СВАКИ "КЛИК" ЗА БАНКАРЕ КЕШ: Многи клијенти негодују после масовног увођења провизија на плаћање банкарских онлајн услуга

ЕЛЕКТРОНСКО и мобилно банкарство, које је у старту промовисано као бесплатно - одавно то није. Иако се многи клијенти питају шта је заправо трошак банака када су у питању онлајн трансакције, други их нису ни свесни, свако плаћање на "клик" им избије из џепа од девет до 15 динара.

Фото Shutterstock

Приликом отварања својих електронских налога и мобилних апликација, грађани су били обавештени да на те трансакције банке неће урачунавати провизију. Полако, без помпе, готово неприметно, финансијске установе су почеле да се "уграђују" по сваком налогу, у зависности од суме, као и броја трансакција у току месеца. И све то упоредо са све већим бројем онлајн трансакција. Судећи по коментарима незадовољних клијената, банкари нису хтели да испусте још једну "златну коку", у све већој дигитализацији плаћања.

Према подацима НБС за осам година, од 2012. до 2020. године, плаћање електронским банкарством порасло је више него двоструко, а мобилним вртоглавих 80 пута!

- Број платних трансакција које грађани и привреда обављају употребом електронског и мобилног банкарства је у сталном порасту - кажу у Народној банци Србије. - Тако су у 2012. грађани и привреда 72.802.538 пута платили употребом електронског банкарства, а 466.258 платних трансакција су обавили преко мобилног банкарства. Лане је обављено знатно више трансакција електронског банкарства - 143.414.962, а мобилног банкарства - 37.809.125.

Према последњим расположивим подацима за ову годину, у прва три месеца већ је догурано до 35.902.177 платних трансакција употребом електронског банкарства и 12.161.666 плаћања мобилним банкарством. Из године у годину расте вредност платних трансакција. Тако је 2012. преко е-банкарства "обрнуто" 12.089 милијарди динара, што је више од 100 милијарди евра. Прошле године бројке су порасле на 22.386. милијарди динара за е-банкинг и 519 милијарди динара за м-банкинг.

Колике су накнаде зависи од рачуна, пакета, али и од ценовне политике банака. Док поједине дозвољавају известан број бесплатних трансакција, најчешће до 20 месечно, друге за сваку наплаћују 15, 20, 30 или чак 60 динара, а за суме изнад 300.000 динара и до 150 динара. Код већине банака ова услуга је бесплатна уколико се трансакција обавља интерно, унутар банке, са рачуна на рачун.

Изговори са којима су у старту клијенти наговарани да пређу на електронско банкарство су да ће им бити лакше јер неће чекати пред шалтерима. На крају је испало да су банке смањиле број запослених, а таксе пребациле и "на клик".

Приликом отварања својих електронских налога и мобилних апликација, грађани су били обавештени да на те трансакције банке неће урачунавати провизију. Полако, без помпе, готово неприметно, финансијске установе су почеле да се "уграђују" по сваком налогу, у зависности од суме, као и броја трансакција у току месеца. И све то упоредо са све већим бројем онлајн трансакција. Судећи по коментарима незадовољних клијената, банкари нису хтели да испусте још једну "златну коку", у све већој дигитализацији плаћања.

Према подацима НБС за осам година, од 2012. до 2020. године, плаћање електронским банкарством порасло је више него двоструко, а мобилним вртоглавих 80 пута!

- Број платних трансакција које грађани и привреда обављају употребом електронског и мобилног банкарства је у сталном порасту - кажу у Народној банци Србије. - Тако су у 2012. грађани и привреда 72.802.538 пута платили употребом електронског банкарства, а 466.258 платних трансакција су обавили преко мобилног банкарства. Лане је обављено знатно више трансакција електронског банкарства - 143.414.962, а мобилног банкарства - 37.809.125.

Према последњим расположивим подацима за ову годину, у прва три месеца већ је догурано до 35.902.177 платних трансакција употребом електронског банкарства и 12.161.666 плаћања мобилним банкарством. Из године у годину расте вредност платних трансакција. Тако је 2012. преко е-банкарства "обрнуто" 12.089 милијарди динара, што је више од 100 милијарди евра. Прошле године бројке су порасле на 22.386. милијарди динара за е-банкинг и 519 милијарди динара за м-банкинг.

Колике су накнаде зависи од рачуна, пакета, али и од ценовне политике банака. Док поједине дозвољавају известан број бесплатних трансакција, најчешће до 20 месечно, друге за сваку наплаћују 15, 20, 30 или чак 60 динара, а за суме изнад 300.000 динара и до 150 динара. Код већине банака ова услуга је бесплатна уколико се трансакција обавља интерно, унутар банке, са рачуна на рачун.

Изговори са којима су у старту клијенти наговарани да пређу на електронско банкарство су да ће им бити лакше јер неће чекати пред шалтерима. На крају је испало да су банке смањиле број запослених, а таксе пребациле и "на клик".

МНОГО ВИШЕ НАЛОГА

О ЗНАТНО већој употреби овог банкарства прошле у односу на 2012. говори и податак о броју корисника услуга интернет и мобилног плаћања - кажу у НБС. - Тако је на крају 2012. године 875.420 клијената имало уговорену услугу електронског банкарства, а 2020. године 3.156.041 што представља повећање од 3,6 пута.

О ЗНАТНО већој употреби овог банкарства прошле у односу на 2012. говори и податак о броју корисника услуга интернет и мобилног плаћања - кажу у НБС. - Тако је на крају 2012. године 875.420 клијената имало уговорену услугу електронског банкарства, а 2020. године 3.156.041 што представља повећање од 3,6 пута.

Препоручујемо

Економија

0 0

ОПАСНА ЗАРАЗА У ОБРЕНОВЦУ: Појавила се свињска куга, надлежни упозоравају на опрез

16. 07. 2026. у 13:49

Економија

0 1

КАКО ДА УШТЕЂЕВИНА ПОСТАНЕ ВАШ МЕСЕЧНИ ИЗВОР ПРИХОДА? АЛТА банка представља штедњу уз камату до 4,05 одсто НКС

16. 07. 2026. у 12:35

Економија

0 1

ЂЕДОВИЋ У БУКУРЕШТУ ПОТПИСАЛА МЕМОРАНДУМ: Ђердап 3 има потенцијал да буде највећа реверзибилна хидроелектрана у југоисточној Европи

16. 07. 2026. у 08:21

Пољопривреда

0 3

И ОД ВИШКА БОЛИ ГЛАВА: Богат род воћа ове сезоне мучи произвођаче

15. 07. 2026. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације