Зелене обвезнице предуслов енергетске транзиције

ЗА енергетску транзицију Србије потребно је више од 20 милијарди евра у овом тренутку и тај новац не може доћи само из државног буџета, нити може бити стимулисан од комерцијалних банака или страних фондова, него се морају пронаћи нови модели финансирања, као што су зелене обвезнице, истакао је Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије.

Фото: ПКС

Он је уочи друге регионалне конференције Look up на Копаонику указао да је Србија због последица климатских промена имала директан губитак од скоро осам милијарди евра од 2000. године. Како је рекао, приватни капитал треба да буде мотивисан да прикупи новац, посебно за важне инфраструктурне пројекте.

- Морам да подсетим да ми данас не рециклирамо ни фармацеутски, ни текстилни отпад, нити батерије. То је велика шанса за нове инвестиције за оно што се зове зелена радна места - казао је Митровић.

Отварајући конференцију, министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић истакла је да је дефинисано седам основних циљева, који покривају област зелене транзиције.

Циљеви су повећање наводњаваних површина, управљање земљиштем и пошумљавање, субвенције пољопривредницма на путу ка зеленој транзицији, изградња пречистача отпадних вода и канализационе мреже, усаглашавање регулативе са захтевима ЕУ, континуиран развој органске производње, као и даље унапредјење заштите биљака.

Грчки економиста, некадашњи министар финансија те земље Јанис Варуфакис истакао је да у Европи имамо Европску инвестициону банку која је шест пута већа од Светске банке, али и даље није довољно велика да плати зелену транзицију.

Ми смо тада предложили да када већ Европска централна банка штампа новац, зашто не бисмо направили сарадњу између  ЕИБ и ЕЦБ. Ако морате да потрошите стотине милиона евра годишње на зелену транзицију зашто ЕИБ не изда такву обвезницу. Једино што вам треба да се оне распродају као колачи је било саопштење ЕЦБ да ако су поврати на обвезнице преко 0,5 одсто онда ће их ЕЦБ аутоматски купити, истиче Варуфакис и додаје да би на овај начин ЕУ имала "касицу прасицу" од 400, 500 милиона евра годишње за разне зелене пројекте.

Самостални саветник, стручњак за заштиту животне средине и бивши помоћник министра за заштиту животне средине у Хрватској Виктор Симончић изјавио је данас да зелену агенду ЕУ сматра врло корисном, али да она мора да буде прилагодјена локалним условима.

Међу истакнутим говорницима првог дана конференције били су и грчки економиста и бивши министар финансија Јанис Варуфакис, а очекује се и учешће министра спољних послова и трговине Мадјарске Петера Сијарта.

Учесници панела током форума биће ресорни министри Владе Србије, професори факултета Универзитета у Београду, представници струковних организација и удружења, великих енергетских компанија, експерти Народне банке Србије, Централне банке Северне Македоније, стручњаци за заштиту животне средине и енергетику из Мадјарске, Хрватске, Федерације БИХ, као и менаџери великих компанија из земаља Западног Балкана.

У фокусу овогодишње конференције су актуелни изазови у области енергетике и екологије о којима ће, на шест панела, дискутовати више од 30 панелиста.

Главне теме су одрживост, декарбонизација енергетског сектора, отпорност на климатске промене, циркуларна економија, зелени бизниси и финансирање зелених бизниса, опстанак микро, малих и средњих предузећа у ланцу добављача на конкурентном европском тржишту.

Дводневна "Look up" конференција одржава се 6. и 7 . децембра у Хотелу Горски на Копаонику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације