ВОЋАРИ СЕ ОВО ПИТАЈУ ЧЕСТО: Зашто воћњак једне године роди, а друге подбаци? - Ово је одговор!

ВОЋАРСТВО често зна да изненади и оне са дугогодишњим искуством: једне године род обилан, друге готово да га и нема. Разлози за овакве појаве најчешће нису случајни, већ леже у начину гајења, нези и примени основних помотехничких мера. Доносимо вам одговоре на најчешћа питања воћара и практичне савете како да воћњак рађа редовно, здраво и дугорочно.

Фото: charcrit boonsom / Alamy / Profimedia

Многи воћари су се барем једном запитали зашто воћке једне године дају обилне приносе, док следеће скоро да и не роде. Ова појава у воћарству је добро позната и назива се алтернативна родност.

Најчешће се јавља у воћњацима у којима се не примењује одговарајућа технологија гајења, нарочито у такозваним екстензивним засадима. У таквим воћњацима воћке једне године обилно цветају, заметну велики број плодова и дају високе приносе.

Међутим, због превеликог оптерећења, стабла се исцрпе и не успеју да формирају родне пупољке за наредну годину. Резултат је слабо цветање или потпуно изостајање рода у следећој сезони.

Да би се ова појава избегла, неопходно је да се у воћњаку сваке године спроводе све агро и помотехничке мере. Посебно су важне правилна резидба, уравнотежена исхрана и правовремено проређивање плодова, јер управо ове мере помажу да се одржи равнотежа између раста и родности.

Зашто и када треба кречити воћке?

Током зимских месеци често долази до великих разлика између дневних и ноћних температура. Дебла воћака се током дана загревају, а ноћу нагло хладе, што може довести до пуцања коре. На тим местима се лако насељавају патогени, што временом може изазвати пропадање стабала.

Ова појава је нарочито изражена у воћњацима подигнутим на јужним и југозападним експозицијама. Једна од најстаријих и најефикаснијих мера заштите од пуцања коре и штетног дејства мраза јесте кречење дебла и основа скелетних грана.

Кречена стабла се спорије загревају, јер бела боја одбија сунчеву светлост. На тај начин се смањују температурне разлике између дана и ноћи, а уједно се и успорава кретање вегетације за неколико дана.

Кречно млеко се припрема мешањем 5 кг негашеног креча са водом, до жељене густине, уз додатак 500 г кухињске соли и 250 г сумпора у праху, како би се постигло боље пријањање на кору. Припремљени раствор треба да одстоји неколико дана.

Кречење је најбоље обавити крајем јесени, током новембра или почетком децембра, по сувом времену и при температури изнад 0 °Ц. Поред дебла, препоручује се и кречење основа скелетних грана у дужини од 20 до 30 центиметара.

Зашто се воћке орезују?

Резидба је једна од најважнијих помотехничких мера у воћарству и мора се спроводити редовно, сваке године. Њена основна улога је успостављање равнотеже између вегетативног раста и родности.

Код младих стабала резидба се изводи како би се правилно формирао узгојни облик, док се код стабала у пуној родности примењује са циљем одржавања стабилних и редовних приноса.

Уклањањем одређеног броја грана са цветним и вегетативним пупољцима смањује се преобилна родност, а добијају се крупнији, квалитетнији и уједначеније обојени плодови.

Резидба такође подстиче раст нових младара, обнавља круну и спречава одумирање појединих делова стабла. Може се обављати током мировања воћака, као зимска резидба, или у току вегетације, као зелена резидба током лета.

Да ли се јабука може калемити на крушку и обрнуто?

Одговор је једноставан – не може. Свака воћна врста се калеми искључиво на одговарајуће подлоге, како би се обезбедио добар пријем калема и квалитетни производни резултати.

Подлоге могу бити генеративне, пореклом из семена, или вегетативне, настале вегетативним размножавањем. У прошлости се јабука често калемила на сејанце дивље јабуке, што је давало стабла са великом круном, каснијим ступањем у род и ситнијим плодовима слабијег квалитета.

Данас се јабука готово искључиво калеми на слабо бујне вегетативне подлоге, које омогућавају раније ступање у род, високе приносе и крупне, квалитетне плодове уз савремену технологију гајења.

Крушка се може калемити на сејанац дивље крушке или на вегетативне подлоге дуње. Сејанац дивље крушке се углавном користи у екстензивним засадима, где су стабла отпорнија, али касније ступају у род и дају слабији квалитет плодова.

У интензивној производњи крушка се најчешће калеми на дуњу, јер тада раније рађа и даје крупније и квалитетније плодове. Важно је, међутим, водити рачуна о компатибилности, јер нису све сорте крушке погодне за директно калемљење на дуњу, па се често користе посредници.

(Агромедиа)

Препоручујемо

Пољопривреда

0 1

ДА ЛИ СУ МИНЕРАЛНА ЂУБРИВА "ВЕШТАЧКА ЂУБРИВА"? Одговор је сложенији него што се на први поглед чини

14. 06. 2026. у 13:49

Пољопривреда

0 0

УСЛОВИ ДОБРИ, АЛИ НИКО НЕЋЕ: Воћари се жале на мањак радника - Ево шта дају!

14. 06. 2026. у 10:30

Пољопривреда

0 1

УШТЕДА ВОДЕ ПРИ ЗАЛИВАЊУ: Десет савета који штеде новац

13. 06. 2026. у 16:59

Пољопривреда

0 1

ЦЕНЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА: Ево шта вам је најсигурнија инвестиција

10. 06. 2026. у 11:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације