ЗАЧИН ЗА КОЈИ КАЖУ ДА ЈЕ "ВРЕДНИЈИ ОД ЗЛАТА": Да ли шафран доноси зараду?

У ДОМАЋЕМ аграрном и бизнис дискурсу поново се појављује добро познат образац: нова биљка која обећава високу зараду, мали простор за узгој и “лако богаћење”.

ЗАЧИН ЗА КОЈИ КАЖУ ДА ЈЕ ВРЕДНИЈИ ОД ЗЛАТА: Да ли шафран доноси зараду?

Фото: GOUPI CHRISTIAN / robertharding / Profimedia

Овог пута у фокусу је шафран - зачин који се често описује као „вреднији од злата“, уз наглашавање да грам на тржишту може достићи изузетно високе цене, како наводи БизПортал.

Међутим, иза таквих прича, према искуству претходних „пољопривредних боом“ култура, често се крије много комплекснија реалност.

Како се рађа „пољопривредна златна грозница“

У последњој деценији, тржиште је већ пролазило кроз сличне циклусе - паулонија као “дрво будућности”, аронија као “супервоће без ризика”, гоџи бобице као “глобални хит”, лаванда као “сигуран бизнис на малој површини”.

Свака од ових култура у једном тренутку је представљана као једноставан пут до профита. И свака је, у пракси, показала исто - профит зависи од тржишта, откупа, пласмана и обима, а не од тренутног хајпа.

Шафран - реално веома вредан, али далеко од „лаке зараде“

Шафран јесте један од најскупљих зачина на свету, али разлог за то није „магична профитабилност“, већ екстремно сложен процес производње, на првом месту ручна берба цветова у кратком периоду цветања, за коју се истиче да највише утиче на вредност производа. Ту је и изузетно мали принос по биљци што ствара потребу за великим бројем цветова за минималну количину зачина, уз захтевну обраду и сушење.

Другим речима, висока цена је директно последица високог рада и ниске ефикасности производње, а не аутоматске зараде.

Где настаје проблем - маркетинг „брзе зараде“

Као и код претходних „чудесних биљака“, шафран се често у јавности представља кроз потенцијалну цену по граму, хипотетичку зараду по хектару и екстремне сценарије без тржишног контекста.

Оно што се ређе помиње су почетни трошкови и потребно знање, приступ тржишту и купцима, реална потражња у континенталним условима, као и дугорочност пласмана. 

У том смислу, шафран лако улази у исту категорију као ранији слични пољопривредни циклуси.

Кључно питање: производња или очекивање брзог профита?

Суштина није у томе да шафран није исплатив у одређеним условима.

Проблем настаје када се аграрна производња посматра као брза инвестиција, а то је заправо дугорочно улагање и процес, тржишна реалност замењује потенцијалним калкулацијама, и када се занемари чињеница да већина ових култура тражи знање и дистрибуцију, а не само садњу.

У таквом контексту, шафран постаје мање пољопривредна тема, а више још један симбол очекивања „лаког уласка у профит“.

Нова златна прилика?

Шафран јесте реална и вредна пољопривредна култура, али његова популаризација често понавља познат образац - потрагу за “следећим великим хитом” у аграру.

А историја показује да у пољопривреди нема пречица, оно што изгледа као златна прилика најчешће је само захтевнији посао са другачијим ризицима. Могућност велике зараде свакако постоји, али се она не дешава одједном већ захтева мукотрпан рад.

(Телеграф) 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

НОВИ СТРАВИЧНИ ДЕТАЉИ СМРТИ МАРИЈЕ (21): Док лежала непомична, радник повукао језив потез који је шокирао све (ВИДЕО)

НОВИ СТРАВИЧНИ ДЕТАЉИ СМРТИ МАРИЈЕ (21): Док лежала непомична, радник повукао језив потез који је шокирао све (ВИДЕО)

Смрт Марије (21) након банџи скока у Бразилу добила је нови обрт пошто сведок тврди да је запослени уклонио њену ГоПро камеру са места несреће.

16. 06. 2026. у 12:22

Коментари (0)

ЕНЕРГЕНТИ И ЛОГИСТИКА ПОД ПРИТИСКОМ: Како глобална тржишта утичу на цене производа