године.
Како се види из Фискалне стратегије, највећи пад се очекује од пореза - 0,7 одсто. Надлежни верују да ће порасти једино приход од пореза на добит правних лица. Овај намет би са садашњих 1,8 одсто БДП, могао да достигне 2,1 одсто. Са друге стране, акцизе ће пасти са 5,4 на 4,9 одсто БДП.
И Фискални савет верује да средњорочне пројекције јавних прихода генерално одговарају очекиваним макроекономским кретањима.
- Приближно половина овог смањења последица је враћања пореских прихода на структурне нивое након економске кризе - оцењује Фискални савет.
- Наиме, у овој години очекује се виша наплата прихода услед пренетих пореских обавеза, и то за око 0,6 одсто БДП, док се, с друге стране, због пада привредне активности предвиђа да ће порез на добит ове године бити нижи од својих уобичајених нивоа. Други део смањења пореских прихода резултат је очекиваних макроекономских трендова, споријег раста приватне потрошње, стабилне потрошње нафтних деривата, смањења прихода од акциза, ПДВ и осталих пореских прихода.
Пројекције прихода од пореза на доходак и доприноса претпостављају бржи раст масе зарада од БДП, што је, имајући у виду постојеће трендове на тржишту рада, највероватније оствариво, процењује Фискални савет. Након што се средњорочне фискалне пројекције прилагоде за једнократне наплате пренетих пореских обавеза из 2020. године, долази се до тога да Министарство предвиђа међугодишњи раст масе зарада у просеку од око осам одсто у наредне три године.
Фото Танјуг
Очекује се и да ће акцизе смањити учешће у БДП за око пола процента. Има се на уму да се тржиште дуванских производа смањује око три одсто годишње, премда намети на њих расту.
- За разлику од дуванских производа, ситуација на тржишту нафтних деривата је знатно мање промењива - стоји у стратегији.
- Боља контрола и ефекти маркирања нафтних деривата смањили су могућност и исплативост нелегалних активности. У наредним годинама, услед опрезности, није претпостављен наставак раста потрошње нафтних деривата, иако се може очекивати да ће убрзање економске активности допринети расту потрошње.
ВАНРЕДНЕ УПЛАТЕ, ДИВИДЕНДЕ...
НАДЛЕЖНИ очекују да ће пасти учешће непореских прихода - са 4,6 одсто у 2020. на 3,5 одсто у 2024. години. Искључују се из базе сви прихода који се не сматрају трајним. То се првенствено односи на једнократне, у одређеној мери неизвесне приходе - ванредне уплате добити јавних предузећа и агенција, дивиденде, приходи по основу наплаћених потраживања...
Препоручујемо
ДАЉЕ РУКЕ ОД ГРЕНЛАНДА! СВЕ ГОРИ У ЕВРОПИ НАКОН ОТМИЦЕ МАДУРА: Реакције европских лидера разбеснеће Трампа
САД су у суботу у војној акцији у Каракасу отеле председника Венецуеле Николаса Мадура и његову супругу Силију Флорес, који су спроведени у Градску притворску јединицу у Њујорку, где ће им се судити по оптужници за кријумчарење наркотика. Пратимо уживо најновији развој догађаја након драматичне америчке операције у Венецуели.
05. 01. 2026. у 08:27 >> 13:58
МАДУРО СЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ОБРАТИО АМЕРИЧКИМ АГЕНТИМА: Погледајте шта им је рекао (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК Венецуеле Николас Мадуро је хеликоптером стигао на Менхетн, након чега је конвојем пребачен у Притворски центар (МДЦ) у Бруклину, озлоглашени затвор описан као „одвратан“ са „застрашујућим“ условима. Тамо су остали певач Р. Кели, Гислејн Максвел и Сем Банкман-Фрид.
04. 01. 2026. у 08:58
У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије
У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.
03. 01. 2026. у 18:47
Коментари (0)