"ВРЛИНЕ И МАНЕ" СРПСКЕ МАЛИНЕ: Најбоља је на свету, али "шкрипи" једна ствар

СРПСКА малина и даље важи за једну од најквалитетнијих на свету. Захваљујући повољним климатским условима, плодном земљишту и традиционалним сортама као што су виламет и микер, наши плодови препознатљиви су по ароми, чврстини и боји.

Фото: Депосит/ ромродинка

Ипак, иза тог квалитета крије се све мања производња, недостатак сертификованог садног материјала и бројни проблеми који последњих година прате произвођаче.

Стручњак Института за воћарство у Чачку др Александар Лепосављевић истиче да Србија и даље има потенцијал да поново заузме водећу позицију на светском тржишту, али само ако се реше кључни проблеми у производњи.

- Ариље је највише урадило на увођењу стандарда и унапређењу производње, али је Ивањица некада била највеће производно подручје. Данас су површине под малином значајно мање него што показује званична статистика, јер су многи произвођачи искрчили засаде због нестабилних цена, недостатка радне снаге и проблема са садним материјалом - каже Лепосављевић.

Према његовим проценама, стварне производне површине данас су приближно трећина некадашњих.

Један од највећих проблема је недостатак квалитетних, сертификованих садница. Институт за воћарство у Чачку још 2005. године започео је њихову производњу по строгим међународним стандардима, али су капацитети недовољни да подмире потребе домаћег тржишта. Због тога су многи произвођачи били принуђени да купују увозни садни материјал, што је у појединим случајевима донело озбиљне проблеме.

- Последњих година у Србију је стигао и мутирани садни материјал из Пољске. Произвођачи су наручивали једну сорту, а добијали другу. Засади су изгледали одлично, али није било рода или су се плодови распадали у руци - упозорава Лепосављевић.

Како изгледа засад који се сматра примером добре праксе, показује домаћинство Милорада Мичића из Будожеље код Ивањице. Он је саднице набавио управо из чачанског Института. Малину гаји од 1985. године, али је нови засад подигао пре три године. Прошле сезоне остварио је принос од чак 210 килограма по ару.

- Увек сам био за то да имамо мању површину коју породица може сама да одради. Боље је имати висок принос и квалитет него велике површине са слабим резултатима - каже Мичић.

Стручњаци оцењују да је стање у већини малињака ове године боље него претходних сезона. Плод је квалитетнији, а процене су да је квалитет чак 30 до 40 одсто бољи него лане.

Ипак, високе температуре могле би да скрате бербу.

- Берба ће ове године трајати краће јер високе температуре убрзавају сазревање. То може да утиче на укупне количине, али је квалитет за сада изузетно добар - истиче Лепосављевић.

Још један велики изазов је наводњавање. Мали број произвођача има системе за заливање, а још мањи број правилно користи орошавање које током екстремних температура може значајно да сачува засаде.

- Орошавање се укључује управо када су највеће врућине. Многима то звучи нелогично, али управо тако се снижава температура биљке и чува њена кондиција - објашњава Лепосављевић.

Када је реч о цени, произвођачи су опрезни. Прве понуде за овогодишњи род крећу се око 400 динара по килограму, али стручњаци сматрају да би квалитет српске малине требало да донесе и бољу зараду. Разлог је што на светском тржишту недостаје врхунска малина. Пољска производи велике количине, али њен квалитет, како истичу стручњаци, није на нивоу српског. Истовремено, Чиле је ове године имао проблеме са штеточинама и враћањем појединих испорука са захтевних тржишта.

- Најквалитетнија малина је дефицитарна и ту Србија има највећу шансу. Не морамо да будемо највећи произвођач ако можемо да будемо најбољи и да своју робу продајемо најплатежнијим купцима - наглашава Лепосављевић.

Парадоксално, док је српска малина један од најцењенијих извозних производа, домаћи потрошачи је једу веома мало.

- Наши купци у иностранству често боље знају колико је малина вредна него ми сами. Она није само храна, већ и лек и требало би да се много више налази на нашим трпезама - додаје он.

С друге стране, постоје и примери где је лош садни материјал направио огромне губитке. Произвођач Јеремија Кушић изгубио је практично цео засад због болести кореновог система. После неколико добрих година, биљке су почеле масовно да се суше, а процењена штета достигла је готово два милиона динара.

Према оцени стручњака, на таквој парцели није препоручљиво поново садити малину најмање две до три године, јер патоген остаје у земљишту. Ипак, упркос свим проблемима, многи произвођачи не одустају. За Милету Арапића из околине Ивањице малина није основни посао, већ важан додатни извор прихода.

- Не живим само од малине, али она сваке године донесе неколико хиљада евра и зато вреди радити. Најважније је да на крају сви у ланцу буду задовољни, и произвођач и откупљивач - каже Арапић.

(РТС)

Препоручујемо

Пољопривреда

0 0

ЦЕНЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА СТАБИЛНЕ: Ево где је земља најјефтинија, а где најскупља

29. 06. 2026. у 12:47

Пољопривреда

0 0

ЧАЧАК УЗ ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ: Јавни конкурс за подстицајна средстава у пољопривреди од 3. јула

29. 06. 2026. у 12:28

Економија

0 0

УСЛУГА "ПЕНЗИЈА УНАПРЕД": Како пензионери могу подићи новац када им је хитно потребан

29. 06. 2026. у 11:12

Економија

0 0

ТРГОВЦИ О ОВОМЕ ВЕШТО ЋУТЕ: Ако ово не знате лако ћете постати жртва преваре

29. 06. 2026. у 10:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације