ТРАЖИЋЕ ПОМОЋ ЗА НАЈУГРОЖЕНИЈЕ: Привредна комора Србије и у 2021. години пред надлежне износи низ захтева

ПРИВРЕДНА комора Србије у 2021. години, када су у питању иницијативе у корист привреде, заложиће се за даље одлагање пореза и доприноса за најосетљивије компаније, оне које остварују до 120 милиона динара годишњег прихода. Предлаже се рефундација дела трошкова за запослене којима током ванредних околности буде скраћено радно време, као и смањење ПДВ-а на храну и пиће хотелијерима и угоститељима са 20 на 10 процената.

Зграда Привредне коморе

Неопходан је наставак кредитирања привреде, посебно малих и средњих предузећа, по повољним условима у оквиру гарантне шеме, успостављање издавања јединствене радне и боравишне дозволе за раднике из региона, који улазе у Србију због радног ангажмана, као и додатна подршка за компаније у области путничког саобраћаја.

На предлог привреде, у 2020. покренуто је укупно 138 иницијатива из свих сектора, а позитивно је решено њих 68. Мењани су законски и подзаконских акти. Највећи проценат прихваћених предлога забележен је од почетка пандемије и ванредних околности, када су од 65 иницијатива прихваћене 42, са циљем убрзања промета роба, очувања трговинских токова, обезбеђивања редовног снабдевања становништва, ограничавања цена основних животних намирница, повећања капацитета производње дезинфекционих и средстава за личну хигијену, али и омогућавања извоза робе спремне за инотржишта.

- ПКС је помогла у стабилизацији ланца снабдевања, увозу дефицитарних лекова и медицинске опреме, информисању привредника о свим актуелностима, новим правилима понашања - наводи Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС. - Већина предлога које смо упутили Влади је прихваћена и ушла је у програм економских мера подршке. Ту пре свега мислимо на исплате минималних зарада, одлагања дела пореза и доприноса, повољније услове финансирања ликвидности и инвестиционе активности компанија - кроз гарантну шему коју је Влада уговорила са пословним банкама. Наравно, не треба заборавити ни мораторијум НБС за отплате кредитних обавеза, као и смањење референтне каматне стопе, али и додатну подршку за хотелијере.

Међу усвојеним иницијативама по ефекту се истичу укидање царина на увоз основних сировина, пре свега због остварених уштеда у износу од око милион евра за кондиторску индустрију, произвођаче сладоледа, дечје хране, воћних сокова и безалкохолних пића. То је остварено кроз укидање или снижавање царина на увоз основних сировина које се не производе у земљи (какао у зрну, млеко у праху, маслац, воћни концентрат), а процена уштеда у 2019. години је била око 700.000 евра. За млинско-пекарску индустрију донете су интервентне мере за бесцарински увоз меркантилне пшенице до априла због појаве ДОН токсина у домаћој сировини, без којег производња не би била могућа.

Веома конкретан, мерљиви допринос за индустрију има и иницијатива за несметан увоз опреме, без царина. Смањени су административни трошкови компанија, машине и опрема за производњу које су чекале у царинским складиштима су увезене и заустављено је нагомилавање трошкова лежарине робе у царинским складиштима.

На предлог привреде, поједностављена је процедура за прераду и обраду дувана, оцену усаглашености медицинских средстава, допуњени су услови за давање у закуп пољопривредног земљишта за гајење пољопривредних култура за исхрану животиња. На захтев ПКС, прерасподељене су и постојеће квоте за увоз вина из Европске уније, због поремећаја на тржишту вина у 2020. години, јер је годишња царинска квота за увоз вина искоришћена већ у јулу, са већинским учешћем само једног увозника. Укупна царинска квота, захваљујући промени прописа, дели се на кварталне у висини од 625.000 литара, а максимална количина коју може да увезе једно предузеће у оквиру сваког од прва три квартала износи 15% од кварталне квоте.

ИКТ СЕКТОР ПОВЕЋАО СУФИЦИТ

ИНФОРМАЦИОНЕ и телекомуникационе технологије ове године додатно су повећале суфицит у размени са иностранством. Поједине гране привреде су показале изразиту флексибилност, повећале своје производне капацитете, како за домаће тржиште тако и за извоз, или су преоријентисале производне линије. Циљ преоријентације био је да се смање губици, али то у већини случајева не замењује основну делатност.

ПРЕРАЂИВАЧИ НОСЕ РАЗВОЈ

ПАНДЕМИЈОМ су убедљиво највише погођени туризам, угоститељство и путнички саобраћај, тако да додатне мере подршке у првом реду треба да буду усмерене на те гране привређивања. Прерађивачка индустрија на укупном нивоу остала је готово непромењена у односу на прошлу годину, изузев појединих делатности које су знатно смањене, као што су производња моторних возила, текстила, коже и обуће, основних метала, и друго.

- Носилац привредног развоја Србије је прерађивачка индустрија и у том погледу је врло битно што су металска, хемијска и прехрамбена индустрија релативно добро поднели ову кризу - каже Бојан Станић. - Добро се држи и грађевинска индустрија, која је прошле године у односу на 2018. годину порасла за око 40 одсто. Очекујемо да и у наредној години ове делатности буду носиоци економског раста.

Препоручујемо

Предузетник

0 1

КУПЦИМА ДОКАЗ, А КОМПАНИЈАМА АДУТ: За непуна четири месеца више од 450 производа стекло право на жиг "Чуваркућа"

30. 12. 2020. у 15:41

Предузетник

0 0

ГОДИНА ЗА ОПОРАВАК ПРИВРЕДЕ: Министарство привреде и Развојна агенција Србије припремили низ програма

30. 12. 2020. у 10:38

Економија

0 5

ОДЛОЖЕНИ ПОРЕЗИ НА 24 РАТЕ: Влада усвојила Уредбу о измирењу обавеза на исплаћене минималце

29. 12. 2020. у 07:13

Економија

0 0

ТРИ МИНИМАЛЦА КАД ЈЕ ПРИНУДНИ: Удружење пословних жена предлаже Влади да помогне егзистенцијално угроженима

10. 12. 2020. у 09:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације