ЗДРАВО ЗЕМЉИШТЕ, ДОБРО ЗДРАВЉЕ: Ево како микроорганизми из земље могу утицати на здравље људи

ЗДРАВО земљиште није важно само за производњу хране и очување природе. Научна истраживања показују да контакт са разноврсним микроорганизмима из земљишта и биљака може утицати на људски микробиом и процесе који учествују у регулисању имунског система.

Фото: Volodymyr Tverdokhlib / Alamy / Profimedia

Савремени начин живота, нарочито у градовима, знатно је смањио свакодневни контакт људи са природним окружењем. Велики део времена проводимо у затвореним просторима, док асфалтиране површине, мањак зеленила и промењене животне навике ограничавају изложеност микроорганизмима из земље, биљака и других делова природе.

Према такозваној хипотези биодиверзитета, смањени контакт са разноврсним микроорганизмима из природног окружења могао би бити један од фактора који утичу на састав људског микробиома и регулисање имунског система. Ипак, истраживања у овој области још трају, па се контакт са земљом не може представљати као лек или поуздан начин спречавања одређених болести.

Шумско земљиште у двориштима вртића

Један од запаженијих европских експеримената спроведен је у градским вртићима у Финској. Истраживачи су поједина дворишта, која су претходно углавном била прекривена шљунком и бетоном, обогатили шумским земљиштем, травом, бусењем и биљкама. Деца су се током боравка напољу играла на овим површинама и учествовала у гајењу биљака.

После само четири недеље код деце која су боравила у озелењеним двориштима забележена је већа разноврсност микроорганизама на кожи, као и промене појединих показатеља повезаних са регулисањем имунског система. Њихов цревни микробиом постао је сличнији микробиому деце која су свакодневно боравила у природном, шумском окружењу.

Аутори истраживања, објављеног у научном часопису Science Advances, навели су да је то био први оглед на људима у којем је мењана биолошка разноврсност градског окружења како би се испитао њен утицај на микробиом и имунолошке процесе.

Ефекти забележени и током кућног баштованства

Фински научници су касније испитивали и да ли се изложеност природним микроорганизмима може повећати током баштованства у затвореном простору.

У истраживању Универзитета у Хелсинкију, Института за природне ресурсе Финске и Универзитета у Тампереу, учесници су месец дана гајили биљке користећи супстрат богат микроорганизмима, направљен тако да подсећа на шумско земљиште.

Након месец дана код њих је забележена већа разноврсност бактерија на кожи, као и виши нивои појединих противупалних молекула у крви. Такве промене нису пронађене у контролној групи, која је користила микробиолошки сиромашнији супстрат.

Истраживање је било плацебо контролисано и двоструко слепо, али аутори наглашавају да су потребне додатне студије како би се утврдило колико дуго ове промене трају и какав је њихов стварни значај за здравље.

Земљиште није „природни антидепресив“

У медијима и на друштвеним мрежама често се појављују тврдње да поједине бактерије из земљишта, нарочито Mycobacterium vaccae, делују као природни антидепресиви и непосредно повећавају ниво серотонина код људи.

Међутим, постојећи научни докази нису довољни да би се тврдило да нека бактерија из земљишта лечи депресију, анксиозност или стрес код људи. Велики део ових претпоставки заснива се на лабораторијским истраживањима и огледима на животињама, чији се резултати не могу аутоматски применити на људе.

Досадашња истраживања поузданије указују на повезаност између изложености разноврсним микроорганизмима из природе, промена људског микробиома и појединих имунолошких показатеља. То није исто што и доказ да микроорганизми из земљишта спречавају или лече одређене болести.

Баштованство, ипак, може допринети бољем расположењу и смањењу стреса и из других разлога. Оно подразумева физичку активност, боравак на отвореном, контакт са зеленилом и одвајање од свакодневних обавеза.

Важна је безбедност земљишта

Резултати истраживања не значе да је сваки контакт са земљом аутоматски користан. Земљиште може садржати и патогене микроорганизме, остатке пестицида, тешке метале и друге загађујуће материје.

Због тога је важно да се за гајење хране, баштованство и игру деце користи незагађено и здравствено безбедно земљиште, као и да се после рада оперу руке, нарочито пре припремања и конзумирања хране.

Стратегија Европске уније за земљиште до 2030. године наглашава да су здрава земљишта важна за производњу хране, биодиверзитет, отпорност на климатске промене и добробит људи. Европска комисија такође наводи да биодиверзитет и контакт са природом могу допринети физичком и менталном благостању.

Досадашњи резултати пружају још један разлог за очување здравог земљишта и доступних зелених површина. Микроорганизми у земљишту представљају основу бројних процеса у природи, а њихова разноврсност могла би бити једна од веза између здравља животне средине и здравља људи.

(Agronews)

Препоручујемо

Пољопривреда

0 0

СРБИЈА ИЗМЕЂУ ШЉИВЕ И СМОКВЕ: Драматичан преокрет за српске воћаре, ево како клима мења навике

11. 07. 2026. у 14:49

Пољопривреда

0 0

ПШЕНИЦА И ДАЉЕ ДОМИНАНТНА: Купци подигли цену кукуруза

11. 07. 2026. у 10:24

Пољопривреда

0 0

ПРИНОСИ И 40 ТОНА ПО ХЕКТАРУ: Ово поврће доноси добру зараду

10. 07. 2026. у 17:35

Пољопривреда

0 0

АЛАРМ ЗБОГ АФРИЧКЕ КУГЕ: Вирус стигао на велике фарме у Србији, уведене хитне мере!

10. 07. 2026. у 15:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације